Reforma plata u javnom sektoru, platni razredi tek od 2025.

Reforma plata u javnom sektoru, platni razredi tek od 2025.

Predloženim izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koje je Vlada Srbije usvojila u četvrtak, unapređuje se položaj zaposlenih za čije poslove se zahteva srednje stručno obrazovanje.

Kako je saopšteno posle sednice vlade, time se stvaraju uslovi da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima u što većoj meri izjednači sa vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici u istom stepenu stručne spreme, piše Biznis.rs

S obzirom na to da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade, osnovne plate nameštenika, čija su radna mesta razvrstana od četvrte do šeste platne grupe, ostale su ispod minimalne zarade, ističe se u saopštenju.

U pitanju su prateći pomoćno-tehnički poslovi, kao što su: pravosudna straža, daktilografi, dostavljači, kuriri, zaposleni na prijemu i ekspediciji pošte i drugi slični poslovi.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković kaže za Biznis.rs da vođenje politike zarada u javnom sektoru na nekoliko meseci pred izbore i kod najdobronamernijih ozbiljno stvara sumnje u političku instrumentalizaciju.

U prethodnom periodu, kako se navodi u Fiskalnoj strategiji koju je sačinilo Ministarstvo finansija, započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada u javnom sektoru, koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između plata zaposlenih u javnom sektoru. S obzirom na efekte pandemije na strukturu zaposlenih i nivoe zarade u javnom sektoru, primena novog reformisanog sistema bi trebalo da započne 2025. godine.

Na taj način je dugo najavljivano uvođenje platnih razreda, odnosno novog sistema zarada u javnom sektoru odloženo za tri godine.

Očigledno je da to što se u daleku budućnost pomera utvrđivanje platnih razreda u javnom sektoru znači da je reč o stvari za koju smatraju da se ne može sprovesti, a da dobije pozitivne socijalne i političke efekte. Staro znanje o javnim politikama je da kad imaš neki problem ti pristupiš njegovom rešavanju u trenutku kad od njega imaš neke koristi, i to je poruka da se više ne radi o ograničenim kapacitetima, nego o nedostatku volje − ističe profesor Stojiljković.

Pored nezadovoljstva vođenjem socijalne i ekonomske politike, naš sagovornik kritikuje i poresku politiku.

Treba razmišljati kako smanjiti socijalne nejednakosti, jer ako nakon plaćanja poreza i socijalnih intervencija one ostanu iste, to znači da se ne vodi dobra socijalna politika, odnosno da se vodi u interesu najbogatijih, bez snage da se trajno reše goruća pitanja − zaključuje Zoran Stojiljković.

Podsećamo da je Fiskalni savet u oceni Strategije naveo da se srećemo sa potpunom promenom pristupa u kojem Vlada priznaje da nema političke volje da se ova reforma sprovede do kraja i da se od nje odustaje. Savet zato preporučuje Vladi da kodifikuje sistemsko rešenje za upravljanje fondom plata, a da ostale razlike rešava fazno.

Odustajanje od platnih razreda otvara pitanje načina na koji će se u budućnosti upravljati fondom zarada. Problemi koji postoje duboko su ukorenjeni i godinama se gomilaju, usled čega ih je nemoguće rešiti u jednom koraku, već u više sukcesivnih faza i uz dobar strateški pristup − ocenio je Fiskalni savet.

U Strategiji se ističe da je sada na snazi fleksibilniji način kontrole zapošljavanja, koji je baziran na srednjoročnom planiranju broja zaposlenih u svim oblastima javnog sektora u skladu sa budžetskim ograničenjima.

Biznis.rs (Stanislav Stanišić)

Oceni vest:
0
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan