Roditeljske Viber grupe: "Hvala" međ’ kurtoazijom i dodvoravanjem

U doba kada se tehnologija razvija astronomskom brzinom, pa samim tim menja čovekove navike i stil života, nameće se i promena u načinu komunikacije. Mobilni telefon je postao neraskidivi deo svakog ljudskog bića odnosno novo čulo. Svi će se složiti da je ta pametna stvarčica dovela do otuđenja naše vrste, a pandemija korona virusa je samo dodatno doprinela da glavu ne izbijamo iz osetljivog ekrana.

Aplikacija Viber je zamenila SMS, razgovor uz kaficu, druženje, sastanke… Bože moj, besplatna je, a Viber grupe su vrlo korisno sredstvo kad je potrebno brzo se sporazumeti s nekoliko ljudi. One su postale skoro, pa standard za grupnu komunikaciju ljudi koji su povezani na određeni način. Uglavnom postoje, da kažemo dve vrste ovakvih grupa. Prve su vezane za poslovnu komunikaciju, a druge se odnose na svakodnevni život gde dominiraju roditeljske grupe. Kovid-19 je s početkom školske godine samo utvrdio da je komunikacija vaspitačica, učiteljica, razrednih starešina i trenera s roditeljima nezamisliva bez Viber grupe.

Otud i ona fora sa interneta "Da o polasku dece u školu ne odlučuje Krizni štab nego najdominantnija keva iz Viber grupe". Svega ima u tim roditeljskim virtuelnim sobama. Neki će se složiti da dominiraju nebitne i suvišne informacije, česte besmislene rasprave, ali ne može se reći da nisu korisne ako razredni uspostavi pravila ponašanja, a roditelji sebe stave u drugi plan i budu manje dokoni i opsesivni. Tako je jedna razredna naglasila da se u grupi ne ostavljaju emotivne poruke sa rečju tipa super i hvala, da bi kasnije napustila istu. Opet, druga je uživala da joj se zahvaljuju, pa je jednog roditelja i nakrpila što je to prokomentarisao rečima “Šta ima loše u tome što se ljudi zahvaljuju, vi nemojte ako vam je teško”. Upravo je naša tema to "HVALA" koje većina roditelja piše nakon svake objave vaspitačice, razredne, trenera…

Komentar Petra je da su to iste one osobe koje na Fejsbuku za neki proizvod u komentarima pišu cena, iako je naglašeno da se poruka za tu vrstu informacije pošalje u inboks. Marko nam je rekao da tokom radnog vremena uglavnom ne čita poruke, a popodne često zaboravi da ih pogleda, pogotovo ako ne stigne nova poruka i onda se dogodi da propusti važnu informaciju kao što je promena termina treninga deteta od silnog zahvaljivanja u grupi. Snežana nije od onih koji se oglašavaju sa hvala, ali joj ne smeta što to čine drugi roditelji.

– Mislim da to čine iz kurtoazije. Kad ti neko nešto učini, ti se zahvališ, pa i u Viber grupi to činiš za dobijanje informacije. Komunikacija porukama je specifična jer ne postoji interakcije licem u lice kao što recimo na roditeljskom sastanku imaš priliku da nešto kažeš. Jednostavno ljudi imaju potrebu da se zahvale – smatra Snežana.

Psihološki vrlo kompleksno

– Verujem da je taj fenomen kombinacija ličnih vrednosti i uverenja roditelja, potrebe da pokažu da su odgovorni, da učestvuju u obrazovanju svoje dece, želje da učiteljici stave do znanja da su poruku videli i primili k znanju, ali i dodvoravanja. Većina roditelja ne zna kako da se ponaša na Viber grupama, što je potpuno logično. Ako dobijemo poruku, obično na istu odgovorimo jer smo naučeni da tako treba. Ako vam neko kaže "Dobar dan", vi odzdravite. Ako to ne učiniti, to može da znači da niste čuli ili da ne želite da se javite jer ste uvređeni možda ljuti. Prelaskom na nove vidove komunikacije, javlja se problem - šta i kako. Da li na informativnu poruku odgovoriti ili ne? Šta je ispravno, društveno prihvatljivo, kulturno i na kraju - šta pošiljalac poruke očekuje? Tu ulazimo u zonu pretpostavki i ličnog vrednosnog sistema. S druge strane imamo i nastavnike/trenere, koji prilikom formiranja ovih grupa, ne postave jasna pravila. Čini mi se da je krivica obostrana, a motivi i jedne i druge strane su individualni i vrlo kompleksni – razjasnila nam je psihološkinja Tijana.

Dušan je razredni u jednoj osnovnoj školi i nema Viber grupu sa roditeljima, ali je ima sa  đacima. Grupu je napravio kad je uvedeno vanredno stanje zbog korona virusa pošto je to bio jedini način da đacima prosledi obaveštenja o načinu realizacije nastave na daljinu.

– Odlučio sam da grupa bude s njima, a ne sa roditeljima da bi ih podstakao na odgovornost, da oni lično budu u toku dešavanja. Iz iskustva drugih kolega koji imaju grupe sa roditeljima shvatam da često mesto za objavu obaveštenja postaje teren za rasprave na razne teme. Više volim usmenu komunikaciju sa roditeljima. Čini mi se da je deci jednostavnije objasniti koja je svrha Viber grupe. Ako imam obaveštenje za roditelje, kažem deci da im pokažu poruku koju sam poslao (nije loše ni da im roditelji malo pogledaju u telefone). Čim se vratimo u normalne tokove, nakon Kovida-19, moja Viber grupa sa učenicima sigurno neće postojati – objasnio je Dušan.

Njegova koleginica takođe ima Viber grupu sa učenicima jer, kako kaže, s roditeljima ređe kontaktira, a i smatra da su deca odgovornija od roditelja i da je s njima lakše sarađivati. O iskustvu kolega s roditeljskim Viber grupama kaže, da se trude da održe strogo zvaničan odnos i u šali dodaje "Grupa je čopor, zajedno su jači". Razredni starešina Svetlana je iskrena i kaže da joj je roditeljska grupa utišana, da se roditelji zahvaljuju, postavljaju lična pitanja i slične stvari iako je naglasila da se to ne čini u grupi, ali ju je napravila kako bi bila sigurna da su svi videli informaciju. To sa hiljadu puta hvala je izuzetno iritira, ali ne osuđuje, niti bi komentarisala. Dušica zbog vrste posla na dnevnom nivou komunicira sa 80 ljudi u Viber grupama, a tu su još dve roditeljske.

– Strašno me opterećuje nepotrebno pisanje poruka na Viber grupama. Jedna od najomraženijih pojava je zahvaljivanje razrednom starešini, učiteljici, treneru, profesoru… Ne znam šta je u pitanju. U dosta slučajeva verujem da roditelji misle da će ispasti nekulturni ako se ne zahvale, ali to nije tako. Školska Viber grupa je kao neka vrsta oglasne table. Nastavnik svakako vidi ko je pročitao poruku, a postoji i srce pored poruke koje se može pritisnuti u znak zahvalnosti. U mojoj školi imam šest Viber grupa, pa dve od Pop hora i još školske od moje dece. Zaista je opterećujuće skrolovati kroz salve istih poruka koje glase "hvala" dok ne dođem do važnog obaveštenja. Takođe mislim i da neki roditelji to rade rutinski bez nekih skrivenih udvorničkih namera i možda im samo nekako treba skrenuti pažnju. Isto tako mislim da razredne starešine treba više da povedu računa o tome, ali ima i raznih nastavnika koji hrane svoj ego sa silnim zahvalnicama. Zamislite kad bi na natpisu radnog vremena prodavnice svi pisali hvala hemijskom olovkom (smeh). Izgleda, nismo svi još evoluirali u virtuelnoj komunikaciji –zaključila je Dušica.

I na kraju možemo samo da kažemo hvala.