Stres muči građane Srbije, oko 30 odsto njih loše spava i ima strahove

Godišnje zdravstveno istraživanje kompanije Štada za 2022. pokazalo je da se nivo stresa kod 40 procenata građana Srbije jako uvećao od pojave pandemije, što je iznad globalnog proseka, te da zbog straha od korona virusa trećina u Srbiji lošije spava.

Dodatno se navodi da se u Srbiji 27 posto ispitanika žali da im se pogoršalo mentalno zdravlje dok da su u privatnom životu manje srećni nego ranije navodi njih 21 posto.

Štadino tradicionalno ispitivanje javnog mnjenja onlajn je sprovela kompanija InSites Consulting sa više od 30.000 ispitanika iz 15 zemalja uključujući i Srbiju starosti između 18 i 99 godina. Ključni pokazatelj istraživanja je da je pandemija Kovida-19 iz korena promenila način života, drastično uzdrmala zdravstveni sektor, urušila fizičko i mentalno zdravlje i posledično dovela do pada zadovoljstva zdravstvenim sistemom.

Zbog svakodnevnih problema san strada kod gotovo polovine Poljaka i 40 posto Španaca, kao i kod svakog trećeg državljanina Srbije. Dodatno 31 posto građana Srbije muče strahovi i loše misli što je iznad globalnog proseka od 26 procenata. Anksioznost najviše muči Italijane - 42 odsto, slede Portugalci sa 25 procenata, pa Britanci sa 21 odsto, a zatim Nemci.

Nivo sagorevanje na poslu, što je dodatna pretnja po mentalno zdravlje, dostigao je 59 procenata što je rekord svih vremena u Evropi. Svaki peti građanin Srbije tvrdi da je doživeo sagorevanje na poslu, dok 21 posto oseća da je na ivici da doživi takav slom, a ovakav osećaj još je izraženiji kod Rumuna i Poljaka.

Od sagorevanja na poslu žene su ugroženije od muškaraca jer ih 65 posto navodi da osećaju da su u tom riziku dok je kod muškaraca to 53 posto. Štada navodi da je zbog Kovida-19 u Srbiji otkazivana skoro svaka treća lekarska kontrola, što je iznad globalnog proseka gde je otkazivana svaka četvrta, navodi "Dnevnik".

U 2022. među Evropljanima raste procenat onih koji nastoje da žive zdravim stilovima života pa i 48 posto naših građana navodi da se hrani zdravije, a 37 posto ističe da je povećao unos dodataka ishrani, vitamina i minerala. Da disciplinovano sledi savet lekara kaže 23 posto građana Srbije, što je manje od globalnog proseka od 25 posto, a daleko iza Portugalaca kojih to čini 40 posto. Veća briga o kvalitetu života i pohađanje časova fitnesa karateristična je za Poljake - 18 posto, i Italijane - 17 procenata dok se samo četiri posto naših građana time hvali.

Pored Srbije istraživanje je obuhvatil i Austriju, Belgiju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Kazahstan, Holandiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Španiju, Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.