Tijana i Mila Popović: Novosađanke čije modele nosi i Billy Idol

Rođene sestre Tijana i Mila Popović već čitavu deceniju se bave modom i to eko-dizajnom, rekonstrukcijom i dekonstrukcijom odeće. Modni brend koji je nastao iz prve kolekcije „Cash for trash“ odavno je prešao granica naše zemlje i rado je viđen i na svetskim nedeljama mode i modnim pistama. A to što njihove modele nosi i jedan Billy Idol, svakako ih čini svetskim, ali i našim, gradskim facama.

I Tijana i Mila Popović su po struci grafičke dizajnerke, a modnim dizajnom su, kako kažu, počele da se bave iz revolta i bunta.

- Intenzivno korišćenje računara dovelo je do toga da su dizajnom počeli da se bave oni koji su imali kompjutersko znanje, pa su dizajnom počeli da se bave oni kojima to nije struka, a imali su prednost u odnosu na one koji su se za dizajn školovali. Oduvek smo bile okružene modom i i volele da za sebe nešto dizajniramo, kažu Tijana Popović Pješčić i Mila Popović na početku razgovora za portal mojnovisad.com.

Ove dve talentovane i vanserijski kreativne sugrađanke nadograđuju se i u životu i u poslu, a njihov rad je uvek ekološki svestan, odgovoran i jedinstven.

- Napravile smo nekoliko modela za sebe i tako je sve počelo – kaže Mila.

- Prepravljale smo odeću, imale neke ideje, rekonstruisale ili pravile potpuno nove stvari. Imale smo averziju prema tadašnjoj modnoj sceni, jer se činilo kao da se sve vrti oko izbora lepote i sajma venčanica. U modi smo mogle kreativno da se ostvarimo i spojile smo ono naučeno u grafičkom dizajnu. Samo smo promenile sredstvo kojim smo se izražavale – objašnjava Tijana.

Kako je i kada nastala prva kolekcija?

- U početku nismo znale ni kako ide proces proizvodnje, ni koje faze ima. Puno smo učile u prve dve godine. Nismo znale ni kako se šije. Sve smo nosile kod krojačice. Prvu kolekciju su činili netipični materijali, koji se nisu koristili u modnoj industriji – priča Mila.

- Sarađivale smo sa krojačkim studiom Srpskog narodnog pozorišta. Prva kolekcija je bila uspešna i odmah je prihvaćena. To je predstavljeno 19. aprila 2006. godine na Belgrade Fashion Week. Ušle smo na velika vrata u svet mode. Odmah je prošla kolekcija i sve modele smo prodale – priča nam Tijana.

- Počeli su da stižu pozivi i sa drugih strana i za druge manifestacije. Shvatile smo da radimo dobru stvar – dodaje Mila.

- Dosta toga nismo znale, sve smo gledale kao gotov proizvod, zanimala nas je forma, tekstura. Radile smo i sito štampu. Imale smo ispisane poruke po majicama. Bilo je 20 različitih majica. Publika je bila oduševljena i to nas je podstaklo da radimo dalje i istražujemo – priča Tijana.

- Kolekcija se zvala „Cash for trash“, jer je sve što smo koristili bila rekonstrukcija i dekonstrukcija. Rasparale bismo nešto i od toga pravile nove forme, ili smo pravile nove stvari od netipičnih materijala. Jedan model je bio, recimo, suknja sa širokim pojasom i košulja od mušeme, stolnjaka. A bilo je funkcionalno. Materijal koji  se ne koristi u modnoj industriji – kaže Mila.

- Naša ideja i doživljaj mode je da je to industrija koja je treći zagađivač po redu u svetu i da odeća nije vredna toga. Pola godine se priprema revija, koja na pisti traje nekoliko minuta. To je ogromna mašinerija koja guta, troši ljude, a ni etički nije u redu što deca rade na poljima pamuka, koriste se pesticidi, pitanje je kakve su sve posledice od nošenja takvih materijala. Svi mi volimo nove stvari, ali to je prolazno. Zato i naziv „Cash for trash“ – objašnjava Tijana.

- Nešto je danas na pisti, a sutra se baci. Tako je „Cash for trash“ postao i naziv za naš „Show room“ u Novom Sadu – kaže dalje Mila.

Kako se razvijao posao nakon prvog uspeha?

- Svake godine, sve do 2010, smo imali revije u Beogradu, a imale smo i revije u inostranstvu. Sve revije imaju paradni koncept, u prvom redu sede estradne ličnosti i sve se svede na 10 minuta. Shvatile smo da to nije put kojim želimo da idemo. Htele smo da svako može sebi da priušti tu odeću. Tako je nastala linija „Ready to wear“. Pored  „Hot couture“, imale smo stvari koje su za svaki dan, majice sandale, prsluke, pantalone, košulje – priča Tijana.

- Imale smo 15, 20 modela po pristupačnim cenama. zanimljivo je da su te modele kupovali ljudi i preprodavali ih po daleko većim cenama. I u Beogradu i u inostranstvu. Naše sandale su koštale 2.800 dinara, u Beogradu su ih prodavali za 6.000, a u Belgiji i Holandiji za 100 evra. Uglavnom su stranci kupovali naše stvari kada dođu u Novi Sad. Zato smo i prešli na on-line prodaju stvari i „Show room“ smo zatvorile – kaže nam Mila.

Kažete da su stranci kupovali vašu odeću. Ima li među njima i poznatih koji su poneli neki od modela sestara Popović?

- Billy Idol, Don Letts čuveni pank deda „Pistolsa“, Collin iz benda GBH još 2007. godine. Bilijevog menadžera smo upoznale na „Exit“ festivalu , pokazali mu naše modele i on je uzeo za Bilija neku odeću za nastavak turneje. Tako je bilo i sa ostalima. Kada je Billy uzeo našu odeću, to je definitivno pokrenulo celu priču. Počeli su da dolaze i drugi. Ima zaista mnogo naših glumaca i glumica, pevača, umetnica, muzičarki, koji su uzimali i uzimaju našu odeću – kaže Mila.

- Stalno su dolazili u „Show room“ . Našu odeću može da nosi svako ko ima smisla za to, ko želi i ume da nosi. Jedna devojčica iz gimnazije je dolazila svakog dana i gledala jednu haljinu, ali joj je bila skupa i nije mogla da je kupi. Prodali smo joj haljinu upola cene, jer smo znale da će je nositi. Nije bitno da li je neko celebrity – kaže Tijana.

Do it yourself!

- Mila i ja smo izuzetno produktivne, pa organizujemo i nedelju eko dizajna, često držimo predavanja, seminare o odgovornom dizajnu, recikliranju, do it yourself estetici. Da smo čekale da se stvore svi uslovi, verovatno još uvek ne bismo napravile prvu reviju. Savet svima je da krenu sa onim što imaju i rade iz onoga što im je na raspolaganju. Improvizacija ne može da bude loša ako imaš ideju! A rezultat može da iznenadi i pomogne da se razvijamo kao umetnici.

Kako funkcionišete u poslu? Koliko se slažete u idejama, da li lako dođete do zajedničkih kreacija?

- Slične smo, ali i različite, pa u procesu stvaranja svaka ima svoje skice. Jedna stavi više detalja, druga manje, imamo komplikovane krojeve, pa to zajedno menjamo. Odličan smo tim u poslu, kao i u životu. Poslednjih nekoliko kolekcija nema mnogo oduzimanja i dodavanja. Odmah se nađemo. Mada u nekim slučajevima ljudi koji nas pozanju mogu da kažu koji model je moj, a koji Tijanin. Sada odmah vidimo u kom pravcu će ići sledeća kolekcija – odgovara nam Mila.

Koliko su važne revije za posao i kao to izgleda kod nas i u inostranstvu?

- Manifestacije su postale nešto što služi samo za prikazivanje, nema perspektivu. Sve se radi na mišiće, uz dobru volju, a na kraju toliki trud ne može da se materijalizuje u Srbiji. To je apsurd, jer nikada nije bilo više fešn vikova i događaja, a sve to nema smisla. Sve je paradnog tipa. Doći će ti mama, tata, kolege, poznate ličnosti koje će hteti da se i „ogrebu“ za neki komad garderobe i prošetaju ga na crvenom tepihu. Koliko god bio talentovan, nema perspektive – priča Tijana.

- Imale smo jednu reviju kod nas, 2012. godine u Novom Sadu. „Fairies from the heart of the forest“ (Vile iz srca šume). To smo prikazale na Fashion week u engleskom gradu Brighton i želele smo da prikažemo našim sugrađanima – počinje Mila.

- To je bilo neuobičajeno za našu sredinu. Opušteno. Sa profesionalnim manekenkama iz beogradskog studija „Klik“, sa muzikom, šminkerima. Bila je to revija otvorenog tipa, a naše Dunavske vile imale su inspiraciju u Vojvodini, u starim zanatima – nastavlja Tijana.

- Bilo je tu mnogo veza, ručnog rada, sirovog platna, tretra platna. Koristile smo heklane stolnjake, reciklirale. Od jednog ovalnog stolnjaka je nastala korset-haljina. Inspiracija je tradicija, a ne banalizacija. Dosta modela su prodati kao venčanice. Ranije smo bile dosta u tamnim bojama i mnoge devojeke su pitale da li imamo nešto svetlo. Komplikovano je šiti po porudžbini, bolje je da se kupi gotovo. Zato je ta kolekcija tako zanimljiva. Dobro je prošla i u inostranstvu. Uglavnom je sve prodato, ali je važno i što svaka pojava, svaka revija predstavlja odskočnu dasku, jer slede pozivi za bolje organizovan Fashion wek – kaže Mila.

- Za neke nedelje mode plaćaš i učešće i smeštaj i put i to su ogromni troškovi, a na neke te pozovu kao gosta i onda na plaćaš učešće. U Njujork nas zovu već četiri godine, ali ne možemo da odemo. To bi koštalo bar 15.000 dolara. Na londonski Fashion week smo otišli i pored troškova, a na osnovu toga smo onda išle i na brojne druge revije u inostranstvu. U ovom poslu je važno promovisanje onog novog što si napravio – priča Tijana.

Poslednju reviju ste imale 2013. godine i nakon toga je nastala pauza. Šta ste u međuvremenu radile?

- Pisala sam knjigu „Dobar dizajn – eko dizajn i održivi razvoj“. U knjizi su objašnjeni pojmovi dizajna, grafičkog dizajna, modnog. Osvrnula sam i na to šta je održivi razvoj. Ovde svi koriste taj termin, a ne znaju šta znači. Eko dizajnom u Srbiji se bavi malo ljudi, a to je odgovoran dizajn, treba iskoristiti svaki detalj, da to bude nešto što je već korišćeno. U januaru prošle godine promocija knjige je bila u Novom Sadu, u aprilu u Beogradu. U martu treba da bude u Beču, a na leto u Kopenhagenu. U knjizi ima više od 500 fotografija, a za svaku sam dobila pravo objavljivanja. Slike su iz Fulerovog instituta, a Baki Fuler je čuveni naučnik i pionir eko-dizajna. Tu su i fotografije Vivienne Westwood i brojnih drugih čuvenih autora. Knjiga je prihvaćena od publike, ali i kao udžbenik. Materijal sam prikupljala pet-šest godina. Mila je kontaktirala brojne instutucije i urednik je, a ja sam uradila dizajn i prelom. Nisam mogla da dozvolim da to neko drugi radi, kada se ja time bavim – priča nam Tijana.

Kada će biti nova kolekcija?

- U aprilu je deset godina od prve revije i našeg pojavljivanja na modnoj sceni. Planiramo za ovu godinu novu kolekciju i nadamo se da ćemo je završiti do aprila, kako bismo obeležile deceniju bavljenja modnim dizajnom. Nadamo se da će to biti na nekom Fashion weeku u insotranstvu, ali bi bilo lepo i da se nešto priredi kod nas, u Novom Sadu i Beogradu – kaže Mila.

- Biće to materijali i trendovi koji se vezuju za jesen 2016/2017, a sigurno će biti korišćeni odevni predmeti koji će biti u funkciji novih, multifunkcionalnost. Imali smo pelerinu koja može da se nosi kao suknja. To je odgovoran dizajn, da se troši manje resursa. Mi smo ranije napravile jedan bolero od starih pantalona, maminih iz 60-ih godina iz Pariza. Nosili smo svi te pantalone, i mama i mi. Bile su oštećene na kolenima, a onda smo ih nosile kao bolero. Poslednja naša kolekcija bila je 90 odsto reciklaža. Od jednog ronilačkog odela napravili smo tri odevna predmeta. Kombinujemo mi i skupe materijale. Čuveni dizajneri Jeremy Scott i Martin Margiela koji rade kreacije za Rijanu (Rihanna) i Ledi Gagu (Lady Gaga) koriste ploče, češljiće, perike, zavoje, ukrase za jelku, ambalažu, sa vezom, ručnim radom, sirovom svilom, perlicama, zlatnim kopčama. Najveći izazov je kombinovati nešto što je odbačeno sa skupim materijalima – objašnjava Tijana.

- Nova kolekcija će biti nosiva i prilagođena aktuelnim trendovima. I to je to. Za sada. Ostajemo dosledne svojim etičkim principima – kratko zaključuju sestre Popović.

Pank u životu i modi

- Oduvek smo bile pankerke i to je estetika koju smo prihvatile. To nam je oduvek bila inspiracija. Odeća, moda, strip, fanzine, kaže Mila.

- Počeci eko dizajna se povezuju sa pankom. Pank je tu kao način života, life style, do it yourself. Kako su se mladi nekada oblačili. Limiti podstiču kreativnost. Mora da se reaguje odmah, sa onim što imamo. Ne onako kako se očekuje, nego kako možemo, objašnjava Tijana.