Tri rogata – bend koji se umetničkim izvođenjem razlikuje od mnogih

Kada se spojio tako vrsni muzičarski trio kao što su vokal Boris Režak, gitarista i bubnjar Branko Koprivica i pijanista i kompozitor Aleksandar Banjac, nije moglo da ispadne drugačije. Bend je čak i utorkom punio lokale u kojima je nastupao i brzo postao jedan od najpopularnijih u našem gradu. Nakon tužnog događaja koji ih je proletos zadesio, nastavljaju dalje, malo promenjenog sastava, ali istog kvaliterta i energije.

O samom nastanku benda "Tri rogata" i svemu što mu se kasnije izdešavalo, razgovaramo sa Borisom Režakom.

– Pre pet, šest godina, dok sam pripremao nastupe u Crnoj Gori, bio mi je potreban pijanista, pa su mu preporučili Aleksandra. Otputovali smo zajedno i odmah se odlično uklopili, a po povratku mi je predložio da dođem u Novi Sad i upoznam se sa Brankom, sa kojim je on već sarađivao. Spontano smo počeli da se družimo i sviramo zajedno – priča Boris za portal Moj Novi Sad.

To se pokazalo kao pun pogodak, jer je vrlo brzo isplivao izuzetan kvalitet ovog jedinstvenog spoja i postali su omiljeni gde god da sviraju. Ime za bend predložio je Branko Koprivica, s obzirom na to da su sva trojica rogati horoskopski znaci (dva Jarca i Ovan), što je auditorijumu vrlo simpatično.

– Sva trojica smo imali različita iskustva i karaktere i već izgrađene karijere. Trebalo je to spojiti i uklopiti. Ono što nas je godinama održalo je ta energija između nas, koja je najvažnija za zajedničke nastupe – priseća se Režak.

Pored dobrih svirki, nešto kasnije počeli su da streme ka novom cilju – da urade svoj zajednički album. Godinu obeleženu koronom iskoristili su da pripreme 16 pesama, u čijem stvaranju su učestvovala sva trojica. Jednu pesmu, pod nazivom "Lastavica", napisala im je Beba Balašević i bio je plan da nju plasiraju 11. maja, na rođendan njenog pokojnog oca, Đorđa Balaševića.

Taman kad su se zaukali u sopstveno stvaralaštvo, desila im se tragedija, jer je 27. aprila iznenada preminuo Aleksandar Banjac. Kako naš sagovornik kaže, tad se sve srušilo.

– To nam je svima bio šok, kao da smo izgubili člana porodice. Bio je izuzetan, svi pevači su voleli sa njim da rade, jer smo se uz njega osećali sigurno. Poseban u svemu, u ponašanju, sa harizmom, sa svojom muzikalnošću, tako da smo svi voleli da imamo njega pored sebe. Toliko muzičara sa prostora bivše Jugoslavije ga je obožavalo, bio je jako pristupačan prema svima – opisuje svog prerano izgubljenog kolegu ovaj muzičar.

Od prvog trenutka su bili svesni da više nikad neće biti isto i jedva su smogli snage da nastave dalje. Kroz neko vreme su se naterali na to, jer iako su u pitanju njihovi poslovi, pa im se pridružio klavijaturista Nenad Paunović, dok ih na saksofonu sve češće prati fenomenalni Gabor Bunford, a povremeno i drugi muzičari. Cilj im je da konačno snime pesme koje su započeli, a koje su već lepo prihvaćene od strane posetilaca lokala u kojima sviraju.

– Najlakša opcija nam je bila da se nikad više ne sastavimo i da svako krene svojim putem. Ova pozicija nam je teža, ali smo odlučili da guramo. Osim toga, Banjac sigurno ne bi želeo da se raspadnemo, a njegova supruga nam daje veliku podršku u tome, kao i njegov sin Dušan, koji nam često pomaže u prenošenju i nameštanju instrumenata – ističe Boris.

I dalje su veoma ranjivi i nije im nimalo lako da održe svirke, jer ih sve podseća na Bakija, kako su ga od milja zvali, pa nije retkost da im na bini krenu i suze.

– Družimo se i sarađujemo sa muzičarima koji su "krem" ovog regiona. Često nam na nastupe dolaze i veoma poznate kolege, kao i glumci, koji vole i da otpevaju neku pesmu sa nama, a između pesama ubacimo i pokoju foru, ispričamo nešto, pa i to publici bude zanimljivo. Publika nam je uvek divna, nikad nema nekih ekscesa – opisuje pevač koji glasom i šarmom pleni kako u Novom Sadu, tako i van njega.

Trenutno sviraju svakog utorka u novosadskoj "Nacionalnoj klasi", a još se pamte njihove svirke koje su punile "Šećer & soul". Sredom su stalni u beogradskom restoranu "Lavash", dok vikendom nastupaju po drugim gradovima u regionu. Prostor u kojem sviraju mora da bude velik, jer se, kad njih najave, u svakom klubu uvek traži mesto više. To nimalo ne čudi, jer se ovi muzičari nimalo ne štede, ni glasom, ni sviranjem, ni energijom.

– Na svakoj svirci dajem sebe kao da je poslednja, kao i moje kolege koje sviraju sa nama. Što kažu, do koske, do poslednje kapi krvi i znoja. Zato niko i ne ostaje ravnodušan na tu energiju i ona nam bude uzvraćena – konstatuje Režak.

Na repertoaru "Rogatih" nalaze se pop hitovi, ali ubace i poneku lepu, kvalitetnu pesmu iz domena narodne muzike i roka. Iako su pesme komercijalne, dobro poznate svima, način izvođenja je u potpunosti umetnički, što ih razlikuje od mnogih drugih bendova koji izvode iste numere. Čini se da je, pored neprikosnovene energije, upravo u tome caka koja ove zvezde, koje su rešile da udruže snage, izdvaja na muzičkom nebu. Verujemo da će, noseći u srcu uspomenu na njihovog Banjca, još dugo "paliti i žariti" na klupskoj sceni Novog Sada i šire.