SoulShine: Novosadski bend koji je bluz scenu okrenuo naglavačke (FOTO i VIDEO)

Iako je šteta što kvalitetnim zvukom i izuzetnim instrumentalno-vokalnim sposobnostima trenutno "prže" samo u svoja četiri zida, to im predstavlja izduvni ventil i beg od turobne realnosti. Svakog četvrtka sastaju se na bendovskim probama, dok čekaju da "stara" normalnost zameni "novu" kako bi dobili mogućnost da ponovo zasviraju pred publikom. A, bez obzira na to što muzika koju izvode nije medijski eksponirana, ispostavilo se da postoji publika koja je žedna upravo takvog zvuka.

Bend SoulShine nastao je pre tri godine, kada je nekolicina muzičara iz nekadašnjeg Vojvođanskog bluz benda odlučila da formira svoj. Iz prve postave tu su Živko Milić Žile (usna harmonika), Slobodan Sremački Sreki (bubnjevi), Nikola Oršoš Miki (bas gitara) i Ivana Šiđanski (vokal), a kasnije im se pridružuju Nenad Nikolić (gitara) i Dragana Petrović (vokal).

– Već s početka smo imali želju da okrenemo naglavačke bluz scenu, da ne budemo klasični bluz bend koji svira čikaški bluz koji se u svetu svira od Roberta Džonsona pa nadalje, već da nađemo pesme koje ćemo obraditi i uobličiti na specifičan način. Jedna od njih je "Come together" od Bitlsa, koja uopšte ne liči na original – započinje priču za portal Moj Novi Sad frontmen benda Žile.

Jedan od njihovih pravaca je i takozvana "amerikana", u koju spada sva američka muzika od kantrija pa nadalje, kao i bluz-džez i rok kombinacije, ali bend svakoj numeri daje svoj lični pečat.

– Ukoliko je pesma koju u originalu izvodi muški vokal, mi je prilagodimo tako da je Ivana i Dragana otpevaju u dvoglasu. Usnu harmoniku ne sviram u svakoj pesmi, jer ne želim ništa na silu. U suštini, najbitnija je dobra ritam sekcija, a tu, slobodno mogu da kažem, imamo "zveri" – objašnjava Žile.

Iako izbor pesama koje izvode uglavnom nije komercijalan, za kratko vreme se pokazalo da u Novom Sadu postoji publika kojoj, čak iako ne zna pesme, i te kako prija senzitivna nota ove vrste muzike.

– Od samog početka smo krenuli munjevito, jer se pokazala velika potreba i zainteresovanost za ovakvom muzikom. Posle nastupa ljudi su nam prilazili i pitali gde mogu to da čuju, jer nije nešto što se može čuti na radiju. Broj poziva i ponuda je bio i za nas vrlo iznenađujuć. Sećam se da smo jednom prilikom sedeli u kombiju, gde smo se smejali i čudili što odjednom putujemo svuda po Srbiji. Nažalost, to je kratko trajalo, zbog pojave korone – kaže pevačica Ivana (na slici desno).

Poslednju svirku su imali u martu prošle godine u "Tremi", a već sledeće koje su imali zakazane u "Foxtrotu" i u dva beogradska kluba, nisu mogle biti izvedene zbog proglašenja vanrednog stanja. Iako za sebe kažu da nisu klupski bend, uživali su da sa publikom podele svoju muziku i emocije u pomenutim klubovima.

– Uspeli smo da napunimo Foxtrot više nego bilo koji drugi bend u poslednjih deset godina, čak nisu mogli da uđu svi sa kupljenim kartama. Imali smo i odličnu svirku u klubu "SoulPeddler"(bivšoj fabrici ploča), kao i u "Gerili". Učestvovali smo i na humanitarnom koncertu koji su u SNP-u organizovali naši prijatelji, bend Apsolutno romantično, na Ribarcu, zatim na festivalu u Limanskom parku... – priseća se Žile.

Ipak, najjači utisak na njih ostavilo je učešće na festivalu Nišvil, 2019. godine.

– Bez neke lažne skromnosti, bili smo baš zapaženi. Iako smo bili anonimni, skupio se veliki broj ljudi u publici, tražili su nam i da sviramo bis. Iste večeri su nastupali i Hantersi, sa kojima sam ja ranije nešto malo svirao – navodi Milić.

S obzirom na to da im svirke jako nedostaju, a da su zbog epidemijskih mera zabranjene po lokalima, članovi benda su od pre mesec dana rešili da daju sebi oduška redovnim probama jednom nedeljno.

– Nalazimo se svakog četvrtka i to nam je svima izduvni ventil. Muzika nam je svima hobi i uživanje, pa i kad smo najumorniji od dnevnih obaveza, ove probe nas sve regenerišu – opisuje Ivana.

Primarne profesije ovih Novosađana su veoma različite: Žile ima industriju mesa, Ivana je profesor, Miki privatnik, Dragana je arhitekta... Iako im zabranom svirki egzistencija nije ugrožena, interakcija sa publikom im jako nedostaje.

– Nije nam ugrožena egzistencija, ali jeste psihičko zdravlje. Fale nam svirke jer volimo da nastupamo i radujemo se tome. Ne sviramo zbog para, ali nam je bitan fidbek od publike. Među članovima benda je jako lepa energija, pa je i atmosfera dobra. Ja imam 62 godine, ali se svakoj probi radujem kao malo dete – iskren je Žile.

Budući da sebe ne karakterišu kao "tezgaroški", već više kao festivalski bend, novosadski muzičari se nadaju da će okolnosti dozvoliti da uskoro ponovo nastupaju po festivalima. Takođe, u planu im je da u nekoj budućnosti ne budu isključivo "cover" bend, već da stvore i nešto od autorskih numera.

Dotle, ovi entuzijasti svoje "baterije" pune svirajući, pevajući i družeći se na probama, a nama kao njihovim sugrađanima ostaje da se nadamo da neće proći puno vremena pre no što ih čujemo u nekom od gradskih klubova ili festivala.