Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, Pixabay.com

PUTOKAZ ZA NOVI SAD: Upoznajte neverovatan biljni svet Dunavskog parka (FOTO)

"Pre trideset miliona godina cela teritorija Vojvodine nalazila se ispod Panonskog mora, a Fruška gora je tada bila ostrvo..." – započinje svoju ovonedeljnu priču naš vodič kroz Dunavski park Srđan Bošković. Pre milion godina, zbog pomeranja tla a kroz Đerdapsku klisuru, Panonsko more se prelilo u Crno more. Na teritoriji Vojvodine ostale su mnogobrojne baruštine i Dunav.

Pre dve stotine godina na mestu današnjeg Dunavskog parka nalazilo se jezero obraslo vrbom i trskom, puno riba, žaba i komaraca, da bi krajem 19. veka park polako počeo da dobija neki oblik. Od velikog jezera pravi se malo, a u njemu se stvara i ostrvce na kojem je posađena žalosna vrba. Pre pola veka park je uređen manje-više onako kako sada izgleda – staze su izbetonirane, postavljene su klupe i kante za otpatke, novo drveće je posađeno.

Ovog puta mi ćemo vam ispričati priču o onome što ovaj park, spomenik prirode, čini jedinstvenim, a to su drveće i biljke koje u njemu rastu.

BREZA – DRVO NA ČIJOJ SU KORI PISALI NAŠI PRECI

Na početku Dunavskog parka, sa desne strane, posađena je breza, drvo pumpa, kako je u šali ljudi još nazivaju. Odrasla jedinka ovog drveta u toku leta kroz svoje lišće ispari oko 500 litara vode dnevno. Interesantan je podatak da čaj od ove biljke ima isto dejstvo odnosno povećava izlučivanje tečnosti, što se primenjuje i u medicini. Breza je značajna i u kozmetičkoj industriji, pa ako u proleće izbušite koru breze iz nje će poteći sladak sok, a njime se lepo može oprati kosa.

LESKA – DRVO SLATKOG PLODA

Plodovi leske spadaju u nešto najukusnije od onoga što se može pronaći u prirodi, plod ovog drveta je lešnik a u Dunavskom parku jedno se nalazi kod ulaza u park sa leve strane. Može da raste kao žbun oko tri metra visine ili kao drvo oko 20 metara visine.

Ovo drvo nazivaju i drvetom mudrosti. Mnogi misle da je to zbog toga što su se od njega pravile šibe kojima su se tukla deca koja nisu slušala svoje učitelje, ali mala je verovatnoća da je ovaj podatak tačan. Naime, latinski naziv za drvo Leske je Corylus ili šlem, pa ako pogledate lešnik dok je u svojoj čauri on izgleda kao ljudska glava sa šlemom, odnosno asocira na glavu u kojoj je mozak, odnosno mudrost.

Kako su izuzetno elastične, od grana leske su se pravili i sjajni štapovi za pecanje.

GLEDIČIJA – NIIJE BAGREM ALI JE SOČNO

Na prvoj raskrsnici, sa desne strane, nalazi se Gledičija, drvo koje često mešaju sa bagremom. Trnje ovog drveta se obično sreće na nižim rastinjima i kaktusima. Ove biljke su obične veoma sočne a trnje im sluzi za zaštitu. Doneto je iz severne Amerike a ime je dobilo po nemačkom botaničaru Johanu Gotlibu Glediču.

PLATAN – ŠIROKO DRVO

Kod spomenika našem istaknutom pesniku Miki Antiću nalazi se Platan, ogromno drvo, širokog stabla i velikih grana. Čak i sam latinski naziv Platanus znači široko drvo. Kako je veoma žilavo od njega se uglavnom prave panjevi za sečenje mesa. Iako je veoma čest u gradskim parkovima, ovo drvo nećete naći u našim šumama jer je doneto iz Azije. Uvek ga lako možete prepoznati po tome što mu kora otpada u komadima.

IMELA – SVETA BILJKA DRUIDA

Sa leve strane od spomenika Miki Antiću, nalazi se parazitska biljka naziva Viscum Album ili beli lepak. Bele semenke sazrevaju zimi kada je lišće drveta-domaćina već opalo, tako da su semenke uočljive za ptice. Semenke koje padnu na zemlju neće nići ali one koje se zalepe za neko drvo verovatno hoće, jer su pune lepljivog soka, kaže naš vodič Srđan Bošković. Zanimljivost vezana za imelu jeste to da je ova biljka bila sveta za druide – sveštenike Kelta, koji su je sekli zlatnim srpom i od njega pravili napitak od koga ste nepobedivi.

HRAST – ŠUMSKI DIV

Malo dalje, dominira Kralj šume! Hrast. Ovo je bilo sveto drvo naših predaka, starih Slovena. Nije se smelo seći niti ložiti, dok su hrastove šume bile izuzetno značajne za ljude jer je plod ove biljke bio izvor hrane za svinje. Hrast može da poživi do 600 godina i da naraste do izuzetnih proporcija.

TAKSODIJUM – ČETINAR KOJI GUBI IGLICE

Ispred jezera u parku nalazi se drvo taksodijum. Ovo močvarno drvo, doneto je iz močvara severne Amerike i pripada četinarima iako mu svake zime otpadnu iglice. Drvo može da poraste preko 50 metara i da poživi nekoliko stotina godina. Bliži rođak ovog drveta su čuvene sekvoje, koje mogu porasti i preko 100 metara.

ŽALOSNA VRBA – DRVO ASPIRIN

Poznata i kao "drvo aspirin", žalosna vrba je biljka koja obično živi na hladnim i vlažnim mestima, te joj kiselina koja se koristi za dobijanje aspirina pomaže da preživi. Ako vas boli glava, možete kao naši stari da skuvate čaj od vrbe i da glavobolja prođe kao rukom odnešena, kaže naš vodič.

Od vrbinog elastičnog i izdržljivog granja se prave i sjajne korpe. Takođe, postoji i praznik koji posvećen ovom drvetu a naziva se Vrbica. Vrba koja se nalazi na ostrvu u Dunavskom parku je posvećena jednoj princezi, Elizabeti Bavarskoj, koju su od milošte zvali Sisi.

KOPRIVIĆ – DRVO JESTIVOG PLODA

Kostelo iliti Koprivić, latinskog naziva Celtis, drvo je od kog su se nekada pravili bičevi. Postoji narodno sujeverje koje kaže da ako u proleće grana koprivića olista sa svih strana, sve će voće roditi. Plod su zelene bobice kojima se najčešće goste ptice. Bobice jesu jestive i za ljude, ali koštica im je veoma tvrda pa ako se odvažite da probate, čuvajte zube, upozorava Srđan.

TISA – ŽIVI I PREKO HILJADU GODINA

Na početku Aleje ljubavnika, sa leve strane, raste tisa. Nekada je ovo lepo drvo živelo u većem delu Evrope. Nažalost, kako kaže naš vodič, tisa polako izumire tako da se danas može videti uglavnom u parkovima i na mestima gde ljudi brinu o njima. Drvo vrlo sporo raste ali je veoma dugovečno – ako ga niko ne dira, može da poživi preko 1.000 godina. Naši preci su zbog njegove dugovečnosti od ovog drveta pravili amajlije. Tisa kao plod ima jarko crvene bobice koje su veoma otrovne za ljude ali jestive za ptice, koje na taj način raznose seme.

GINKO – DRVO INSPIRACIJA ZA LEPEZU

Kada krenete od česme prema spomeniku Branku Radičeviću, sa desne strane posađeno je drvo ginko. Postojanje ove biljke datira od pre 150 miliona godina, u vreme kada su zemljom vladali dinosaurusi a ljudi nisu ni postojali. Do današnjih dana ginko drvo preživelo je prevashodno pažnjom budističkih sveštenika koji su okoline svojih hramova zasejavali ovim drvetom. Interesantna je i priča da su budistički sveštenici posmatrajući oblik lišća ovog drveta izmislili lepezu.

Na kraju šetnje Dunavskim parkom, Srđan Bošković se priseća stihova pesme Mike Antića...

Kad mi dođe da idem,

Mnogo moram da idem,

Nije važno kuda ću,

Nije važno dokle ću,

Došlo mi je da idem...

Mi ćemo, pak, šetnju kroz zaštićeni spomenik prirode u centru Novog Sada završiti zaneseni nad pitanjem – koliko ovakvih oaza imamo i koliko zelenih čuda ćemo ostaviti našoj deci da ih hrane i štite dok sa njima rastu?

Šetajte kad god možete, deo smo sveta koji je beskrajno velik i koji uvek ima još nešto interesantno da se otkrije. A ako ne možete daleko, samo krenite, Novi Sad je čudo koje tek treba da otkrijete.