RAZBIJAMO PREDRASUDE: To što nisu rođeni u Betaniji ne znači da su manje Novosađani

RAZBIJAMO PREDRASUDE: To što nisu rođeni u Betaniji ne znači da su manje Novosađani

Rođenim Novosađanima se često lepi etiketa da su nadmeni, kao i da uglavnom ne prihavataju ljude koji su se doselili iz drugih sredina, te da su zbog toga skloni da prave razliku između "njih i onih". Međutim, ove predrasude su daleko od istine, što potvrđuju i naši sagovornici koji nisu rođeni u našem gradu, a koji kažu da su oni zapravo Novosađani, jer su ih svi lepo prihvatili.

Jedan od njih je Saša Ramovš, rođeni Beograđanin koji se sa porodicom iz rodnog grada u Novi Sad doselio 2007. godine.

Iskren da budem, pobegao sam od gužve u Beogradu i od previše ljudi na jednom mestu. U mom rodnom gradu je sve počelo da me nervira, počevši od haosa u saobraćaju, preko nedostatka parking mesta... Smatrao sam, a i dalje mislim da je ovde mnogo humanije živeti. Sve je nekako na dohvat ruke. Ima puno zelenila, a pogotovo na Limanu gde živim. Odlučio sam se za ovaj kraj, jer je blizu Dunav i mogu peške stići do obale reke – kaže Saša.


Saši se dopada i to što na keju nema splavova kao što je to slučaj u Beogradu gde, kako kaže, više i ne može da se vidi reka. Naš sagovornik je odrastao na Dorćolu i jedino mu je žao starog komšiluka koji je uvek bio raspoložen za neku priču. U Novom Sadu je takođe u dobrim odnosima sa komšijama, ali ipak nije stekao puno prijatelja, a za to krivi isključivo sebe, pošto se generalno druži sa ekipom iz detinjstva.

Kad se uželim druženja odem na Dorćol za vikend i to je to. Trenutno mi u Novom Sadu smeta to što sve više počinje liči na Beograd, jer se mnogo zida i sve je više novih ogromnih zgrada, a sve manje zelenih površina. Za ovih 15 godina sam i ja svedok velikih promena koje se dešavaju u Novom Sadu.  Ipak, smatram  da nisam pogrešio što sam se doselio, a i dalje mislim da je ovaj grad mnogo kvalitetniji za život, pre svega za porodične ljude. Ono što još obožavam ovde jeste Najlon,  gde obično uživam petkom i subotom u laganim šetnjama i cenkanju – zaključio je Ramovš.

Sličnog je mišljenja i Vladimir Jeremić koji u Novom Sadu živi već 16 godina. On se rodio u Beogradu, ali je do 2006. godine živeo u Sremskoj Mitrovici.

Sećam se kao da je bilo juče, te sada već davne 2006. godine, jednostavno sam odlučio da napustim Sremsku Mitrovicu, grad u kojem sam odrastao, jer sam shvatio da u njemu nema ništa više što me zanima. Nisam više video ništa što bi bilo zanimljivo za mene i što bi me privuklo. Iskreno, pre nego što ću se odseliti, dvoumio sam se između Novog Sada i Subotice, ali tada sam upoznao Marinu, moju suprugu i naravno da je prevagnuo Novi Sad – priča Vladimir.

Za razliku od Saše, on je u najvećem gradu Vojvodine stekao dosta poznanika i prijatelja. Na novu sredinu se veoma brzo privikao, jer smatra da se svaki čovek lako navikne na dobro, kao i na prostor gde ima više kulturnih sadržaja, ali i gde su ljudi zadržali još uvek neke standarde u životu u odnosu prema drugim ljudima.


Mislim da u Novom Sadu ne mogu da se prilagode samo oni ko to ne žele. Ono što mi smeta trenutno je navala betona i kičeraja. Užasno je što vlast smatra da se sve mora betonirati, i to po svaku cenu. Naravno, uz sve to ide prateći šund, ali ipak sve to i nije važno, ako imaš divne ljude koji te okružuju – kaže Vladimir.

I Saša Pribićević nije rođen u Novom Sadu, ali se ovde doselio davne 1977. godine sa roditeljima. On priča da se na prvi pogled zaljubio u ovaj grad.

Tata je morao da se vrati u Srbiju, jer su tada tražili da se vraća kadar. Pošto mi je otac iz Batajnice, tipovao je na Beograd, ali smo mama i ja ipak pobedili i doselili smo se u ovaj divan grad. Naravno da sam stekao prijatelje, ali znaš kako se kaže, prijatelji kao prijatelji, nađeš ih na svakom mestu. Oni dolaze i odlaze u potrazi za svojim životom. Naime, dok se nisam preselio u Kanadu, poznavao sam gomilu ljudi, ali kad sam se vratio, sve je bilo drugačije. Jedna stvar mi je ipak ovde uvek smetala: dođoši, prođoši i oni domaći. Smatram da nema mesta tome, jer ili voliš Novi Sad ili ga ne voliš, a dođoši smo svi, samo zavisi iz kog veka. To što nismo rođeni u Betaniji ne znači da smo manje Novosađani – zaključio je Saša.


I naše sugrađanke sličnog su mišljenja, a jedna od njih je i Dušanka Petrić koja se u Srpski Atinu doselila 1999. godine iz Mokrina. Pre toga je kratko vreme živela u Beogradu ali, kako kaže, učinilo joj se da je naš grad mnogo pitomiji za stanovanje.

–  U Novom Sadu sam se udala, rodila sina, otvorila svoj lokal i apsolutno se osećam kao rođena Novosađanka. Imam veliki krug poznanika, drugara i dosta prijatelja – rođenih Novosađana, koji mi nikad u životu nisu rekli nešto u vezi sa mojim poreklom. Moji prijatelji su uvek tu za mene i zaista je glupo deliti ljude na to odakle su. Ko je pravi prijatelj, može da bude i iz Tunguzije – smatra Duška.


S druge strane, Aleksandra Morarević je rodom iz Herceg Novog i sličnog je mišljenja kao i predhodni sagovornici. Aleksandra se u naš grad doselila 1990. godine. Ovde se zaljubila, udala i rodila decu. Za Novi sad i Novosađane ima samo reči hvale.


Novi Sad je najbolje grad na svetu, sa fantastičnim ljudima i zaista se nikada u njemu nisam osećala kao neko "sa strane". Iskrena da budem, kad odem u svoj rodni grad tamo se osećam kao dođoška. Zapravo, svi u gradu su dođoši, samo je razlika ko se ovde oseća kao kod kuće – zaključila je sagovornica.

Oceni vest:
11
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mimica

    pre 50 dana i 22 sata

    Ja rođena novosađanka, ponosna na svoj grad kojeg volim, i prihvatam sve kulturne ljude koji dođu živeti u moj Novi Sad!

    Oceni komentar:
    3
    18
  • Dragi

    pre 50 dana i 12 sati

    Dajte, nekog Bosanca, Dalmatinca,Kordunaša, Ličanina. Nekog, kulturološki različitog, a ne ovog rođenog u BG, odrastao SM.

    Oceni komentar:
    5
    22
  • miroslav

    pre 50 dana i 11 sati

    grad koji pamtim je imao ni 100.000 stanovnika, zeljeznicku stanicu na mestu limanske pijace, iza nje mocvara, palacke, zapocet Zezeljev, autobuske bile kod "daltona'' na trgu M.Trandafil, busevi su obigravali oko Mileta u centru, zgrade imale domara a red bio postovan, upoznao sam bukvalno stotinu 'dodjosa' i ljudi koji su dolazili u grad bili su zadovoljni sredinom, prihvatali navike i uklapali se, a 'nadjosima' da porucim cale pamtio NS sa 30000 ljudi, svi ste vi 'dodjosi' i M.M.Anstajn..

    Oceni komentar:
    5
    9
  • Sonja

    pre 50 dana i 11 sati

    Lepo je to što vole moj grad. Još lepše kad uvedu Vojvođani kao nacija pa se svi tako budemo lepo ponosili gde živimo i da smo dobri ljudi.

    Oceni komentar:
    13
    10
  • Dax

    pre 50 dana i 11 sati

    Pozdrav za sve rođene u Betaniji! Šta god pričali mi smo original a drugi su kopije. Da je dobro mi bi išli kod njih a ne oni kod nas:) Pozdrav za sve normalne ljude koji su se ovde uklopili, a ovi što nisu i neće, zavičaj ih čeka..

    Oceni komentar:
    18
    21
  • Deadpool NS

    pre 50 dana i 11 sati

    Eto ja kao rođeni Šumadinac, u svojih 30 i kusur sam došao u NS, pa da kažem moju stranu. Od prvog dana u NSu nisam doživeo ništa drugo od enormnog poštovanja. Iako sam se naslušao priča kako se tretiraju dođoši, za poslednjih 5 godina ni jednu neprijatnost nisam doživeo. Od prvog momenta su me prihvatile i kolege i komšije, (rođeni Novosađani) i primile u društvo koje je sada već jako brojno. Osećam se više dobrodošao i prihvaćeno, a i među meni sličnim ljudima nego u rodnom kraju.

    Oceni komentar:
    4
    15
  • Deadpool NS

    pre 50 dana i 10 sati

    Da se nadovezem na komentar. Rodjenim Novosadjanima, iz mog iskustva jedino smetaju oni koji iz svojih krajeva donose ono sto remeti dusu i kulturu ovog grada. Pa dragi moji kada dodjete kod drugog u kucu red je da postujete njegovo, a svoje zadrzite u svoja 4 zida. To je elementarna kultura. Tako da verujem da sam prihvacen jer sam i po vaspitanju i po mentalitetu slicniji Vojvodjanima nego mojim rodjenim Sumadincima.

    Oceni komentar:
    2
    23
  • Komšija Poskok

    pre 50 dana i 9 sati

    Kasaba ko kasaba

    Oceni komentar:
    9
    10
  • V

    pre 50 dana i 8 sati

    Dobrodosli ste svi ljudi dobre volje, svojim razlicitostima obogacujete sve nas.

    Oceni komentar:
    1
    8
  • Ljimanac, gari...

    pre 50 dana i 8 sati

    Opšte je poznato da samo onaj ko ima IN (Index Novosađanosti) veći od 1, gde Betanija učestvuje sa 1, može biti pravi i originalni Novosađanin.
    Pri tom mora da navija za Vojvodinu i kao klub i kao pojam, i da se kulturno ponaša u svakom pogledu. te i da poseduje baciklo.
    Takođe mora i da voli starogradske pesme i tamburice.
    Ako je uz to sa Grbavice ili Podbare, verifikacija novosadske propusnice je kompletna.
    Treba li još štogod iz ovog opšteg s***a da iskažem?

    Oceni komentar:
    8
    10
  • Mina

    pre 49 dana i 11 sati

    Ovi komentari pokazuju koliko su ljudi pukli. Ne biraš gde ćeš se roditi, pa na to nemaš ni prava biti ponosan, osim ako su budala. O toleranciji Novosađana govore upravo ovi komentari. Da vam nismo došli mi dođoši još biste sedeli na klupucama ispred urušenih blatnih kuća na lakat i pričali o lebu sa paprikom i mašću. Sad imate sve što su vredni ljudi izgradili, ne računam tu današnje g...re koji bahatošću, neznanjem i seljačenjem ruđe ovaj divni grad.

    Oceni komentar:
    8
    5
  • bi

    pre 48 dana i 12 sati

    doselila se 2005. iz Vojvodine u Vojvodinu. Iz jedne palanke u drugu. ne osecem se kao dodjos jer me ne dotice palanka i palancani. ima ih svuda. biram svoje okruzenje. zasto bih se osecala kao dodjos u sopstvenoj zemlji?! Ako je ovo moja zemlja mogu da idem gde hocu. Ovaj grad kao i svaki koji rapidno raste nece izgubiti palanacki mentalitet jos 10 godina. to su cinjenice. necu da ulazim u kiceraj i uzas novogradnje jer to nije tema. A od toga nije stradao samo NS vec i drugi gradici.

    Oceni komentar:
    0
    4