ULICA SONJE MARINKOVIĆ: Granica Brukšanca, moćni drvored i čarolija Jelene Kon (FOTO)

ULICA SONJE MARINKOVIĆ: Granica Brukšanca, moćni drvored i čarolija Jelene Kon (FOTO)

Za početak gradnje Novog Sada smatra se 1694. godina, kada je nasuprot Petrovaradinske tvrđave izgrađen Brukšanc, koji je pripadao fortifikacijskoj celini Tvrđave.

Odbrana same Tvrđave na levoj obali Dunava zavisila je od utvrđenja koje čuva most, otuda i naziv mostobran. Ipak, Brukšanc je srušen pre 100 godina jer su ga vlasti smatrale smetnjom prirodnom razvoju grada pre svega izgradnji Malog Limana, prvog urbanistički projektovanog dela Novog Sada.



Niz kasarni, skladišta i zidina prostirao se od obale do današnjih ulica Sonje Marinković i Ive Lole Ribara. U ovom tekstu, prošetaćemo sokakom koji nosi ime hrabre devojke, revolucionarke, narodne heroine koju su Nemci streljali u 25. godini života, na pragu Drugog svetskog rata. Ona je proglašena za drugu ženu narodnog heroja, već 1943. godine, a prva je bila Marija Bursać. Zanimljivo je da je 1937. godine bila u Parizu, na Kongresu mira kao delegat omladine Vojvodine. Osim skojevskog rada, borila se i za društvenu, političku i socijalnu ravnopravnost žena. Više puta je hapšena i teško mučena, da bi život okončala pred nacističkim streljačkim strojem. "Pucajte, ovo su komunističke grudi", je bila poslednja rečenica koju je izgovorila Sofija Sonja Marinković



Na početku ulice je spomen ploča sa njenim likom, od bronze, rad vajarke Julijane Kiš, postavljena 1969. godine na zgradu Radničkog doma. Heroinino ime nosi i osnovna škola, mesna zajednica, ali i Akademsko kulturno-umetničko društvo Univerziteta u Novom Sadu. I skoro sva prigradska naselja imaju njenu ulicu, ali po njoj ime nosi i 47 škola u Vojvodini.  



Spomenuti Radnički dom podignut je 1931. godine, a arhitekta Dragiša Brašovan je za ovu lepotu dobio nagradu na izložbi moderne arhitekture u Pragu. Ulaz u ovu palatu jeste sa Bulevara Mihajla Pupina pored kojeg je statua radnika i natpis "Svom velikom učitelju – prvoborcu Svetozaru Markoviću, Radnička klasa Vojvodine", ali ovo jedinstveno zdanje je zapravo kapija za ulicu o kojoj pišemo. Tu jeste sedište nekoliko sindikata, ali i prostorije Građanske stranke Grka Srbije na čega ukazuju izlepljeni prozori duž Sonjine ulice.



Tu je svoje mesto našlo i poštansko sanduče koje jeste oronulo, zarđalo i malo iskrivljeno od starosti, ali očigledno obavlja svoju funkciju savesno i to ako ubacite pismo do 16 sati, biće istog dana otpremljeno. Cela Ulica Sonje Marinković je zona 30, ali ipak ima taj jedan semafor koji je svojevrsna rampa i upozorenje za bezdušno ulivanje u saobraćajnu gungulu frekventnog bulevara.



Lepo za oko i prijatno za dušu je videti parkić u ovom betonskom okruženju. Zeleni plato sa nekoliko četinara i ostalom zimzelenom bratijom odoleva najezdi urbicida u režiji lihvara. Nadamo se da će tako i ostati za naredne generacije kao što je opstao i drvored duž cele ulice. Kako koračete ka kraju šora, tako su stabla raskošnija i moćnija, novosadska retkost koja ubrzanim zidanjem postaje žalosna stvarnost. Ulica Sonje Marinković ima i humanu spratnost. Preživele su stare zgrade i razdrmavanje tla tokom NATO bombardovanje koje nije bilo nimalo naivno jer kad je srušen Varadinski most, tresao se ceo centar grada. Tek na kraju ulice se nalaze "novije" socijalističke zgrade.



Svakako, najimpozantnije zdanje je delo Đorđa Tabakovića, podignuto 1933. godine. Projekat je rađen za humanitarno udruženje "Kora hleba i dečije obdanište" koje je osnovala Jelena (Ilona) Kon. Uz pomoć najuglednijih žena Novog Sada zgrada je namenski podignuta kako bi u njoj bilo obdanište. Posle Drugog svetskog rata, objekat je nacionalizovan i pretvoren u Pokrajinsku dečiju bolnicu. Poslednjih decenija, elegantnoj lepotici je vraćena prvobitna namena i sad je tu vrtić "Čarolija". U izgradnji građevine korišćeni su moderni i kvalitetni materijali – veštački kamen, metal, staklo, što je tada bila značajna novina u novosadskoj arhitekturi.

Na višespratnici dominira skulptura "Majke s detetom", vajara Mihalja Kara. Ženska figura u sedećem položaju sa detetom u naručju, prepuna je naboja sa jasnom zaštitničkom porukom. Od izlistalih krošnji drveća, u ovo doba godine je vešto skrivena u zelenom hladu. Na zgradi postoji i tabla s natpisom: "Jelena Kon-dobrotvorka, da služi deci Novog Sada, ubijena u Raciji 1942. godine".



S obzirom na vek nastajanja većine zgrada, ako se pogled u nebesa digne, može se videti niz zanimljivih terasa. Neke verande su moćne, polukružne, metalne, rupičaste, drvene, a ima i malih izbačenih koje su svojevrsni kibicfenster davnih vremena. Interesantni su i betonski stubovi na nekim stambenim objektima koji prave prolaz ka dvorištima koja su posebna priča. Sakrivena od fronta ulice čuvaju sećanja na bezbrižan zajednički život, sa onim starim garažama, a nemojte se iznenaditi ako ugledate i raširen veš. Naravno, beli.



U ulici ima i jedna prodavnica, advokatskih kancelarija i po koja ordinacija. Stari novosadski kraj je naklonjen Vojvodini jer duž cele ulice na fasadama je iscrtan Vošin grb. Poslednji deo starinskog sokaka, od Ulice Maksima Gorkog do Radničke je naseljen samo na neparnoj strani. Duž cele desne strane je smeštena Osnovna škola "Đorđe Natošević". Žamor razdagane dece celom utisku daje poseban šmek. Treba reći da je Đorđe Natošević bio jedan od prvih srpskih pedagoga, osnivač učiteljskih škola u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu i Pančevu i prvi pisac udžbenika u Srba po Vukovom pravopisu.



Na kraju ulice, s leve strane izviruje moćni Dunav i maše Petrovaradinska tvrđava, a desna strana je popločana kaldrmom. Frontalno je ograda od crpne stanice. Jednog dana je u planu da se ona sruši, pa se možda Ulica Sonje Marinković i produži, i dobije jedinstven park. Mada, sudeći po kreativnosti i nezasitosti gradskih urbanista i šefova im političkih, očekujmo tu, neku višespratnu, neprikladnu gromadu.

Oceni vest:
31
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Jedan sa brda

    pre 55 dana i 1 sat

    Eh, probudiste nostalgiju, tu prođe celo detinjstvo... I jedan od retkih krajeva grada koji još odgovara tim sećanjima...

    Oceni komentar:
    0
    22
  • душко

    pre 55 dana i 28 minuta

    дивно је видјети да још увијек има људи који комунистичке митове и легенде схватају и третирају као вјеродостојне историјске факте. поздрав из републике српске!

    Oceni komentar:
    26
    4
  • KOMUNISTA

    pre 54 dana i 22 sata

    E, pa, Duško, ti proživljavaj srpske mitove oli istine. I uživaj!
    Verovatno si veoma mlad pa ne znaš koliko je tada bilo bolje.
    Kako god nazvao taj period i politiku.

    Oceni komentar:
    2
    19
  • Ana

    pre 54 dana i 7 sati

    Odlican tekst, sarmantan i informativan. Samo tako nastavite!

    Oceni komentar:
    0
    8