Sve više građana Srbije uplaćuje sredstva za privatnu penziju, evo kakvi su uslovi i da li se isplati

Granica za penzionisanje je sve viša, pa se trenutno muškarci u našoj zemlji penzionišu sa 65 godina, a žene sa 63, ali će i one 2032. godine izjednačiti sa "jačim polom".

Mnogi se pitaju gde će državni PIO fond biti u trenutku kada dostignu starosnu granicu za penziju i koliki iznos će dobijati. Zato se sve građana odlučuje za privatne penzije kao dodatak državnoj penziji, a sa računicom da bi uz relativno mala izdvajanja mogli da obezbede udobniju starost, piše "Blic".

Privatnu penziju u Srbiji uplaćuje sve veći broj ljudi – trenutno više od 200.000. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, a prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno. Podaci centralne banke pokazuju da uplate rastu i da je u penzijskim fondovima više od 45 milijardi dinara. U odnosu na 2010. godinu to je četiri puta više, a u odnosu na 2016. godinu za skoro dva i po puta više. 

Visina penzije zavisi od prinosa koji ostvaruju penzijski fondovi, a na primeru prinosa od pet odsto godišnje, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila 7.483 dinara.

Kako izabrati fond

Oni koji žele veću penziju u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova. Pored njegovog finansijskog stanja i stope prinosa, jedan od faktora pri izboru treba da bude i visina naknada koja se plaća za usluge društva za upravljanje, ali je važno da, ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda koji ste odabrali, možete ga promeniti, saznaje "Blic". 

Nakon prikupljanja informacija o pravima i obavezama, sledi potpisivanje ugovora o članstvu i plaćanje naknada – prilikom uplate penzijskih doprinosa (najviše 3 odsto vrednosti uplate) i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (do 2 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou).

Ko može da bude član fonda

Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin. Sve je češća praksa da roditelji počnu sa štednjom za svoju decu odmah po njihovom rođenju.

U dobrovoljne penzijske fondove mogu uplaćivati pojedinci, za sebe i druge, kao i poslodavci za svoje zaposlene.

Uplate ne moraju biti redovne 

Olakšavajuća činjenica za ulaganje u privatne penzijske fondove je što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu. Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je oko 1.000 dinara, u zavisnosti od fonda, a prosečni oko 4.000 dinara mesečno.

S druge strane, ako korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina.

Od čega zavisi visina penzije, kako se može povlačiti novac i šta ako dođe do smrti korisnika, pročitajte na sajtu "Blica".