Izvor: Blic / Fotografija: Ilustracija/Pixabay.com
Saveti stanovnika Vuhana za karantin: Pišite dnevnik, vežbajte, kuvajte, volontirajte...
Žitelji kineske provincije Hubej, žarišta epidemije korona virusa, već dva meseca su u izolaciji. Bore se sa neizvesnošću, strahom i stresom. Otkrili su kakve metode koriste da bi sačuvali mentalno zdravlje.
Guo Đing (29) kaže da su u početku svi bili zbunjeni zbog iznenadne odluke da se zatvori grad Vuhan i da se prvo uspaničio, ali kad je video da su prodavnice snabdevene, malo se smirio.
−Trudio sam se da vežbam svako jutro, da kuvam i jedem, pisao sam dnevnik i malo volontirao. Kad se pokrenete i radite nešto, odmah se bolje osećate. Svi su bili zabrinuti, pa sam i ja manje vremena provodio napolju. Ovde sam u izolaciji, ali čovek je društveno biće. Zbog toga sam svaki dan izlazio i razgovarao sa osobljem higijensko-epidemiološke službe. Raspitivao sam se o problemima s kojima se suočavaju na poslu. Preko interneta sam komunicirao s prijateljima i pružali smo podršku jedni drugima. Veoma je važno da reorganizujete svakodnevni život, da se povežete s prijateljima i ljudima u neposrednom okruženju, jer će to bar donekle ubažiti osećaj nemoći kad vas zadesi velika katastrofa. Briga o drugima, sagledavanje njihovih potreba i svest o tome da činite sve što možete da pomognete drugima, jedan je od načina da pomognete sebi. Neki moji prijatelji počeli su da vežbaju, a neki su se posvetili učenju. Oni koji inače nerado izlaze, počeli su da izlaze svaki dan – rekao je Đing za “Gardijan”, a prenosi “Blic”.
Verter Huang (22) je imao neprekidan strah i ubrzan rad srca, pa nije mogao da se usresredi na ono što radi. Pokušao je pažnju da skrene igrajući igrice s prijateljima na mreži, komunicirajući s rodbinom i prijateljima, ali potražio bi i savet psihologa. Njegov savet je da se u karantinu posvetite sebi ili svojoj porodici.
Šen Mjao (30) je bila uplašena da je možda zaražena i da će virus preneti porodici.
− Prskala sam se alkoholom po celom telu. Pazila da se ne približavam porodici previše. Posle pola meseca samoizolacije, ništa se nije desilo i pao mi je težak kamen sa srca. Dok sam gledala poruke ljudi koji mole za pomoć ili pišu da na mogu da nađu mesto u bolnici, bilo mi je veoma teško, jer sam se osećala bespomoćno.. Dok sam čitala vesti i njihove postove, osećala sam očaj i nepodnošljivu tugu. Privilegija je biti zdrava. Čitala sam knjige, gledala utakmice i filmove. Pratila sam vesti. Počela sam da pišem dnevnik o životu u izolaciji i pisaću ga sve dok mera ne bude ukinuta. Ponekad postavim samo fotografiju. Nekoliko mojih postova je obrisano, ali pisanje mi je pomoglo. To je kanal koji mi je omogućio da izrazim svoja osećanja. Ljudi su mi odgovarali i više se nisam osećala tako usamljeno. Svima je tako. Nisam ja nikakav izuzetak – objasnila je ova Kineskinja.
Još neka iskustva i savete Kineza iz Vuhana možete pročitati ovde.
Ovaj članak još uvek nije komentarisan