Šta je to vojvođanski i novosadski što valja sačuvati?

Duša tako dobro zna šta joj je potrebno: da povremeno napravi predah, protegne se široooko kao vojvođanska ravnica, priseti se kako je nekada u našim krajevima bilo i uživa u pravim vrednostima koje svako nepogrešivo prepoznaje. Podsetimo se zajedno koliko je malo potrebno da budemo srećni!

Ako na tren zastanemo, udahnemo duboko i bacimo makar jedan pogled sa Petrovaradinske tvrđave, pred očima će nam se zacakliti negdašnja Neoplanta. Mirna, tiha, dostojanstvena i ljubazna, kulturna, poštena, gorda i ponosna, ali blagonaklona prema svima koji sa dobrom namerom dolaze... Sa mnoštvom jezika, gde svi jedni druge pozdravljaju i u kojoj osećaju da su "svoji" i dobrodošli...

Oslušnemo li priče zanatlija i gospode, trgovaca i učitelja, veleposednika i putnika, bostandžija i vojnika, prosvetitelja i umetnika, poželećemo da prigrlimo našu ravnicu, baš onako kako ona godinama grli nas...

Od istorije do sadašnjosti

Vojvođanska prostranstva dugo su ćutala, smirena u dubinama Panonskog mora. Baš kao da su se pripremala da jednog dana, mnogo vekova kasnije, u njihovim nedrima nikne jedan nov, mlad grad, koji će po svemu biti poseban.

Od koliba prvih naseljenika nanizanih duž petrovaradinskog mostobrana, preko neverovatnog progresa zanata i trgovine, nekada uspavano dno Panonskog mora oživelo je i iznedrilo tle na kojem se formirala – varoš u koju se uvek vraća. 1. februara 1748. godine, kada su građani Petrovaradinskog šanca otkupili od carice Marije Terezije status slobodnog kraljevskog grada, grad dobija ime Novi Sad i nekoliko varijacija istog značenja – Neoplanta na latinskom, Ujvidek na mađarskom, Neusatz na nemačkom... 

Od toga dana prošlo je 273 godine, ali tradicija koja se tada razvila, ostaje ubaštinjena večno... I nekad i sad, Neoplanta je Novi sad.

Šarena Vojvođanska trpeza 

Bogatstvo vojvođanske kuhinje nadaleko je čuveno, jer iz nje mame arome i ukusi toliko naroda koji su ovde ostavili traga... 

Neizostavno je nedeljno obedovanje u krugu porodice, uz široooku trpezu i neizostavni rinflajš – supu, sos i meso. Ostalim danima – gulaš, perkelt i bećar-paprikaš, fašir šnicle i čušpajz, nasuvo s krompirom (valjušci), tašci, pijani šaran iz mreže alasa... 

Za doručak il' večeru – hrskavi čvarci, mesnata slanina, švargla, tanko sečena šunka ili kobasica, pikantni kulen, pofezne ili 'leba, masti i sitne paprike. 

A, za osladiti se – bakina štrudla koja miriše na detinjstvo, gomboce, šnenokle, rezanci s makom, buhtle, kitnikez, kuglofi, krofne, bundevara, kompot ili dunst...

Imate li već pred očima sliku nekog čarobnog vojvođanskog salaša, čijim dvorištem trče koke i guske, a vi uživate u hladu i dobrom zalogaju?

"Ima se kade"

Ne samo da se u Vojvodini uvek dobro jelo, nego se nikad nije žurilo ili, što bi rekli naši preci – "Ima se kade". 

Nalazilo se vremena za rakijicu sa komšijom ili kafu sa komšinicom, kao i za razmenu specijaliteta, a da se, pri tom, tanjirić od kiflica ili kolača nikad ne vraća prazan... Oduvek se po vojvođanskim šorovima divanilo, na klupici pod lipama. Znao se, kažu, “red”, da mlađi poštuju starije, da se drži data reč, a poštenje ceni. 

Šetnja Dunavskom ulicom, bez žurbe i buke, korak po korak – i uvek nekog poznatog sretneš. Defile preko Trga slobode, milovanje sunca na klupi u Dunavskom parku, štrapacirung biciklom svakim malim sokakom ili širokim bulevarom u ovom lepom gradu... Baš tuda kuda su prolazili Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Miletić, Miroslav Antić, Đorđe Balašević i mnogi drugi izuzetni ljudi koji su ovaj grad strastveno voleli.

Još uvek možemo osetiti koliko je pitom i blag. Ali bismo mi sami prvi morali da budemo takvi, jer – sve počinje od nas.

Da stare vrednosti ne padnu u zaborav

Baš kao i grad čije ime sa ponosom nosi, i Neoplanta čuva tradicionalne vojvođanske vrednosti i zato u naš fruštuk ili meze ume da utka uživanje u trenutku. 

Jer, Novi Sad i Vojvodina su bili i ostali domaćinskog kova, a pravi domaćini poštuju tradiciju, čuvaju spokoj svojih porodičnih trpeza i imaju lepu reč, i osmeh za svakog suseda, prijatelja ili gosta. A, ono što se pokazalo dobrim i ispravnim, valja sačuvati!

Promotivni tekst