Ruši se zgrada Crkvene opštine u Pašićevoj ulici, Donka Stančić: Plan je sporan po više aspekata

Pre nekoliko dana počele su pripreme za radove u Pašićevoj ulici, na zgradi pravoslavne Crkvene opštine.

Iako su mnogi Novosađani misili da su u pitanju radovi u sklopu uređenja Starog gradskog jezgra, uvidom u tablu koja je okačena na zgradi, jasno se vidi da će ona biti srušena.

Kako saznaje Radio 021, izgradiće se novi objekat koji će zadržati postojeći izgled fasade. Osim toga, novom objektu biće dodato potkrovlje, kao i deo u dvorištu ka Sabornoj crkvi.

Radovi su procenjeni na 300 miliona dinara. Kako se vidi iz tendera, za rušenje i grube građevinske radove na izgradnji izdvojeno je nešto više od 180 miliona dinara. To znači da će biti još jedan tender kako bi se obuhvatili svi potrebni radovi koji bi tebalo da traju 150 dana.

Kako stoji na tabli, naručilac radova je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je zadužen da vrši "stručni nadzor", finansijer je Pokrajinska vlada, a izvođači radova – beogradske firme "KOTO" i "ALP inženjering" koje su bile jedini ponuđači.

Kako se 021.rs uverio uvidom u dokumentaciju, rušenje cele zgrade nije bilo prvobitno predviđeno, nego je takva odluka doneta nakon planiranja rekonstrukcije. Zbog toga je i promenjena cena radova, sa prvobitno procenjenih 16 miliona na više od 300 miliona dinara.

Zašto se zgrada ruši

U tehničkoj dokumentaciji za izvođenje radova se daje opis sadašnjeg stanja zgrade, po kojem je ona u jako lošem stanju, kao i da je to jasno i samim "vizuelnim pregledom", prenosi 021.rs.

– Pruski svodovi koji čine plafonsku konstrukciju podruma su trošni sa nizom karakterističnih pukotina. S obzirom na to da u podrumu nema maltera, uočljivo je loše stanje opeke kojom je zidan zid i svod. Ostali zidovi po etažama su sa vidljivim pukotinama. Na plafonima se takođe uočavaju prsline. Drvena krovna konstrukcija i krovni pokrivač su takođe devastirani – navodi se u dokumentaciji.

U obrazloženju za rušenje zgrade se kaže da će prednji fasadni zid biti očuvan.

– Dopunskim konzervatorskim uslovima je definisano da se prednji fasadni zid, orijentisan prema ulici Nikole Pašića, zadrži. Odobreno je otvaranje novih vrata i da se svi otvori zatvore novom stolarijom koja bi u potpunosti i po formi i materijalu od koga se prave prozori i vrata odgovarala postojećoj stolariji koja se skida. Svi gipsani profili i boja fasade morali bi da se ponove na novom/starom zidu. Postojeći objekat koji se ruši je spratnosti podrum, prizemlje i jedan sprat. Karakter novog objekta je stalan i objekat je spratnosti podrum, prizemlje, jedan sprat i potkrovlje u delu objekta koji zauzima površinu postojećeg objekta, odnosno podrum, prizemlje i jedan sprat u drugom delu objekta koji se zida uz novi objekat i koji je orijentisan prema crkvi – stoji u tehničkom opisu, a prenosi 021.rs.

Takođe se kaže da će nova zgrada imati kancelarije, prodavnicu raznog sadržaja, prostor sale za konferencije, trpezariju, kuhinje, prodavnice i palionice sveća, salona, krstionice i ostale pomoćne prostore sanitarnih čvorova, ostava i tehničkih prostora. Planirani su i stanovi, trosoban na prvom spratu od 86 kvadrata, kao i dva trosobna u potkrovlju od 78 i 83 kvadrata...

Donka Stančić: Akterima ovog vandalizma istorijsko nasleđe je zadnja rupa na svirali

Istoričarka umetnosti, Donka Stančić podseća da je ova kuća, kao kulturno dobro, sastavni deo celine Starog jezgra Novog Sada.

Izgrađena je u prvim decenijama 19 veka, a temeljno obnovljena, kao i Saborna crkva (1903 – 1905) po projektu Mihajla Harminca.

– Plan da se ona ruši sporan je po više aspekata. Sačuvani izgled je sastavni deo dragocenog nasleđenog ambijenta. Zaključak da se na osnovu sporadično vidljivih pukotina donosi rešenje o rušenju je problematičan jer ne postoje stare zgrade gde se te pukotine ne pojavljuju. Da je tako, kako oni zaključuju, bili bi porušeni mnogi delovi starih gradova u Evropi. Prizemlje ove kuće ima izuzetno debele zidove i mala je mogućnost da joj preti urušavanje. Dalje, u prizemlju su dragocene svodne konstrukcije koje će biti uklonjene, jer se planira samo očuvanje fasade – upozorava Stančić i dodaje:

– Zakonsku nadležnost na ovoj kući ima Gradski zavod za zaštitu spomenika, ali se on pravi mrtav kao i u slučaju obnove Episkopskog dvora. Sistem je razrađen jer odluke donose Bačka eparhija, Pokrajinska vlada i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika. A cilj je, po svemu sudeći, dobijanje dva velika stana na dragocenoj lokaciji, zbog čega je akterima ovog vandalizma istorijsko nasleđe zadnja rupa na svirali. Po mom mišljenju ovde je potrebna samo temeljna konzervatorska sanacija.

Kao što se vidi iz fotografija, pripreme su uveliko u toku, u Pašićevoj ulici postavljena zaštitna podloga, verovatno zbog prolaska teške mehanizacije, a tu je i zaštitna ograda, oko ovog objekta. 

Šta se još vidi iz dokumentacije

Kako je došlo do toga da se nakon prvobitnog plana kada je 2018. godine  Srpska pravoslavna crkvena opština dobila lokacijske uslove za dogradnju zgrade i privođenje tavanskog prostora u stambeni, uz neophodnu rekonstrukciju, došlo do toga da se najkasnije tokom 2022. godine počelo sa novim projektom koji vodi ka rušenju zgrade uz očuvanje samo fasade i nadogradnju objekta, pročitajte OVDE.

Izvori: Radio 021, Moj Novi Sad