Tri rogata – bend koji se umetničkim izvođenjem razlikuje od mnogih

Tri rogata – bend koji se umetničkim izvođenjem razlikuje od mnogih

Kada se spojio tako vrsni muzičarski trio kao što su vokal Boris Režak, gitarista i bubnjar Branko Koprivica i pijanista i kompozitor Aleksandar Banjac, nije moglo da ispadne drugačije. Bend je čak i utorkom punio lokale u kojima je nastupao i brzo postao jedan od najpopularnijih u našem gradu. Nakon tužnog događaja koji ih je proletos zadesio, nastavljaju dalje, malo promenjenog sastava, ali istog kvaliterta i energije.

O samom nastanku benda "Tri rogata" i svemu što mu se kasnije izdešavalo, razgovaramo sa Borisom Režakom.

Pre pet, šest godina, dok sam pripremao nastupe u Crnoj Gori, bio mi je potreban pijanista, pa su mu preporučili Aleksandra. Otputovali smo zajedno i odmah se odlično uklopili, a po povratku mi je predložio da dođem u Novi Sad i upoznam se sa Brankom, sa kojim je on već sarađivao. Spontano smo počeli da se družimo i sviramo zajedno – priča Boris za portal Moj Novi Sad.


To se pokazalo kao pun pogodak, jer je vrlo brzo isplivao izuzetan kvalitet ovog jedinstvenog spoja i postali su omiljeni gde god da sviraju. Ime za bend predložio je Branko Koprivica, s obzirom na to da su sva trojica rogati horoskopski znaci (dva Jarca i Ovan), što je auditorijumu vrlo simpatično.

Sva trojica smo imali različita iskustva i karaktere i već izgrađene karijere. Trebalo je to spojiti i uklopiti. Ono što nas je godinama održalo je ta energija između nas, koja je najvažnija za zajedničke nastupe – priseća se Režak.

Pored dobrih svirki, nešto kasnije počeli su da streme ka novom cilju – da urade svoj zajednički album. Godinu obeleženu koronom iskoristili su da pripreme 16 pesama, u čijem stvaranju su učestvovala sva trojica. Jednu pesmu, pod nazivom "Lastavica", napisala im je Beba Balašević i bio je plan da nju plasiraju 11. maja, na rođendan njenog pokojnog oca, Đorđa Balaševića.


Taman kad su se zaukali u sopstveno stvaralaštvo, desila im se tragedija, jer je 27. aprila iznenada preminuo Aleksandar Banjac. Kako naš sagovornik kaže, tad se sve srušilo.

To nam je svima bio šok, kao da smo izgubili člana porodice. Bio je izuzetan, svi pevači su voleli sa njim da rade, jer smo se uz njega osećali sigurno. Poseban u svemu, u ponašanju, sa harizmom, sa svojom muzikalnošću, tako da smo svi voleli da imamo njega pored sebe. Toliko muzičara sa prostora bivše Jugoslavije ga je obožavalo, bio je jako pristupačan prema svima – opisuje svog prerano izgubljenog kolegu ovaj muzičar.

Od prvog trenutka su bili svesni da više nikad neće biti isto i jedva su smogli snage da nastave dalje. Kroz neko vreme su se naterali na to, jer iako su u pitanju njihovi poslovi, pa im se pridružio klavijaturista Nenad Paunović, dok ih na saksofonu sve češće prati fenomenalni Gabor Bunford, a povremeno i drugi muzičari. Cilj im je da konačno snime pesme koje su započeli, a koje su već lepo prihvaćene od strane posetilaca lokala u kojima sviraju.


Najlakša opcija nam je bila da se nikad više ne sastavimo i da svako krene svojim putem. Ova pozicija nam je teža, ali smo odlučili da guramo. Osim toga, Banjac sigurno ne bi želeo da se raspadnemo, a njegova supruga nam daje veliku podršku u tome, kao i njegov sin Dušan, koji nam često pomaže u prenošenju i nameštanju instrumenata – ističe Boris.

I dalje su veoma ranjivi i nije im nimalo lako da održe svirke, jer ih sve podseća na Bakija, kako su ga od milja zvali, pa nije retkost da im na bini krenu i suze.

Družimo se i sarađujemo sa muzičarima koji su "krem" ovog regiona. Često nam na nastupe dolaze i veoma poznate kolege, kao i glumci, koji vole i da otpevaju neku pesmu sa nama, a između pesama ubacimo i pokoju foru, ispričamo nešto, pa i to publici bude zanimljivo. Publika nam je uvek divna, nikad nema nekih ekscesa – opisuje pevač koji glasom i šarmom pleni kako u Novom Sadu, tako i van njega.


Trenutno sviraju svakog utorka u novosadskoj "Nacionalnoj klasi", a još se pamte njihove svirke koje su punile "Šećer & soul". Sredom su stalni u beogradskom restoranu "Lavash", dok vikendom nastupaju po drugim gradovima u regionu. Prostor u kojem sviraju mora da bude velik, jer se, kad njih najave, u svakom klubu uvek traži mesto više. To nimalo ne čudi, jer se ovi muzičari nimalo ne štede, ni glasom, ni sviranjem, ni energijom.

Na svakoj svirci dajem sebe kao da je poslednja, kao i moje kolege koje sviraju sa nama. Što kažu, do koske, do poslednje kapi krvi i znoja. Zato niko i ne ostaje ravnodušan na tu energiju i ona nam bude uzvraćena – konstatuje Režak.

Na repertoaru "Rogatih" nalaze se pop hitovi, ali ubace i poneku lepu, kvalitetnu pesmu iz domena narodne muzike i roka. Iako su pesme komercijalne, dobro poznate svima, način izvođenja je u potpunosti umetnički, što ih razlikuje od mnogih drugih bendova koji izvode iste numere. Čini se da je, pored neprikosnovene energije, upravo u tome caka koja ove zvezde, koje su rešile da udruže snage, izdvaja na muzičkom nebu. Verujemo da će, noseći u srcu uspomenu na njihovog Banjca, još dugo "paliti i žariti" na klupskoj sceni Novog Sada i šire.

Oceni vest:
7
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • M.B.

    pre 8 dana i 19 sati

    Kakav trio

    Oceni komentar:
    0
    1