Sutra je neradan dan, obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu

U Srbiji će se u ponedeljak, 11. novembra obeležiti državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol cvet Natalijina ramonda.

U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, u Srbiji i svetu obeležava se Dan primirja.

U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine u 11 sati potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala prema popisu iz 1914. godine, ili 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2012. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava i u zemljama pobednicama, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije. 

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka - zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu. 

Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je 1882. godine Natalijinu ramondu botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, te je želeo da je nazove "Niška ramonda", ali joj je ime ipak dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao "strogo zaštićena vrsta" što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.