Smrad na keju, a pecaroši tik uz kanalizaciju koja se izliva u Dunav

Na novosadskom Keju u Dunav se direktno ispuštaju otpadne vode iz kanalizacije! To se naročito dobro "osetilo" tokom proteklog leta, kada je Dunav bio na veoma niskom vodostaju. To mesto je, međutim, i "raj" za pecaroše. Kakva je riba koju tu ulove, verovatno je bolje i ne zamišljati, a kamoli jesti.

Ono što građani ne mogu da vide jeste hemijski sastav te otpadne vode u kojem se – naučno je utvrđeno – nalaze metali, farmaceutski proizvodi, lekovi i slično. Zabrinjava to što su crpne stanice pored Žeželjevog mosta i "Cepelina" postale omiljena mesta za pecaroše. Projekat FP7 Solutions na kojem je učestvovao i novosadski Prirodno-matematički fakultet pokazao je da se u organizmima riba u neposrednoj blizini crpnih stanica akumuliraju pomenute zagađujuće supstance. Te supstance koje se nalaze u ribama, dakle, čovek može uneti u vlastiti organizam, piše portal Voice.org.rs.

Putem kanalizacionog sistema u Novom Sadu sve otpadne vode bez prečišćavanja završavaju u Dunavu. U reku se fekalije ispuštaju putem dve glavne crpne stanice – GC1 koja se nalazi kod "Cepelina" i GC2 koja se nalazi kod Žeželjevog mosta. Dakle, otpadne vode se u Dunav ispuštaju na mestima gde hiljade Novosađana i turista svakodnevno šeta – na Keju. Kada je vodostaj Dunava u granicama proseka taj proces ispuštanja se "oseti" ali se ne vidi. Međutim, ove godine Dunav je bio na veoma niskom vodostaju. Šetači ne samo da su mogli da osete nesnosan smrad koji se širi Kejom nego i da vide kako se velike količine prljave vode direktno iz kanalizacije ispuštaju u reku. Zbog niskog vodostaja i "pridošlih" otpadnih voda iz novosadske kanalizacije ispaštali su i živi organizmi u Dunavu, kaže za VOICE profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) u Novom Sadu Ivana Teodorović.

– Koncentracije potencijalno toksičnih materija u vodi rastu zbog manjeg razblaženja, a jednakog priliva iz neprečišćenih otpadnih voda. Organizimi koji žive u reci intenzivnije usvajaju zagađujuće materije. Iako razblaženje nikada ne sme biti rešenje za zagađenje, mi generalno računamo na to da je Dunav moćna reka, sa velikim kapacitetom razblaženja i samoprečišćavanja – objašnjava profesorka Teodorović.

Ekolozi sa kojima je VOICE razgovarao naglašavaju da je neophodno uraditi studiju kako bi se utvrdilo koliko je Dunav "ispaštao" tokom ove godine zbog niskog vodostaja i priliva otpadnih voda iz kanalizacije.

Međutim, ono što je osetno i vidljivo je intenzivan smrad koji se širi Kejom. Kao što je ranije pomenuto crpne stanice se nalaze u neposrednoj blizini šetališta na najfrekventnijim lokacijama.

– Pojedine fabrike, uglavnom klanice, leti ispuštavaju krvavu vodu direktno u kanalizaciju. To je nepodnošljiv smrad – navodi za predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Ana Ferik.

Gotovo je nemoguće da prođete pored crpne stanice kod Žeželjevog mosta a da u neposrednoj blizini ne vidite pecaroše. Oko crpnih stanica se okupljaju ribe i tu se hrane, pa i ne čudi što pecaroši na ovoj lokaciji vide priliku za ulov.

– Ta mesta su postala pecaroški raj – kaže profesorka Teodorović.

Međutim, ono što zabrinjava jeste pitanje šta pecaroši rade sa ribom kada je upecaju?

Projekat FP7 Solutions u kojem je učestvovao i novosadski PMF pokazao je da se u organizmu riba kod crpnih stanica u Novom Sadu i nizvodno akumuliraju materije poput lekova, kozmetičkih proizvoda, pesticida, supstance iz industrujskih postrojenja i slično. Samo na lokalitetu GC1 ("Cepelin") detektovano je više od 100 toksičnih materija. U serumu i mišićnom tkivu uzorkovanih riba koje su bile zatvorene u kavezu 10 dana a u neposrednoj blizini GC1 i na jednom lokalitetu nizvodno detektovano je više od 30 supstanci među kojima – dezinficijensi, herbicidi, fungicidi, lekovi, boje, dezinficijensi (antiseptici), biocidi, kozmetika, materije iz industrijskih postrojenja i materije za koje nije poznata primena. Kada je o lekovima reč, recimo, u organizmu ribu pronađeni su karbamazepin (tretman protiv epilepsije i psihijatrijskih bolesti), gestroden (kontracepcija), klozapin (shizofrenija), bisoprolol (beta blokator), aciklovir (hepres) i mnogi drugi. Ribu sa ovim zagađujućim materijama u svom organizmu, dakle, putem ishrane čovek može uneti i u svoj organizam.

– Stanovništvo koje kupuje na neregistrovanim tezgama po obodima pijaca ili direktno iz kofe/čamca/prtljažnika, rizikuje da zapravo kupuje ribu koja sadrži veliki broj akumuliranih zagađujućih supstanci za koje ne postoje standardi u smislu dozvoljenih količina u hrani niti bilo ko kontroliše poreklo i zdravstvenu ispravnost ovih namirnica. Čak i da zaboravimo na akumulirane supstance, to je neprečišćena komunalna kanalizacija, fekalne vode, sama pomisao da jedete ribu ulovljenu na kanalizacionom ispustu je degutantna, zar ne? Želim da verujem, zapravo nadam se, da riba upecana kod crpnih stanica ne završava u tanjirima – kaže profesorka Teodorović.

Izvor: Voice.org.rs

Ceo tekst možete pročitati preko ovog linka.