SAJAM KNJIGA: Praznik pisane reči protekao u znaku novosadskih izdavača i Đorđa Balaševića

Sajam knjiga u srpskoj prestonici najveći je praznik pisane reči na ovim prostorima. Upravo iz tog razloga, ko god da ima bilo kakve, pa i najmanje veze sa književnošću, našao se i ovog oktobra u halama Beogradskog sajma.

Ovogodišnja knjižarska smotra trajala je nedelju dana, od 22. do 29. oktobra, a okupila je brojne izdavače, kako velike, tako i one većini građana manje poznate. U glavnoj sali našli su se ogromni štandovi Lagune, Vulkana, Čigoje, Panonije i drugih, dok su se na spratu smestili Presing, Kompjuter biblioteka, Školska knjiga, ali i naš sugrađanin Đorđe Balašević, koji je promovisao svoju novu knjigu, potpisivao se i fotografisao sa obožavateljima. Bilo je za svakog ponešto.

Izdavača iz Novog Sada što se tiče, oni svojim učešćem mogu biti više nego zadovoljni, prvenstveno zbog toga što je nagrada za najboljeg izdavača ove godine pripala upravo novosadskoj Akademskoj knjizi, koja objavljuje naučne i stručne monografije, ali i savremenu domaću i svetsku književnost. Kako ističe Bora Babić, direktorka ove kuće, nagrada ima veliku vrednost upravo zbog pohvala čitalaca i tvrdi da je Akademska knjiga imala uspešnu godinu zbog raznovrsnih naslova i kvaliteta koji stoji iza njih.  Na ovogdišnjem  sajmu najviše su se prodavale knjige “Globalna nejednakost” i “Religija i društvo”, pojedini naslovi iz beletristike, a popust koji su nudili bio je 30 odsto. Inače, ovoj izdavačkoj kući dodeljena je i nagrada novinara za najbolju saradnju sa medijima, dok je drugo mesto zauzela Laguna.

Na štandu poznate novosadske izdavačke kuće Prometej rekli su nam da su najbolje prodavana lingvistička izdanja, ali i naslovi kao što su “Rečnik stranih reči i izraza”, “Crna ruka i pukovnik Apis”, “Rečnik religioznih termina”, “Neo geo” i “Tvrđave na Dunavu”.

Školska knjiga bavi se izdavanjem lektire i priručne literature za osnovne i srednje škole. Radnica na štandu, Katarina, rekla nam je da je poseta slabija nego prošle godine, i da primećuje pad broja kupaca. Vikendom je prodaja bilo nešto bolja. Popust na izdanja Školske knjige bio je 30 odsto, a najviše su, kao i uvek, prodavane Andrićeve knjige, zatim Dostojevski, Puškin, Kami, a ove godine i romantičari, ali i Branko Ćopić.

Izdavački centar Matice srpske nudio je popust na izdanja 30-50%, a nekad i veći. Prodavac Dragan nam je rekao da se najviše tražio Pravopis srpskog jezika, kao i Gramatika, te Pupinova biografija “Sa pašnjaka do naučenjaka”. Oni su, kako ističe, zadovoljni posetom na Sajmu, ali i prometom koji je evidentno bolji vikendom.

Na kraju, razmišljamo da li se isplatilo krenuti iz Novog Sada na Sajam knjiga u Beograd?

S jedne strane, odgovor je da – zbog popusta i velike ponude knjiga, ukoliko ste planirali da obavite veću kupovinu. Takođe, na Sajam treba otići ukoliko tražite nešto posebno, želite da se upoznate ili fotografišete sa svojim omiljenim piscem ili, ako ste mudri, želite da nabavite jeftine knjige koje ćete poklanjati prijateljima tokom cele godine.

Opet, ne isplati se ići na Sajam knjiga ako uglavnom čitate izdanja mejnstrim izdavača. Na primer, u Laguninoj knjižari u Novom Sadu možete dobiti veći popust sa karticom Banke Inteze od popusta koji je bio nuđen na sajmu. Slična situacija je i kod drugih velikih izdavača – uz kartice, lojaliti članstva i slično – te je odlazak u tom slučaju upitan.

S druge strane, za odlazak na Sajam knjiga morate da računate i na troškove puta, zatim skup parking (100 dinara po satu ili 500 dinara ceo dan), koji je, pored svega, teško naći. Tu je i ulaznica (250 dinara), tekući troškovi – ove godine nije bilo čuvenih sajamskih pljeskavica, ali ste sendvič mogli da kupite za 200 dinara – tako da su sajamski popusti na kraju zanemarljivi, pa je vrlo verovatno da ćete sledeći put odustati od puta za Beograd i odlučiti da poručite tih nekoliko knjiga iz udobnosti sopstvene fotelje.

Tekst i foto: Marija Bjelica