STUDIO DOBRE HRANE "MA CUISINE D'OR": Mesto gde se obrok sprema srcem (FOTO)

Ljubav prema hrani ih je povezala i inspirisala da pokrenu sopstveni posao. U poslednje tri godine stvorili su brend zahvaljujući znanju, iskustvu, vrednoći i kvalitetu koji nude. Mušterije su im kao porodica, koje svakodnevno iznenađuju novim i zdravim obrocima.

On je zadužen za stvaranje magije iz kuhinje, a ona za popularisanje posla preko društvenih mreža – Renata Peterka Mirilov i Mladen Bajić Buci vlasnici su Studija dobre hrane "Ma Cuisine D'or".

Zbog brze hrane na kojoj živi savremeni čovek, došli su na ideju da postanu lični kuvari svojih sugrađana i da im pružaju zdrava jela, kaže Renata.

– Ja sam poreklom iz Bačkog Gradišta i po zanimanju sam turizmolog, ali moja porodica se bavi poljprivrednom proizvodnjom i ima sopstveno poljoprivredno gazdinstvo. Brat mi se bavi organskom proizvodnjom leblebije, a komšije proizvodnjom spelte, pa sam od malih nogu navikla samo na zdravo – objašnjava Renata.

Mladen je profesionalni kuvar koji je školovanje završio u Srbiji i Francuskoj, gde je dugo živeo i dobio Mišlenovu zvezdu. Pored Evrope, radio je i u Kanadi, Dubaiju i Južnoj Americi. Iskustva koja je stekao u svetu pretočio je u zajednički posao.

– Ovo je mali biznis i napravimo od 20 do 25 mešanih porcija dnevno. Imamo jedan obrok u ponudi i on može biti mesni ili vegetarijanski. Dobija se supa ili čorba ili krem potaž, pripremljeno sa svežim povrćem, malo soli, eventualno sa nekim začinom (ne veštačkim), ali bez zaprški. Imate jedno parče mesa ili, ako ste vegetarijanac, više vrsta povrća. Uz to ide prilog, salata, varivo i kolač – kaže Mladen i nastavlja:

 – Savremena brza hrana na koju su mnogi navikli može biti štetna ako se sa njom pretera. Najbolja i najkvalitetnija ishrana je ona koja je šarolika i raznovrsna jer dobijate različite minerale i vitamine. Zato mi ovde koristimo dosta te bapske recepte od naših predaka – tvrdi Bajić.

A da su njegove kulinarske veštine više nego dobre, potvrđuje i Velika zlatna medalja Novosadskog Sajma iz 2019. godine, koju je dobio za tart od šljiva koji je osmislio kombinacijom više recepata.

MLADENOV RECEPT: Posni mafini sa lanenim semenom i sosom od kuvanih šljiva

Šljive se očiste i naseckaju na manje komade. Otprilike koliko ima šljiva, jedna trećina mere ide šećer i ide malo cimeta. Voće se skuva u tom šećeru i onda se uzme malo gustina ili jedno pakovanje pudinga od vanile i to se umuti da bude poluzgusnuta masa, koja posle ide na hlađenje. U drugoj posudi se uzme laneno seme koje se potopi u mlakoj vodi da odstoji, a posle se  izblenda  i dobije se braonkasta smesa. U tu smesu se doda na jednu šoljicu lanenog semena 75 g šećera, 1 dl ulja (najbolje hladno ceđeno suncokretovo ulje) i dodaju se dva praška za pecivo, malo brašna od spelte i malo brašna od crvenog kukuruza. Na ovo se naliva sos od šljiva i umuti se, i treba da se dobije crvenkasto-ljubičasta boja. Ta masa se stavlja u posude za mafine. Od gore se stavi cimet, šećer, zapečeni orasi ili se zabode kockica čokolade. Peče se na 200 stepeni 20 minuta.

Renata je zadužena za promociju i vodi društvene mreže Fejsbuk i Instagram.

– Između deset i jedanaest sati pre podne objavim šta je na meniju za taj dan. Već oko 12 ili 13 sati bude sve rezervisano. Odlično funkcioniše i skoro sve naše klijente već poznajemo – kaže Renata, koja ujedno i slika pripremljene obroke i objavljuje ih na internetu.

Sagovornici portala mojnovisad.com trude se da naprave obroke od jednostavnih i svežih namirnica jer se ništa ne lageruje, već se sve potroši istog dana.

– Poslujemo sa malim proizvođačima i gledamo da to budu porodične firme. Sarađujemo sa "Eko-kurirom" i još jednom firmom koja raznosi hranu. Naravno, ko želi može da dođe i lično, jer imamo i šaltersku prodaju i dobiju sve spakovano za poneti  – kaže Renata.

Studio dobre hrane "Ma Cuisine D'or" u prevodu  sa francuskog znači "Moja zlatna kuhinja".

Tekst je napisan u okviru projekta "Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.