Stefan Milenković: Novi Sad je oduvek bio prestonica kulture

Srpski virtuoz na violini, nakon umetničkog i životnog proputovanja svetom, vraća se Srbiji i to baš u Novi Sad.

Stefana Milenkovića svi pamte kao vunderkinda, violinistu neverovatnog talenta koji je još od najmlađih dana nastupao sa simfonijskim orkestirima. Hiljaditi nastup imao je već sa šesnaest godina, a u svojoj karijeri nastupao je pred mnogobrojnom publikom, među kojima su i najveći svetski zvaničnici. Kao najmlađi diplomac Univerziteta umetnosti u Beogradu pozvan je da uči na Njujorškom "Džulijardu", da bi deceniju kasnije na istom fakultetu i predavao. Sa pedagoškim radom nastavio je na Univerzitetu "Ilinoj", a sada je svoje bogato iskustvo sa scene i iza katedre, odlučio da donese pred studente Akademije umetnosti u Novom Sadu. Uz to, preuzeće ulogu umetničkog direktora prve gradske Koncertne dvorane Muzičko baletske škole, i svojom ekspertizom obogatiti program "Novi Sad  - Evropska prestonica kulture 2022". To je povod današnjeg razgovora.

Fotografija: Nebojša Babić

Šta je presudilo da se, nakon toliko godina života i profesionalnog stvaralaštva u inostrastvu, doselite baš u Novi Sad?

Mi već odavno razmišljamo o povratku u Evropu. Poslednjih nekoliko godina smo zaista želeli da naša baza bude u Srbiji i kao najuži izbor je bio upravo Novi Sad, iz mnogo, mnogo razloga - to je divan grad za život, za familiju, mi sada imamo malog sina od skoro četrnaest meseci, predavaću i na Akademiji, Novi Sad je prestonica kulture, ima mnogo razloga. Beograd je naravno uvek u mom srcu, i moj grad, ali bilo je mnogo komponenti i na kraju smo odlučili da ipak budemo u Novom Sadu, jer je bliži svim mojim obavezama, a iskreno ja i preferiram mir. Moj život je dosta intezivan i onda kada nisam na turneji i kada nisam pod obavezama, lepo je biti negde gde je ipak malo manje intezivan život, a opet pun događaja, kvaliteta života, a isto tako i prijatelja kojih imam puno u Novom Sadu.

Na jesen i zvanično počinje vaš angažman umetničkog direktora u Muzičko-baletskoj školi. Šta će biti vaša misija?

Inače sam i umetnički direktor festivala "Nei Suoni Dei Luoghi" (u prevodu "Zvuci mesta") u Italiji, a pre toga sam bio skoro deset godina umetnički direktor muzičkog festivala "Doća" u Šampejnu, gde je Univerzitet na kojem sam pre predavao, tako da mi ta uloga nije nova. Uloga svakog umetničkog direktora je odabir programa i odabir koncepcija raznovrsnosti tih programa, u okviru jedne koncertne sezone. U ovom slučaju konkretno, u novoj Koncertnoj dvorani to će se uklopiti pre svega za sledeću godinu, u programski luk u okviru Novog Sada kao prestonice kulture. Naravno, moja ekspertiza zaista je u klasičnoj muzici, mada, gde god sam umešan u odabir programa i u nekom osmišljavanju koncepcija, uvek nastojim da prezentujem klasičnu muziku na jedan drugačiji način, da se osvežava taj pristup i da se isto tako kombinuje sa stvarima koje nisu klasične, a koje imaju tako jednu komponentu konteksta, rekao bih, za klasične programe. Tako da je moj pristup veoma šaren, radoznao, bez bojazni i do sada sam imao zaista divna iskustva, jer publika pozitivno reaguje na takav sadržaj u jednoj sali, a pošto već ima puno planiranih programa u Novom Sadu za sledeću godinu, to će zaista biti divan ram u koji će se programi i u novoj koncertnoj dvorani uklopiti.

Fotografija: Jelena Ivanović

Koja domaća i svetska imena biste voleli da, među prvima, zasviraju na ovoj sceni?

Ne bih sada najavljivao ništa konkretno jer je, zbog specifične situacije sa kovidom i nepredvidivosti planiranja, nemoguće reći šta će se dogoditi za tri ili šest meseci, ko će biti umetnici i ansambli koji će moći da dođu. Ono što je sigurno, to je da je moja lična želja, a i onih koji su već uključeni u organizaciju svih drugih događaja u okviru Evropske prestonice kulture, je da zaista bude na najkvalitetnijem mogućem nivou i da bude raznovrsno, da se uklopi u programske lukove i da to budu naravno i imena koja su poznata na klasičnoj sceni, ali isto tako i onih koji se ne plaše kreativnog programiranja, jer se ne radi samo o tome da li neko ima ime već i o tome da jedna sezona nudi raznovrsnost i da bude platforma, ne samo za iskusne nego i za mlade umetnike. Tako da je to sigurno jedan veliki deo moje želje i misije i trenutno apsolutno radim na tome da će program biti objavljen i znaćete sva imena i sve događaje uskoro.

Šta Novi Sad čini Evropskom prestonicom kulture i da li može da opravda tu titulu?

Novi Sad je, po meni, oduvek bio prestonica kulture. Tako da, ne vidim nikakav razlog da Novi Sad kao grad i ljudi koji su u njemu, ima ikakvu potrebu da nešto opravdava. On je tu titulu odavno zaslužio, uvek je bio prestonica kulture, jer je to grad koji oduvek ima zaista takav lep duh i sadržaj, da je ovo samo jedna potvrda toga, skoro formalnost. Ali u svakom slučaju apsolutno zaslužena formalnost.

Imate značajno pedagoško iskustvo sa svetski priznatih Univerziteta. Šta je najvažnija lekcija koju želite da prenesete studentima Akademije u Novom Sadu?

Teško je odabrati jednu lekciju, jer je pedagogija kompleksna i sve se razlikuje i zavisi od samog studenta, od njihovog pristupa, od njihove ličnosti, tako da moja poruka ne može biti jedna i ne može biti ista za sve. Ono što je bitno za svakog pedagoga, i za svakog studenta da primi od tog pedagoga, je da su studenti inspirisani, da hoće da se bave muzikom, da zaista u tome uživaju bez stresa i da isto tako razumeju da je to čudna profesija u kojoj moraju imati veliki disciplinu, a s druge strane imati veliku slobodu. Dodao bih i da je veoma bitno da su svesni toga šta se danas traži od klasičnog umetnika, da treba biti svestraniji, više nego ikada, i da je veoma bitno da što pre traže svoj izraz i pre svega svoje mesto u tom svetu klasike, koji je danas mnogo širi nego što je ikada pre bio. Moj princip je veoma fleksibilan i širok u tom smislu, jer danas studiraju na Akademiji, sutra će svirati violinu, ali možda će raditi i nešto sa multimedijom, možda će biti u nekoj muzičkoj organizaciji i svirati. Morate raditi više od jedne stvari i biti veoma svesni te potraženje, moderne potražnje muzičkog biznisa. To nije jedna lekcija, to su mnoge lekcije, ali pravac razmišljanja je taj i cilj je da kada oni završe studije da se osećaju osvešćeni i spremni za bilo šta, za bilo koji vid učestvovanja u muzičkom biznisu - da li je to solo karijera, da li je to kamerna muzika, orkestar ili pedagogija, osnivanje muzičke škole ili posao u muzičkom menadžmentu... Ima mnogo nijansi i želja mi je da budu spremni na sve to i onda nemam dilemu da će oni na kraju naći svoj put.

 Fotografija: Jelena Ivanović

Čiju vi životnu i profesionalnu lekciju posebno pamtite?

Vratio bih se opet na onaj koncept da zaista veoma zavisi od studenta šta će i koliko naučiti. Ideja koju sam ja apsorbovao je ta da imam veoma raznolike interese i da sam se zbog toga susretao sa mnogim ljudima, sa mnogim učiteljima od kojih sam puno naučio. Mislim da je taj duh bitan da se kultiviše, da se čuva, da se neguje i to je ono što bih isto tako ulio u svoje studente - da nikada ne prestanu da uče, da zadrže taj duh znatiželje i avanture u životu, jer će im tako život donositi mnoge učitelje, one koji znaju više od nas i koji će nam ulepšavati i obogaćivati život.

Ko su, prema vašem mišljenju, Novosađani za primer?

Ja ne mogu nikako da izdvojim pojedince, jer mislim da je ceo Novi Sad za primer, zaista. Jedan divan duh cele regije, jedan divan grad i jedva čekam da se na kraju tu smestimo i uživamo u Novom Sadu kao što to Novosađani već čine.