Tokom pandemije u Srbiji bez posla ostalo oko 200.000 ljudi

Tokom pandemije u Srbiji bez posla ostalo oko 200.000 ljudi

U Srbiji je tokom pandemije korona virusa i vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene, u februaru ove godine, procenjeno je na osnovu istraživanja koje je sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Fridrih Ebert fondacije.

Kako je saopšteno, najveći teret, ali i najveći rizik tokom Kovid-19 krize su ponele žene koje su činile čak 86 odsto zaposlenih "na prvoj liniji zaraze".

Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70 odsto domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize.

Istraživanje je pokazalo da su se zaposleni u Srbiji dobro uklopili u rad od kuće: oko četvrtine zaposlenih (24,7 odsto) prešlo je da radi od kuće, 90 odsto njih imalo je odgovarajuća sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače.

Istraživanje je sprovedeno kako bi se stekli uvidi u to koje efekte su pandemija i vanredno stanje imali na zaposlenost stanovništva, uslove rada i prakse povezane sa brigom o domaćinstvu i članovima porodice - na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020.

Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla, razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme (46,2 odsto), a petini od ukupnog broja (20,5 odsto) nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.

U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.

Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.

Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnih područja u odnosu na gradove. Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene – navodi se u saopštenju SeConS grupe za razvojnu inicijativu.

Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih (25,2 odsto) radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6 odsto zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.

Oceni vest:
0
3

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Ljubica

    pre 1214 dana i 2 sata

    Mnogo je nas ostalo bez posla.Samo 8%,a ko se pobrinuo za nas koji nemamo sredstava za život.Šta da radimo mi koji smo 30 godina radili jedan posao,a sada kada tražimo posao svi konkursi su za mlade.Nemam ništa protiv mladosti. Nemojte pogrešno da me razumete.Mlada za penziju,stara za posao.Čak ni nacionalana služba za zapošljavanje nema rešenje.Kome da se obratimo?Ministar za svaku kategoriju ima neku pomoć,ali za ne produžene ugovore niko se ne brine,a još manje trudi da povrati prethodni ugovor.Ta agonija traje već 6 meseci.Da li za ovakve slučajeve postoji neki ministar koji može da pomogne ?

    Oceni komentar:
    0
    2