ULICA MIROSLAVA ANTIĆA: Upisana između dva trga, kaldrmom i drvećem opasana (FOTO)

Svestrani umetnik, boem po rođenju, senzibilni pesnik, raskošni sanjar, stvaralac koji je otimao od života i pomerio granice ljubavi. Ovaj mornar, slikar, novinar, filmadžija je život kompleksno sagledavao, divio mu se i psovao ga, smejao mu se i plakao zbog njega. Nije s nama već 34 godine, ali njegova poezija živi i svaki put se drugačije čita i doživljava. Ona je izraz nas samih, našeg blatnjavog karaktera, nepresušni izvor ravničarskog života i beskrajno štivo, nikada do kraja odmotano.

I pored naše bogate leksike, malo je reči kojima bi se opisalo neponovljivo stvaralaštvo ovog dečačkog fantasta. Umesto toga iznosimo samo jednu misao velikog pesnika, zabeleženu u Stokholmu 1983. godine. "Ne isticati se stasom, titulama i ceremonijama. Ne isticati se obećanjima. Kad su teška od gromova, nebesa silaze nisko i ne liče na vasionu. Zato se veliki ljudi ne razlikuju od čoveka i teško ih je uočiti. Neobično je ono što je, u stvari, strašno obično". Svakom je jasno da je reč o jedinstvenom Miroslavu Antiću. Nije Mika nikako zaboravljen, ni kada je odlučivano o ulici koja će nositi njegovo ime.

Svakako je nezahvalan posao odabrati najlepšu, najpitomiju, najpoželjniju ulicu u Novom Sadu, ali, krajnje subjektivno, Mikina ulica spada među pet najnovosadskijih šorova i mora da vam je do sada "zapala za oko". Zaslužio je ovaj neponovljivi poeta da mu ulica počinje sa dva doma umetnina i to zdanja na kojima bi nam i Pariz pozavideo. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića i Galerija Matice srpske su svetionici ne samo ove ulice, već i Novog Sada. Smeštene su tu 1974. godine odnosno posle Drugog svetskog rata. Ako se doda i Spomen zbirka Pavla Beljanskog, koja im je prvi komšija, zaista je mali broj kulturnih metropola koje se mogu pohvaliti činjenicom da na svega nekoliko desetina metara imaju koncentrisane tri tako ugledne ustanove, tri umetničke kolekcije čiji fondovi predstavljaju celokupnu istoriju srpske umetnosti novog doba. Ispijajući piće sa šeretskim osmehom, naša novosadska dika sigurno u svemu ovome uživa, tamo negde gore u nebeskoj kafani.

Čim kročite u "garavi sokak" ili prolazite kolima, osetićete istoriju pod nogama, jer je ovo jedna od retkih ulica u kojima kaldrma i dalje stoji. Još nikom od vlastodržaca nije palo napamet da naruši sklad i postavi behaton. Nadamo se da će tako i ostati. Pre šest godina je rekonstruisana i kocka se prostire na više od 880 kvadratnih metara, od Ulice Vase Stajića do Ulice Žarka Zrenjanina. E, sad, sramota je što je trotoar na početku šora ruiniran, prepun kratera, opasan za hodanje. Nije to Mika zaslužio. Ulica se sastoji iz dva dela, tako različita, a opet specifična i pitoma, za naš grad jedinstvena. Početak i kraj su joj dva trga, dva soneta. Trg galerija je nastao i razvijao se početkom prošlog veka, a na završetku ulice je Trg Ferenca Fehera, ustoličen u 21. stoleću. Raspon od sto godina, bogat i raznovrstan kao Mikina poezija. Inače, Ferenc Feher je takođe bio književnik i Antićev prijatelj. Zajedno su objavili dvojezičnu knjigu "Színek és Szavak / Boje i reči", a Feher je prevodio Antićeve stihove na mađarski, dok je Miroslav prevodio njegove pesme na srpski. Istinska književnost od urbanizma.

I nije tu kraj divotama ove romantične ulice, podsetnika na neke zdrave godine, opasane drvećem i živom ogradom, sa zgradama koje odišu tišinom i melanholijom iako su blizu bučnih saobraćajnica, u ovo doba prekrivene tepihom od sunčanog lišća. Ispred Poklon zbirke Rajka Mamuzića već čitav vek ponosni stoji stablo koprivića. Zaštićen je i proglašen spomenikom prirode, pa je to valjda garancija da će tu ostati i doveka nas posmatrati i hraniti. Odmah u blizini, u dvorištu kuće na broju četiri je i drvo tise. Kao i njen prijatelj i ona je pod oreolom zaštite. Grandiozni objekat, građen do 1956. godine kao moderno zdanje, danas je dom "Startit centra". Pre je bio deo Vojvođanske banke, pa se može reći da je sad obnovljen. Sa stubovima, velikim atrijumom, bujnim zelenilom, apsolutno dobro čuči ovoj ulici. Prostor ima 1.300 kvadratnih metara i verujemo da će mladalačka vizija i energija vratiti sjaj ovoj neobičnoj građevini.

Na kući s brojem 5 je tabla da nas podseća da su tu živeli stvaraoci Novog Sada, porodica Tabaković. Trebao bi poseban tekst da se predoči šta su sve učinili Milan, Đorđe i Ivan Tabaković. Svako ko živi u ovom gradu, morao bi to da zna, pa pravac biblioteka ili klik na pretraživač. Tek je dvospratna kuća pored kuće Tabakovića priča za sebe. Podigao je i projektovao, 1930. godine, Stevan Radivojević, predsednik inženjerske komore Novog Sada. Prelepa i neobična kuća na fasadi ima dva kipa. Muška skulptura je "Radnik" dok ženska figura simbolizuje pobedu. Na drugom spratu se nalaze dva reljefa sa motivima "Kosovke devojke" i grupa figura sa harfama koje simbolizuju "Apoteozu". Kakav Art Deco usred Novog Sada. Zastanite pogledajte, osetite lepotu.

Da ne izgleda sve skladno, zaslužna je ljudska nebriga. Na samom ćošku Ulice Žarka Zrenjanina, pre prelaska u drugi deo ulice, srušena je kuća iz prve polovine prošlog veka. Naravno, da niču spratovi, što će biti prvi objekat u ovoj ulici podignut u 21. veku. Sigurno će izgledati starije i lepše, nego sva zdanja koja smo u tekstu spomenuli. Tuga i sramota.

Drugi deo Ulice Miroslava Antića nema kaldrmu, ali ima Gimnaziju "Isidora Sekulić". Mogla se zvati i po Miki, što da ne. Iako novija u odnosu na predvodnicu, i ovom delu ulice je nekako mirno kao da je stalo vreme. Tu je i čuvena "tablerone zgrada". Baš ovde se smestilo sedište jednog "političkog pokreta", što sokak malo ruži. U Antićevoj ulici nalaze se i advokatske kancelarije, pa i ona sadašnje ministarke kulture, turistička agencija, razne firme, kopirnica, picerija, lekarska ordinacija, ali eto nema nijednog bifea, kafane, birtije… Doduše, na samom početku Trga Ferenca Fehera ima simpatičan kafić, sa pogledom na prekrasni drvored Mikine ulice.

I što reče gospodin Antić: "Nema nevidljivog, ima samo nemoćnih očiju".

Zabeležio: Dejan Ignjić
Fotografije: Aleksandar Jovanović