U POSETI HITNOJ POMOĆI: Na raspolaganju Novosađanima 24 časa svakog dana u godini

Većina nas mogućnost pitanja života ili smrti vidi samo na televiziji, dok zaposleni Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu to doživljavaju svakodnevno. S obzirom na uobičajeno pogrešno mišljenje koje ljudi imaju o radnicima hitne pomoći, želeli smo da obelodanimo neke uopštene, a često vrlo neznane informacije u vezi sa ovom ustanovom te nam je portparolka Zavoda odgovorila na nekoliko pitanja.

Dr Mirjana Bursać nam odmah na početku razgovora objašnjava da je novosadski Zavod za hitnu medicinsku pomoć, koji je osnovan 2007. godine odvajanjem Hitne pomoći od Doma zdravlja Novi Sad, jedina zdravstvena ustanova koja pruža primarnu zdravstvenu zaštitu na teritoriji opština Novi Sad i Sremski Karlovci te dodaje:

 - Tokom 24 časa, svakog dana u godini, Zavod pruža hitnu medicinsku pomoć kod svih urgentnih stanja na licu mesta i u toku prevoza pacijenta, kao i sanitetski prevoz obolelih i povređenih u druge zdravstvene ustanove, prevoz pacijenata na hemodijazilu, dežurstva na kulturnim, sportskim i drugim skupovima i manifestacijama.

Koliko lekara, vozača, medicinskih sestara i tehničara radi u Zavodu? Koliko ima ekipa i koje delove grada pokrivaju?

- Stručni kadar u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, na čelu sa direktorom dr Bogdanom Živanovićem, čine doktori medicine, specijalisti urgentne medicine kao i specijalisti drugih kliničkih grana medicine, medicinski tehničari srednje, više i visoke stručne spreme sa dodatnom obukom za rad u službi hitne medicinske pomoći, tačnije 63 lekara, 85 medicinskih tehničara, 74 vozača te 11 administrativnih i 11 tehničkih radnika. Zavod ima devet urgentnih ekipa, odnosno četiri gradske i pet prigradskih koje su raspoređene na punktovima u Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Kaću, Kisaču i Futogu, kao i dve ambulante za noćno dežurstvo odraslih, pedijatrijsku noćnu ambulantu, 24-časovni transport pacijenata i transport dijaliznih pacijenata.

 Koje aktivnosti ekipe Hitne pomoći moraju da obavljaju?

- Najveći deo posla vezan je pre svega za terenski rad, ali postoji još i Trijažno-distributivni centar 194 (TDC 194), koji predstavlja prvu kariku u lancu pružanja hitne medicinske pomoći, Edukativni centar te Centar za analitiku i statistiku i Centar za naučno istraživački rad i međunarodnu saradnju.
U TDC 194 rade četiri osobe – lekar i medicinski tehničar kao konsultanti, medicinski tehničar-dispečar za urgentne ekipe i medicinski tehničar-dispečar za transportne ekipe. Konsultanti vrše trijažu poziva po hitnosti, dok dispečari vrše distribuciju intervencija prema urgentnim, odnosno transportnim ekipama.
U Edukativnom centru vrši se obuka iz prve pomoći za buduće vozače te organizovanje i sprovođenje ispita, obuka zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za pružanje prve pomoći sa pokaznom vežbom te kontinuirana edukacija zaposlenih u Zavodu sprovođenjem kurseva, predavanja i stručnih sastanaka.
Centar za analitiku i statistiku Zavoda obavlja elektronsko fakturisanje pruženih usluga prema Fondu kao i statističku obradu podataka za različite vrste izveštaja i druge potrebe, dok se Centar za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju bavi pisanjem naučnih radova i razmenom iskustava i ideja na međunarodnom nivou – ukratko objašnjava portparolka Zavoda.

Koliko kilometara godišnje pređe vozilo Hitne pomoći?

- Službu sanitetskog transporta čine dispečer, vozači i medicinski tehničari, čija delatnost se zasniva na prevozu slabo pokretnih i nepokretnih pacijenata. U toku godine vozila transportne služba Zavoda prelaze preko 500.000 km, koliko pređu i urgentne ekipe, te naša vozila pređu preko 1.000.000 km na godišnjem nivou.

Najčešća stanja zbog kojih se pacijenti javljaju Hitnoj pomoći?

- Najučestaliji dijagnostički problemi pri trijaži poziva su iz oblasti kardiologije (18,4%), pulmologije (14,2%) i neurologije (8,2%) – ističe dr Bursać.

SEMAFOR HITNOSTI: Povređene osobe se razvrstavaju u tri trijažne kategorije: crvenu, žutu i zelenu. U prvu, apsolutno urgentnu kategoriju (crvenih), razvrstavaju se povređeni kojima je ugrožen život i zahtevaju minimalno vreme za zbrinjavanje, ali i povređeni koji imaju dobru prognozu. U drugu kategoriju (žutih) razvrstava se grupa povređenih koji su dovoljno stabilni da mogu čekati hiruršku ili medicinsku intervenciju. U treću kategoriju (zelenih) razvrstava se grupa povređenih koji su lakše povređeni.

Tabela redova hitnosti novosadske Hitne pomoći – kliknite na sliku za višu rezoluciju

Šta Zavod preduzima da vreme dolaska ekipe do pacijenta u svim delovima grada bude što kraće i efikasnije?

- U prethodne četiri godine, zahvaljujući velikom razumevanju i interesovanju Gradske uprave i Gradskog sekreterijata za zdravstvo, kao i direktoru Zavoda, u potpunosti je obnovljen vozni park Zavoda. Nabavljena je najsavremenija oprema za zbrinjavanje obolelih i povređenih kao što su defibrilatori, aspiratori, EKG aparati, renovirani su svi postojeći objekti Zavoda, a otvorena su i dva nova punkta u Sremskoj Kamenici i Slanoj bari. Takođe, tokom ove godine započeta je i izgradnja nove zgrade Zavoda po ugledu na najsavremenije evropske centre urgentne medicine. Pored navedenog, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad nastavlja da se razvija kroz unapređenje kvaliteta rada zaposlenih kroz kontinuirane edukacije i reevaluacije, nabavku najsavremenije medicinske opreme, kao i praćenje najsavremenijih dostignuća iz oblasti prehospitalne urgentne medicine – kaže dr Mirjana Bursać.

Zavod za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad učestvuje u različitim projektima. Možete li nas podsetiti na neke od značajnijih?

- Tokom prethodnih godina Zavod, zajedno sa Gradom Novim Sadom a u saradnji sa PU "Radosno detinjstvo", sproveo je projekat "I male ruke mogu puno da pomognu", prilikom kog je pokušano da na malo drugačiji način, kroz igru i zabavu, deca predškolskog uzrasta nauče kako i kada pozvati Hitnu pomoć. Prikazana im je i trenažna lutka na kojoj su vežbali masažu srca, a mogli su da vide i kako izgleda ambulantno vozilo i šta se sve u njemu nalazi. Takođe, sproveden je i projekat “Novi Sad – AED grad” kako bi i laici mogli ukazati pomoć osobi kod koje je doško do iznenadnog srčanog zastoja do stizanja lekarske ekipe Hitne pomoći. Automatski eksterni defibrilatori su od 2009. godine postavljeni na 15 lokacija u gradu, i to na kupalištu Štrand, Spensu, železničkoj stanici, sudu, Limanskoj i Futoškoj pijaci, gradskoj kući, Fakultetu tehničkih nauka i Medicinskom fakultetu, na zgradi “Informatike” i “Kulturnog centra”, gradskom groblju, stadionu "Karađorđe", Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata i u luci Novi Sad.

AED su postavljene, ali znaju li građani da ih koriste?

- Saradnjom zaposlenih u TDC 194 i Edukativnom centru kontinuirano se vrši ekudacija laika kada i kako nazvati broj 194, kao i da tada smireno, jasno i koncizno odgovore na pitanja dispečera. Važno je da kažu ime i prezime, odakle zovu, da navedu tačnu adresu, broj telefona sa kog zovu, objasne šta se dogodilo i kome je potrebna pomoć, kao i sva druga pitanja od značaja za što kvalitetnije ukazivanje hitne medicinske pomoći.

I VI MOŽETE POMOĆI: Automatski eksterni defibrilatori (AED) su uređaji čija upotreba može biti od presudnog značaja tokom prvih par minuta nakon iznenadnog srčanog zastoja. Namenjen je za upotrebu kako medicinskim profesionalcima, tako i laicima koji su prošli obuku u Zavodu. Aparati se aktiviraju pritiskom na dugme i imaju jasna glasovna uputstva na srpskom jeziku koja spasioca vode kroz čitav postupak reanimacije. Uređaj nakon postavljanja elektroda analizira ritam i ne može započeti isporuku šoka ukoliko ne prepozna da se radi o odgovarajućem poremećaju srčanog ritma gde će isporuka šoka pomoći. Ukoliko ritam nije za šok, spasilac će dobiti uputstva koje mere reanimacije da preduzme do dolaska ekipe hitne medicinske pomoći.

Tekst: Biljana Banović
Foto: Aleksandar Jovanović, Cveta Majtanović, Pixabay.com, Dom zdravlja Novi Sad