Šta sve Novosađani lažno prijavljuju policiji

Novosadska policija beleži porast broja krivičnih dela lažnih prijavljivanja– u 2016. godini bilo ih je 14, dok je tokom 2017. zabeležena 21 lažna prijava.

Novosađanima nije strano da obmanjuju policiju kako bi privukli pažnju na sebe, ili kako bi prikrili kockarske dugove, a pojedinci znaju i da lažnim prijavljivanjem pokušaju da prikriju suicid – samo da ne bi išli na lečenje.

U većini slučajeva su to dela imovinskog kriminala, ali nisu izuzete ni druge oblasti.

Kako za portal mojnovisad.com kaže Branislav Zagorac vršilac dužnosti rukovodioca grupe za suzbijanje imovinskih delikata u PU Novi Sad motivi za lažno prijavljivanje su raznovrsni. U većini slučajeva obmanjivači pokušavaju da prikriju drugo krivično delo ili materijalne štete, a kod mlađih su to kockarski dugovi.

- Imali smo slučaj 2014. godine kada nam je građanin iz okoline Novog Sada prijavio da je prethodnu noć u parku napadnut od strane dve nepoznate osobe, koje su mu nožem nanele povrede između ostalog vrata i grkljana. On je tada imao ubodne rane opasne po život i rekao je da su mu oduzeti novčanik novac i mobilni telefon. Operativnim radom smo došli do saznanja da je dotični lažno prijavio i da je povrede sam sebi naneo prethodnu noć u kući, pokušavajući da  izvrši saomoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi – kaže Zagorac.

On je po rečima našeg sagovornika nekoliko puta pokušao sebe da ubode u predeo grudnog koša ali zbog bolova to nije mogao, pa je sam sebe ubo u vrat odnosno u grkljan.

- Pošto nije podlegao povredama sledećeg jutra je odlučio da pozove Hitnu pomoć koja ga je transportovala u Klinički centar Vojvodine, i tu je dao prvo obaveštenje da je napadnut i da je oštećen. Lagao je, jer nije želeo da ide na psihijatrijsko lečenje. Međutim, nakon rasvetljavanja  dela protiv njega je podneta krivična prijava  – kaže Zagorac.

Drugi karakterističan slučaj iz oblasti imovinskog kriminala, jeste krivično delo koje je policiji prijavila gospođa iz Bačkog Petrovca.

Ona je posredstvom  građana na teritoriji Kaća pozvala Hitnu pomoć, te je prebačena u KCV.

- Prvo je lekarima i policiji izjavila da je tog dana bila u KCV, da su joj nakon završenih pregleda u dvorištu dok je stajala pored trafike  prišla dva nepoznata lica koja su joj oteli torbu, pa je ona pojurila za njima. Međutim, po njenoj priči jedan od njih ju je udario u predelu temena glave i ona tada gubi svest. Nakon toga su je ubacili u nepoznato vozilo i svi su se udaljili iz KCV-a ­ – kaže naš sagovornik.

Prema njenom iskazu,  nepoznata lica su joj, kako kaže Zagorac dok je dolazila svesti u kolima nanela povrede u vidu posekotina i ubodnih rana u predelu nogu i grudnog koša.

- Navodno, nije bila sigurna tada da li su je silovali. Međutim, kako nam je rekla, pošto je vikala i pozivala u pomoć udarili su je u glavu i ona opet ostaje bez svesti. Kada je drugi put došla sebi bila je u ataru u Kaću. Sa nje je nedostajao veći deo odevnih predmeta i zlatni nakit, novac, telefon i dokumenta koja je imala kod sebe – kaže Zagorac. Operativnim radom policija je došla do neverovatnih otkrića i ispostavilo se da je žena sve lažno prijavila, nezadovoljna tretmanom u braku i porodici.

Žena je, zapravo, nakon što je napustila KCV otišla u Kać, u jednu od obližnjih prodavnica i kupila žilete i alkohol. Potom je otišla u atare i tamo je sebi nanela posekotine u predelu ruku, nogu i grudnog koša. Poskidala je sa sebe zlatan nakit i odložila na mestu gde je znala da će ga naći i potom je zaustavila građane na ulici i zatražila lekarsku pomoć.

Bitno je napomenuti i to da su ova dva slučaja prijavile osobe srednjih godina.

Kod onih mlađih, kako kažu u novosadskoj policiji, najčešće je bilo posla sa mladićima koji su umesto plaćanja kirije za stan i studentski dom pre birali kockarske dugove.

- Uglavnom je reč o muškarcima koji nisu iz Novog Sada, a tu stanuju zbog školovanja. Kada potroše novac koji su dobili od roditelja, a ne znaju kako to da im saopšte onda prijave policiji da je nad njima izvršeno razbojništvo. Policiji daju opšte podatke, kako bi istraga bila što teža. Govore da su ih napali momci mlađih godina u tamnoj odeći …– kaže Zagorac.

U nekoliko slučajeva i mlađi su dolazili s lakšim telesnim povredama koje su ili oni sami sebi nanosili  ili su tražili pomoć drugova prijatelja, a ne govoreći im motiv.

U ovoj oblasti ima i zloupotrebe  metadonskog lečenja. Dogodi se da  zavisnici prodaju metadon, a da bi uzeli drugu dozu, lažno prijave krivična dela na njihovu štetu. Na taj način pokušavaju da pribave potvrdu policije o krađi kako bi dobili  novu dozu metadona.

Pomenuti slučajevi kako kaže Zagorac jako dobro ilustruju šta je ono sa čim se suočavaju policijski službenici kojima se ovakva krivična dela prijavljuju.

- Radi se o prijavi ozbiljnih krivičnih dela koja podrazumevaju angažovanje velikog broja policije i korišćenja raspoloživih resursa. Istovremeno dok policija radi na otkrivanju ovakvih krivičnih dela i traga za nepostojećim učiniocima, gubi dragoceno vreme i resurse, radne sate...Za nas je veliki poraz kada saznamo da smo sve svoje vreme uložili u tako nešto, a mogli smo ga posvetiti nekom drugom i pomoći onom ko je stvarno oštećen – kaže Zagorac.

Ovo krivično delo ima više oblika i to: lažno prijavljivanje drugog ili sebe; podmetanje tragova krivičnog dela i lažno prijavljivanje krivičnog dela…

Nije zanemarljiv ni podatak da su za lažno prijavljivanje predviđene ozbiljne kazne, kako novčane tako i zatvorske, a da na kraju svakako obmanjivač izvuče deblji kraj.

Autor: Slađana Aničić