STUDIJA: Kupci se okreću osnovnim nabavkama u vreme velikih ekonomskih pritisaka

STUDIJA: Kupci se okreću osnovnim nabavkama u vreme velikih ekonomskih pritisaka

U aktuelnim, promenljivim okolnostima koje nameću ekonomska dešavanja širom sveta, izbori koje potrošači prave o tome na šta, kada i gde troše, mogu pomoći u razumevanju novih trendova.

Izveštaj "Promene u novčanicima” koji je izradio Mastercard ekonomski institut, pruža uvid u to kako se potrošači širom sveta čvrsto drže navika koje im osiguravaju praktičnost, bolja iskustva ili i jedno i drugo, piše portal BizLife.rs.

Najnoviji izveštaj na osnovu kombinacije jedinstvenih i često korišćenih ekonomskih metrika odgovara na tri ključna pitanja – šta, kada i gde potrošači kupuju i pokazuje da se menjaju preference u pogledu potrošnje.

Rast cena utiče na to kako potrošači rebalansiraju svoju potrošnju na osnovne potrebe i užitke, a pokazatelji govore da se poslednjih godina najviše troši na putovanja i hranu.

Rezervacije letova tokom leta za 15% iznad nivoa iz 2019. godine

Potrošačima su i dalje važna putovanja. Na globalnom nivou, rezervacije letova tokom ovog leta (maj-avgust) za 15% su nadmašile nivoa iz 2019. godine, uprkos povećanim logističkim izazovima i većim cenama. Letovi na kraćim destinacijama u najvećoj meri su podstakli rast u segmentu putovanja (+20% u poređenju sa dugim letovima), osim u evropskim zemljama gde putnici imaju alternative za kraća putovanja.

Potrošnja na kupovinu namirnica za 70% viša nego pre pandemije

Ljudi vole da idu u restorane. Potrošnja u restoranima je porasla za 25% ove godine u poređenju sa istim periodom 2021. godine, dok je potrošnja na kupovinu namirnica – uglavnom zbog inflacije – porasla za 14%. Kada se posmatraju dugoročni trendovi, onlajn kupovina namirnica je porasla za 70% u odnosu na period pre pandemije, dok je kupovina namirnica u prodavnicama porasla za 25%. Ovo govori u prilog činjenici da se potrošači sve više okreću digitalnim tehnologijama, kao i da će se zadržati potrošačke navike stvorene na osnovu praktičnosti korišćenja.

Mala preduzeća su u najvećoj meri bila suočena sa rizikom od zatvaranja tokom pandemije, što je dovelo do ubrzanog prelaska na onlajn poslovanje. Mala preduzeća koja posluju preko interneta, posebno ona koja se bave računovodstvom, edukacijom i brigom i radom na sebi – rastu 1.5 – 2 puta brže od većih preduzeća iz uslužnog sektora. Ovo je posebno vidljivo u Belgijij, Brazilu, Kanadi, Italiji i Singapuru.

U sektoru maloprodaje, veliki trgovci porasli su za 66% u avgustu ove u poređenju sa avgustom 2019. godine, dok su mala preduzeća porasla za 27% u istom periodu. Razlika se posebno primećuje u naprednim ekonomijama poput Australije, Nemačke, Hong Konga i Singapura.

"Vikend" počinje ranije

Rad od kuće i prelazak na digitalno poslovanje menjaju ustaljena pravila i navike, a vreme za kupovinu i potrošnju može biti bilo koje doba dana. Ovo ima značajne implikacije na radnu snagu i lanac snabdevanja za trgovce, restorane i druga preduzeća.

Sve se više troši radnim danima. Globalno, otprilike 5% ukupne potrošnje vikendom u tržnim centrima se prebacilo na radne dane, što predstavlja približno 22,3 milijarde dolara u prodaji na globalnom nivou, prenosi BizLife.rs.

U SAD, ova vremenska promena se vidi i u odlascima u bioskope, gde je kumulativno 3% prodaje prešlo sa subote i nedelje na radne dane – uglavnom na četvrtak, i u manjoj meri na ponedeljak.

Promene u preferencijama potrošnje dolaze kako se potrošači navikavaju na novi ritam. Uprkos borbi sa rastućim cenama, kamatnim stopama i rastućom ekonomskom neizvesnošću, potrošači nastavljaju da donose svoje potrošačke odluke na osnovu onoga toga koliko se one uklapaju u njihov stil života – rekao je Briklin Dvajer, glavni ekonomista kompanije Mastercard i direktor Mastercard ekonomskog instituta.

Oceni vest:
2
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Pozdravim majku banditsku proizvođačima!

    pre 503 dana i 10 sati

    Jednostavnije: Kupci počinju da kažnjavaju, preskaču kupovinu nerealno cenjenih proizvoda - Primer pavlaka od 92 dinara. Sečena slanina od 199 dinara 100 grama. Paštete od preko 120 dinara, narezak je čak jeftiniji. Paštete kvaliteta supe, gde je privatnom vlasniku nekadašnje mega kompanije u Vrbasu žao čak i soju da stavi, čvrstoće radi.
    Veliki je spisak.Lako ćemo za hleb i mleko.Mesto pavlake - ješćemo kajmak sa punomasnog mleka koje se kupuje iz automata na Limanskoj pijaci.
    Kažnjavajmo!

    Oceni komentar:
    0
    12