Prof. dr Biljana Basarin: Suše i poplave ujedinjuju naučnike Evrope i Srbije u rešavanju ekstremnih klimatskih događaja

U susret "Evropskoj noći istraživača 2020", koja će se održati 27. novembra u virtualnom okruženju, u narednim danima ćemo porazgovarati sa našim istraživačima i učesnicima ove manifestacije o temama i problemima od značaja za širu javnost.

Naša današnja sagovornica je prof. dr Biljana Basarin sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u u Novom Sadu i rukovodilac projekta EXtremeClimTwin.

Suočavajući se sa posebnim izazovom 21. veka – širenjem zaraze Kovid-19 i težnjom stručnjaka i naučnika da zarazu spreče – šira javnost, kao nikad do sad, ima mogućnost da se upozna sa tim kako teče jedan naučni proces na globalnom nivou. Oslanjajući se na prethodna znanja i naučna dostignuća, upoznajući se sa složenosti problema, kako se domaći naučnici nose sa ovim velikim izazovom?

– Usled pandemije Kovida-19, pred naučnike, posebno one kojima je primarna oblast istraživanja medicina, virusologija, farmacija i drugo, postavljeni su izuzetno značajni zadaci, koje oni moraju da izvrše radi dobrobiti čovečanstva. Za nas ostale koji se bavimo drugim vrstama istraživanja pojavili su se izazovi koje ćemo morati da savladamo kako bismo uspešno završili započete međunarodne saradnje kao i naučne projekte. Naša istraživačka grupa bavi se proučavanjem hidroloških i meteoroloških ekstremnih pojava. Hidrološki i meteorološki ekstremi ne zavise od globalnih pandemija već od klimatskog sistema na regionalnom i globalnom nivou. Imajući u vidu brojne hidro-klimatske nepogode koje su se dogodile na prostoru Evrope u poslednjim decenijama, neophodna je međunarodna naučna saradnja koja vodi iznalaženju načina za proučavanje i prilagođavanje ovakvim ekstremnim uslovima. Kako bismo uspešno izveli neophodna istraživanja susreli smo se sa novim načinom rada, koristeći korisne aplikacija za efikasan rad na daljinu i komunikaciju sa našim partnerima iz inostranstva. Upravo zato moramo dobro da definišemo dinamiku posla, dinamiku video konferencija, kanale za povratne informacije da li su zadaci izvršeni i sa kakvim kvalitetom. Smatramo da će samo koordinisanim radom svih partnera na međunarodnom projektu kao što je naš ExtremeClimTwin sve prepreke biti uspešno savladane.

Borba protiv posledica klimatskih promena kakve su suše i poplave ne zaobilaze ni naše krajeve. Šta pokazuju vaša najnovija istraživanja o hidro-meteorološkim ekstremima?

– Zemlje članice Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) su između 1980. i 2017. godine pretrpele ogromne gubitke zbog usled klimatskih ekstremnih pojava. Konkretno, gubici usled ekstremnih klimatskih i hidroloških događaja iznosili su 453 milijarde EUR, u proseku 12 milijardi EUR godišnje, 79.200 EUR po kvadratnom kilometru ili 811 EUR po glavi stanovnika. Kumulativni gubici tokom analiziranog perioda toliko su veliki, da su u 2017. godini iznosili gotovo 3% BDP-a svih zemalja članica EEA. Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC, 2013), porast maksimalnih dnevnih temperatura uglavnom je brži od porasta srednje godišnje temperature vazduha. U Evropi su od pedesetih godina prošlog veka velika područja doživela intenzivne i duge toplotne talase, sa primetnim uticajem kako na zdravlje ljudi, tako i na socio-ekonomske sisteme. Kao rezultat, temperaturni rekordi stari 500 godina oboreni su u 65% teritorije Evrope u periodu od 2003. do 2010. godine. 

Temperaturni rekordi stari 500 godina oboreni su u 65% teritorije Evrope u periodu od 2003. do 2010. godine

– Balkansko poluostrvo je takođe pogođeno posebno jakim toplotnim talasom tokom leta 2007. godine. Države Srbija, Bugarska i Grčka su najviše bile pogođene toplotnim talasom. Prema podacima Republičkog hidro-meteorološkog zavoda, leto 2007. bilo je najtoplije u Srbiji u poslednjih 120 godina. Proučavanje hidro-meteoroloških ekstrema, poplava i suša je zbog svoje složenosti od posebnog značaja za jugoistočnu Evropu. Predviđanja su da usled klimatskih promena dolazi do promena hidrološkog ciklusa, što bi moglo da dovede do povećanog rizika od poplava. Nekoliko razornih poplava u centralnoj Evropi tokom poslednjih 20 godina upravo je prouzrokovano ekstremnim padavinama. Složenost odnosa između atmosferskih uslova, ekstremnih padavina i poplava, zajedno sa uočenim rastućim trendovima, ukazuju na neophodnost unapređivanja nauke i izgradnje istraživačkih kapaciteta u ovoj oblasti u Srbiji. Istraživanja iz ove oblasti naročito su važna ako se uzme u obzir da je samo jedno od brojnih pristupnih poglavlja u pregovorima o pridruživanju između Evropske unije i naše zemlje i 27. poglavlje pod nazivom "Životna sredina i klimatske promene".

Stoga je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu (PMF) u potpunosti prepoznao ovu potrebu i sa izvanrednim predlogom projekta uspešno konkurisao (ocenjen sa maksimalnih 15 poena kao najbolji predlog projekta iz Srbije) na poziv iz Okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije pod nazivom Horizont 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Rezultat je projekat pod nazivom Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making (EXtremeClimTwin), koji Prirodno-matematičkom fakultetu i partnerima obezbeđuje skoro 900.000 evra za izgradnju istraživačkih kapaciteta u oblasti detekcije i opisa ekstremnih hidro-klimatskih događaja. 

Da li očekujete da će vaš projekat u narednih 5 godina unaprediti stanje u oblasti ekstremnih hidro-klimatskih događaja?

– Sa obzirom da su partneri UNSPMF-a na ovom projektu tri izvrsne istraživačke institucije iz EU: kompanija Climate Risk Analysis iz Nemačke (CRA), Loughborough University iz Velike Britanije (LU) i Centre for International Climate Research iz Norveške (CICERO), uvereni smo da će realizacija projekta ExtremeClimTwin umnogome unaprediti znanja i veštine u oblasti istraživanja hidro-klimatskih događaja u našoj zemlji i ovom delu Evrope. Partneri iz EU će preneti aktuelno znanje i istraživačke veštine našim  istraživačima te na taj način pomoći PMF-u da razvije svoj naučni potencijal i dostigne naučnu izvrsnost u oblasti. Pored očekivanih rezultata u nauci, projekat se fokusira i na unapređivanje kapaciteta zaposlenih u službama PMF-a koje su podrška istraživanju i koje se bave planiranjem i implementacijom naučno-istraživačkih projekata. Umrežavanje sa iskusnim EU partnerima se ostvaruje na svim nivoima i takva sveobuhvatna razmena znanja je svakako na korist svih učesnika u projektu, šire naučne zajednice i, svakako zbog aktuelnosti problema, mnogih zainteresovanih strana iz neakademskog sektora. Takođe, negovanje potencijala mladih istraživača PMF-a i strateško povezivanje fakulteta sa međunarodnim istraživačkim institucijama kroz održiva partnerstva omogući će transfer znanja, rezultata i savremenih naučnih metodologija. Članove istraživačkog tima čine dr Biljana Basarin (rukovodilac), dr Tin Lukić, dr Miroslav Vujičić, dr Slobodan Marković, dr Dragoslav Pavić, dr Minučer Mesaroš i mr Gordana Vlahović. Realizacija projekta je krenula od 1. novembra 2020. godine, trajaće narednih 36 meseci i bitno je istaći da je ovo prvi koordinatorski projekat iz programa Horizont 2020 na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.