Prinosi smanjeni zbog suše, šteta i do 80 odsto

I veliki i mali proizvođači hrane jedinstveni su u oceni da će ovu sezonu završiti sa gubicima.

Zbog toga deo poljoprivrednika već duže vreme traži da država proglasi sušu i posledice visokih temperatura na useve elementanom nepogodom. Ovaj zahtev nedavno je resornom ministarstvu uputio i Zadružni savez Vojvodine (ZSV) tražeći da država pomogne proizvođačima da ublaže nastalu štetu i omogući im ulaganja u jesenju setvu.

Prema podacima koje je objavio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), u Južnobačkom okrugu ispunjeni su uslovi da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše.

Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ "Zadrugar" iz Bača, napominje da u trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, na njivi je prelazila pedeseti podeljak, a takve uslove biljka teško da može da preživi.

− Palmerov indeks izračunavanja suše, a koji koristi i RHMZ, ima sedam kategorija. Ekstremna suša je njen najgori oblik. Karakteriše se kao saharski uslovi i izražava se ako je ocenjena preko 4. U Južnobačkom okrugu taj indeks iznosio je od 5 do 5,9. Posledica saharskih uslova na šećernoj repi i soji je 70-80 procenata štete, dok je na kukuruzu više od 50 odsto. Najgore od svega je, što je ovo četvrta sušna godina zaredom. Ne očekujemo od države da nam nadoknadi štetu, ali apelujemo da pomogne koliko može. Od poljoprivrede će u Srbiji ove godine biti jako mali priliv novca − kaže Vuković.

Proizvođači ističu da bi država mogla da im pomogne i zaštitnom cenom strateških proizvoda, prenosi RTS.

− Ako se poljoprivrednici ne budu razdužili kod ugovarača proizvodnje, oni će otići u stečaj i onda može da dođe neko da ih pokupuje. To će neminovno voditi monopolu, a svi znamo šta znači kada neko ima monopol na tržištu. Jedna firma će formirati i cenu naših proizvoda i cenu repromaterijala koju ćemo plaćati. Ako je država zaštitnom cenom na neki način izašla u susret malinarima, može naći rešenje i za zaštitnu cenu, recimo, pšenice i kukuruza. Stalno se priča da će biti dovoljno hrane da se prehrani domaće stanovništvo. Ali, da li će hrane biti naredne godine i da li ćemo mi moći da uradimo jesenju setvu je pitanje svih pitanja – naglašavaju poljoprivrednici.