Radivoje P. Stojković, direktor Jovine gimnazije: Lični primer i posvećenost su najjače karike u vaspitanju i obrazovanju

Učenici Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" objavili svoj prvi naučni rad u časopisu "Physics Education". Đaci Jovine gimnazije osvojili zlato na Informatičkoj olimpijadi. Mladi matematičari iz Jovine gimnazije su ponos Srbije. Izuzetan uspeh učenika Jovine gimnazije. Ovakvi i slični naslovi poslednjih decenija pune novinske stubce. Tako је jedna od najstarijih kulturno prosvetnih institucija u Srbiji više od tri veka, ne samo čuvar sećanja na razvoj školstva u nas, već i rasadnik učenih ljudi. Sigurno, samouvereno i inovativno korača stazama znanja.

Onda ni ne čudi što je pre dve godine naša novosadska gimnazija proglašena za ustanovu od nacionalnog značaja. Na njenom čelu je već 18 godina Radivoje P. Stojković, koji je ujedno i predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). Stoga, nema kompetentnije osobe za razgovor na više tema vezanih za novine u Gimnaziji, promene u obrazovnom sistemu, funkcionisanje NPS-a, reakciju omladine na drugačiji način školovanja zbog pandemije…

– Nisu današanji mladi manje talentovani, naprotiv, talenta imaju na pretek, a na nama je da ih motivišemo i pokrenemo jer su kao nikada do sada izloženi nemerljivom broju informacija. Dostupnost informacijama i znanju je nešto što se podrazumeva, a u ljudskoj prirodi je da ono što mu je dato bez velikog napora i truda, počinje da gubi na vrednosti i to može biti jedan od razloga nedovoljne svesti o vrednosti znanja. Suština je uvek ista, jer su dileme i izazovi mladosti večito isti. Važne karakteristike mladosti su znatiželja, radoznalost, želja za saznanjem. Na nama je da te osobine negujemo, probudimo i podstaknemo, pomognemo da u procesu sticanja znanja budu aktivni. Početni stimulans nije dovoljan da se talenat i sposobnost realizuju, a ako talenat nije realizovan, kao da ga nije ni bilo. Učenici su izuzetno sposobni, dobro informisani, ali često procenjuju koliko napora da ulože u ostvarivanje svojih ciljeva i zamisli – rekao je na početku razgovora gospodin Stojković.

Kako mladima usaditi sintagmu da je "znanje moć" ako smo svesni da se merila vrednosti sistematski urušavaju?

– Osnovno je da podstaknemo učenike da razmišljaju, da povezuju, da zaključuju, da razvijaju sve one osobine koje će im u budućnosti biti potrebne. Vladika Danilo je lepo rekao "Ko na brdu ak’ imalo stoji više vidi neg onaj pod brdom". Pored škole i porodice ovo pitanje je važno i za zajednicu i društvo u celini, jer škola ne može biti izuzeta od okruženja u kome bitiše, ali može biti odličan realizator ideja koje društvo želi da razvija kod mladih. Sve ideje koje su školi date da ih sprovede, moraju suštinski biti podržane od društva u celini. Dostojanstvo nastavničke profesije i škole počiva na sistemu vrednosti nastavnika i škole.

Možemo li školarce odbraniti od ispraznih sadržaja kojima ih zatrpavaju sa svih strana?

– Naš cilj je da mladima ponudimo kvalitetne sadržaje, sadržaje koji će podstaći celoviti razvoj ličnosti, na načine koji su njima zanimljivi, bliski, prijemčivi, koji ih motivišu da budu subjekti nastavnog procesa, da do saznanja dolaze aktivnim učešćem. Osnovno je da ih naučimo da misle, da se kritički odnose prema svetu oko sebe, da ne prihvataju stvari "zdravo za gotovo", nego da u svemu traže svrhu i suštinu. Treba da ih učimo da budu divergentni i da svet sagledaju u svim nijansama. Ovo mora biti cilj društva u celini, a ne samo škole. Lični primer i posvećenost su najjače karike u vaspitanju i obrazovanju, jer vaspitač svojom pojavom vaspitava.

Učenje na daljinu je potpuno promenilo paradigmu učenja kako smo je do sada poznavali

Koliko je na učenike uticalo uvođenje onlajn nastave zbog pandemije?

– U proteklom periodu su najviše jedni drugima nedostajali. Nastava na daljinu je veliki izazov, kako za nastavnike, tako i za učenike, jer je pred njih stavljena velika odgovornost, da i dalje aktivno učestvuju u nastavnom procesu, zarad svog znanja i kontinuiteta u učenju. Mladima je komunikacija na platformama za učenje na daljinu bliža nego nama, tako da je to prednost koju treba da iskoristimo u cilju ne samo očuvanja nego i unapređivanja kvaliteta nastave i nivoa motivacije kod učenika. Ono što je takođe bitno, je da im pružimo i emotivnu podršku u specifičnim okolnostima, gde su mnogi imali direktnog susreta sa novim virusom, ali i sa drugim problemima do kojih je pandemija dovela. Osnovno je, u svemu ovome, da ostanemo ljudi i pomognemo jedni drugima. Učenje na daljinu je potpuno promenilo paradigmu učenja kako smo je do sada poznavali jer zahteva veću dozu odgovornosti, samosvesti i samostalnosti u procesu učenja, te je neophodno da to u što većoj meri uočimo da bismo imali što više ispeha.

Za koji poziv biste predložili malim maturantima da se opredele?

– Mali maturanti, koji osnovnu školu privode kraju pod krovom naše gimnazije, već su se, na neki način, usmerili i odlučili da je fokus njihovog interesovanja, pre svega matematika, zatim fizika, informatika, i ostale prirodne nauke. Mi im želimo da, pre svega, budu srećni i zadovoljni, da se opredele za ono što ih zaista zanima jer će samo na taj način biti motivisani da se trude i da budu aktivni učesnici nastavnog procesa. Uspešne stručnjake čine znanje i motivisanost za rad. Prvo se stiče na osnovu drugog. Treba da se opredele za oblast za koju imaju potencijal i interesovanje i da teže da daju svoj maksimum. Kao matematičar mogu da kažem da matematike nikada dosta, jer kada nauče da misle, mogu da studiraju šta god žele. Kada su fundamentalne oblasti u pitanju, ovo je vek matematike i fizike. Principi se sporije menjaju od tehnologija, tako da treba učiti pre fundamentalne principe nego tehnologije.

Uspešne stručnjake čine znanje i motivisanost za rad, a prvo se stiče na osnovu drugog

Kakve su reakcije gimnazijalaca na uvođenje izbornog premdeta?

– Izborni predmeti su korisna novina u nastavnom programu. Sam princip rada na časovima izbornih predmeta je specifičan u tom smislu što podrazumeva projektnu nastavu, gde je akcenat stavljen na aktivnost učenika, međupredmetnu povezanost, grupni rad, razvijanje kompetencija bitnih za dalji tok školovanja i razvoja ličnosti. Učenici imaju priliku da pokažu svoju kreativnost, da izađu izvan okvira klasičnog nastavnog procesa, da pokažu inicijativu i da njihov trud i rad bude adekvatno vrednovan. Akcenat je stavljen na to da je učenik taj koji ima mogućnost da bira koje će izborne predmete da pohađa. Aktivan izbor, omogućava učeniku da samostalno kreira deo svog obrazovanja u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Time se očekuje i veće angažovanje učenika, ali i veće postignuće. Učenici moraju u većoj meri sagledati mogućnosti koje im izborni predmeti pružaju, a ne da ih posmatrju u kontekstu još jednog predmeta iz koga je lako dobiti ocenu. Ovi predmeti bi trebalo da pruže mogućnost da se naučeno primeni i pokaže svrha stečenog znanja razbijajući okvir da znanje podrazumeva samo pamćenje i reprodukciju.

Koje su prednosti programa međunarodne mature koji postoji u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj"?

– Naša gimnazija je od 2013. godine u programu međunarodne mature i namenjen je učenicima trećeg i četvrtog razreda gimnazija. Nastava je na engleskom jeziku, a obavezan predmet je srpska knjižnjevnost sa šest časova nedeljno. Program pokriva i englesku književnost, matematiku, informacione tehnologije i globalno društvo, fiziku, hemiju i biologiju, ekonomiju i biznis, a učenici biraju šest predmeta. Nit koja povezuje sve predmete u ovom programu razvijajući koherentnost mišljenja je teorija znanja. Program je fokusiran na učenike, razvojem efikasnih pristupa nastavi u učenju, povećavajući razumevanje jezika i kultura i globalno značajnih ideja i izazova. Međunarodna matura pristupa konceptu znanja i učenja na jedan potpuno drugačiji način od onoga na šta smo navikli, dovodeći do izražaja odgovornost i kreativnost nastavnika i učenika u procesu sticanja znanja i podučavanja.

Nacionalni prosvetni savet pažljivo sluša sve koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju

Da li ste zadovoljni radom NPS-a na čijem čelu ste već dve i po godine?

– U 140 godina postojanja Nacionalnog prosvetnog saveta menjali su se nazivi Saveta, nadležnosti, društvena uređenja, ali odgovornosti i izazovi su uvek bili isti kako na relaciji prema Ministarstvu prosvete tako i prema prosvetnom sistemu Srbije, glavnim tokovima evropskog i svetskog obrazovanja i društvu uopšte. Nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta je davanje mišljenja, predloga i učestvovanje u pripremi strategije obrazovanja. Doprinos u procesu dostizanja i očuvanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obezbeđen je kroz aktivno učešće članova, a reč je o najeminentnijim stručnjacima, predstavnicima najistaknutijih i najvažnijih institucija i ustanova u oblasti obrazovanja u našoj zemlji. Važno je napomenuti da pored učešća pomenute stručne javnosti u radu Saveta, članovi Saveta insistiraju, zalažu se, podržavaju, iniciraju i pozivaju širu javnost da učestvuje u stručnim raspravama i daju svoj puni doprinos radi dostizanja višeg nivoa kvaliteta obrazovanja u našoj zemlji. U junu je donet nov Poslovnik o radu Saveta kojim zahtevamo potpunu saradnju ovlašćenih predlagača i nadležnih organa, kako bismo svi zajedno došli do dobrih, kvalitetnih i brižljivo odabranih rešenja. Važna novina je i da predlagač uz nacrt ili predlog mora dostaviti i pravni osnov za donošenje akta, razloge njegovog donošenja uz detaljnu analizu, objašnjenje predloženih rešenja i pregled odredaba dokumenta koje se menjaju. Svakako ćemo nastaviti da budno pratimo procese u obrazovnom sistemu i pažljivo slušamo sve koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju.

Razgovarao: Dejan Ignjić
Foto: Miroslav Mirković, mojnovisad.com (ilustracije)