PREVARE NA PIJACAMA I OKO NJIH: Kako se Novosađani nose sa zakidanjem na robi

Da se naši sugrađani žale na to da pojedini prodavci na improvizovanim tezgama oko pijaca, pa čak i neki na samim pijacama, umeju namerno da zakinu mušterije, nije ništa novo. Polemike o ovim neprijatnostima već neko vreme kolaju po lokalnim grupama na Fejsbuku. Evo kako se naši sugrađani osećaju povodom toga i kako su neki uspešno doskočili ovakvim prevarama!

Vage nabaždarene na pogrešan broj, odvađene voćke ispod tezge ili neka druga caka koju prodavci voća i povrća koriste da naplatili više za manje prodate robe, doprinose da se neki kupci osećaju nemoćno.

– Večeras kod Futoške pijace kupim jagode za 150 dinara (1 kg je inače 130 dinara). Vrag mi nije dao mira pa sam kod kuće izmerila i shvatila da sam dobila 800 grama jagoda. Prešla sam preko ovoga, jer bojim se da sam otišla nazad da bi se žestoko posvađala sa ženom – opisuje svoje iskustvo jedna osoba u NS grupi.

Kao odgovor na to mnogi su joj napisali da za takve slučajeve "i vrapci znaju", da svi koji prodaju na ulici žestoko zakidaju i da tamo ne treba kupovati, a veliki broj njih je izneo i svoje, vrlo slične primere.

– Svi smo to prošli bar jednom, godinama unazad. Banane, jagode, paradajz... Sve što prodaju ispod cene duž celog Bulevara. Ali njima to ide, jer uvek naiđe neko nov, ko za to ne zna. Može li se tome stati na put? – pita se gospodin očito upućen u ovakve "krađe".

Naglašava se i to da prevaranti uglavnom budu nakupci, a ne proizvođači.

– Ti što stoje tako divlje po ulicama često nisu nikakvi mali proizvođači, već nakupci i prevaranti. Isto mi se desilo pre koju godinu – objašnjava jedna žena, dok druga ističe da kupuje na uličnoj tezgi na uglu Kralja Petra i Pariske komune, gde su prodavci izuzetno ljubazni i provereno tačni sa merenjem.

"Nije mi jasno, zar joj nije cilj da ima redovne mušterije koje će joj se vraćati?" 

Nekoliko učesnika u onlajn konverzacijama na ovu temu dodalo je i da se to ne dešava isključivo kod prodavaca na ulici, već i kod pojedinih pijačara, kao i na Najlonu i Kvantašu. Naravno, ne svrstavaju sve trgovce za pijačnim tezgama u isti koš, postoje i oni u koje imaju poverenje i koji su im omiljeni, ali upozoravaju na oprez i van i unutar pijačnih kapija.

– Često sam kupovala voće kod jedne žene na Limanskoj, lepo i sveže, ali nisam nikad proveravala. Poslednji put proverim kod kuće, ne znam ni sama zašto. Izračunam da me je zakinula za 120 dinara. Ajde, u redu. Ode muž dva dana posle toga i kupi duplo više stvari kod nje, sve voće. Zakinula ga je za 300 i nešto dinara. Pa nije mi jasno, zar joj nije cilj da ima redovne mušterije, koje će joj se vraćati? – čudi se jedna Limanka.

Zakidanje za koju stotinu dinara neke kupce toliko razbesni, da ih ne mrzi da se vrate pa, ukoliko treba, ne prežu ni od svađe ni fizičkog obračuna.

Neki kupci nepoštenim prodavcima zaprete inspekcijom, što često urodi plodom, pa se desi da posle toga u kesu dodaju i više voća, ne bi li izbegli prijavu. No, neki se ni toga ne uplaše. Ipak, domišljatost jedne Novosađanke je posebno zapažena.

– Kad god idem na pijacu, ponesem sa sobom kilogram brašna. Kad mi izmere željenu robu, a ja onda stavim moje brašno na vagu da proverim kako je baždarena. To me je spasilo mnogih prevaranata – deli sa sobom ovu caku.

Zbog nekolicine nepoštenih prodavaca, kao i nemogućnosti da se na određenim pijacama bira roba, određeni broj stanovnika našeg grada prestao je da kupuje i na pijacama i oko njih, te voće i povrće nabavljaju po marketima ili piljarnicama.

– I ljudi koji prodaju na tezgama imaju isti taj problem, jer ovi sto stoje ispred na ulici ne plaćaju mesto, daju jeftinije i varaju, dok prodavcima unutra, na tezgama propada roba, a plaćaju tezge jako puno. Još veći problem im je što ih mušterije trpaju sve u isti koš – skreće pažnju jedna Novosađanka.

Sudeći po komentarima kupaca, ima i te kako poštenih trgovaca na pijacama, pa i onih koji redovno umeju da ubace koju voćku gratis. Nadamo se da će na takve da se ugledaju i ovi kojima smo posvetili tekst, jer dugogodišnja lojalnost i poverenje se ipak grade poštenjem i ljubaznošću.