Psihološkinja: Od­lu­ka o že­lje­noj ško­li ili fa­kul­te­tu ne do­no­si se me­sec da­na pred upis

Iako ve­li­ki br­oj ško­la­ra­ca od­lu­ku o iz­bo­ru za­ni­ma­nja od­la­že za dru­go polugodište, ona se ne do­no­si me­sec da­na pred upis, jer je reč o iz­bo­ru za­ni­ma­nja ko­jim će se oso­ba ba­vi­ti 40 go­di­na, smatra psi­ho­loškinja Ele­o­no­ra Vla­ho­vić, ko­ja se vi­še od tri­de­set go­di­na ba­vi pr­o­fe­si­o­nal­nom ori­jen­ta­ci­jom đa­ka.

Ona je ukazala na to da čo­vek dve tre­ći­ne svog ži­vo­ta pr­o­ve­de ra­de­ći i da je pr­o­fe­si­o­nal­na ori­jen­ta­ci­ja jed­na­ko va­žna i za po­je­din­ca i za dru­štvo, jer sva­ka oso­ba tre­ba da ra­di na onom rad­nom me­stu gde će bi­ti naj­pro­duk­tiv­ni­ja i naj­za­do­volj­ni­ja.

– U po­sled­nje tri de­ce­ni­je de­si­le su se br­oj­ne pr­o­me­ne, ka­ko u ši­rem dru­štvu, ta­ko i u po­ro­di­ci, a pr­va se ogle­da u to­me da su ro­di­te­lji ne­ka­da ima­li ve­ći uti­caj na svo­ju de­cu ka­da je oda­bir sred­nje ško­le ili fa­kul­te­ta u pi­ta­nju – rekla je psihološkinja.

Ona je istakla da se sa­da uglav­nom roditelji ru­ko­vo­de de­vi­zom "tvoj ži­vot – tvoj iz­bor" i kako su sklo­ni su da pre­pu­ste de­te­tu od 15 go­di­na da sa­mo bi­ra bu­du­će za­ni­ma­nje.

– Iz­u­ze­tak od ovog pra­vi­la po­ne­kad či­ne ro­di­te­lji ko­ji se već de­ce­ni­ja­ma ba­ve ne­kim po­ro­dič­nim po­slom, kao što je advo­ka­tu­ra, me­di­ci­na ili far­ma­ci­ja, pa vr­še pri­ti­sak na de­te da na­sta­vi po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju. Me­đu­tim, ako vi­dim da de­te ne­ma ni­ka­kvih afi­ni­te­ta pre­ma pra­vlje­nju le­ko­va i far­ma­ce­ut­skih pr­o­iz­vo­da, uvek su­ge­ri­šem da ono mo­že da bu­de me­na­džer u fir­mi i vo­di la­nac apo­te­ka i sa di­plo­mom ne­kog dru­gog fa­kul­te­ta – kazala je Ele­o­no­ra Vla­ho­vić.

Dru­gu pr­o­me­nu pri­me­ću­je u od­no­su de­ce pre­ma ško­li i obra­zo­va­nju – sma­nju­je se br­oj uče­ni­ka ko­ji sma­tra­ju da je ško­la ve­o­ma va­žna, a ra­ste br­oj onih ko­ji ve­ru­ju da se u ži­vo­tu tre­ba sna­ći i vi­še su ori­jen­ti­sa­ni na za­ra­đi­va­nje, a ma­nje na uče­nje, piše Politika.

– Me­đu­tim, ono što me­ne kao psi­ho­lo­ga bri­ne je­ste či­nje­ni­ca da u po­sled­nje vre­me vi­dim ve­li­ki br­oj de­ce ko­ja su pri­lič­no na­pe­ta i ank­si­o­zna ka­da je u pi­ta­nju bi­ra­nje bu­du­ćeg za­ni­ma­nja i upis sred­nje ško­le, od­no­sno fa­kul­te­ta, pa po­lo­vi­nu vre­me­na sa nji­ma ra­dim psi­ho­lo­ško sa­ve­to­va­nje, a dru­gu po­lo­vi­nu po­sve­ti­mo pr­o­fe­si­o­nal­noj ori­jen­ta­ci­ji – istakla je ona.

Vlahović je konstatovala da pri­li­kom oda­bi­ra bu­du­ćeg za­ni­ma­nja, osim že­lja i afi­ni­te­ta de­te­ta, uvek se mo­ra uze­ti u ob­zir i re­al­nost u ko­joj ne­ma baš pu­no po­sla za arhe­o­lo­ge, bi­bli­o­te­ka­re ili pr­o­fe­so­re skan­di­nav­skih je­zi­ka. Zato je sa­go­vor­ni­ca "Politike" naj­če­šće savetovala učenike da im to bu­de ho­bi, a ne za­ni­ma­nje.

– Moj je uti­sak da đa­ci sla­bo po­zna­ju svet ra­da. Ka­da ih pi­tam da li su se in­for­mi­sa­li ko­ji se pred­me­ti uče na fa­kul­te­tu ko­ji že­le da upi­šu, naj­če­šće ka­žu da ni­su, što za­i­sta pred­sta­vlja pa­ra­doks, jer mi ži­vi­mo u in­for­ma­tič­kom do­bu u ko­me nas od in­for­ma­ci­ja de­li sa­mo je­dan "klik" kom­pju­ter­skog mi­ša – rekla je Vlahović.

Ona je savetovala učenike da odu na sajt fa­kul­te­ta i pa­žlji­vo pr­o­či­ta­ju ko­je će pred­me­te uči­ti i da sva­ka­ko po­se­te "Dan otvo­re­nih vra­ta", ko­ji da­nas orga­ni­zu­je ve­li­ki br­oj vi­so­ko­škol­skih usta­no­va.