UPOZNAJTE DETELINARU: Od Radničkog do Robne kuće i unaokolo u slici i reči

Sudeći po izjavama brojnih Detelinaraca, pisanje afirmativnog teksta o ovom delu grada može se tretirati kao teška sportska disciplina za koju su potrebne ozbiljne pripreme. Iako blago ošamućeni letnjim suncem i kondiciono oslabljeni životom van granica "Detoša", ipak ulazimo u ring sa stereotipima, poimence – depresijom, negativnošću i teskobom, gde ih direktima i krošeima saterujemo sve do ruba egzistencije kojim je ovaj kraj oivičen.  

Enciklopedijski podaci kazuju nam da su na teritoriji Detelinare pronađeni arheološki nalazi još iz mlađeg gvozdenog doba, dok današnji izgled i granice ovo naselje počinje da dobija sredinom dvadesetih godina prošlog veka, kada su gradske vlasti odlučile da placeve za prizemnu gradnju porodičnih kuća dodeljuju i u ovom delu Novog Sada.

Do tog doba područje današnje Detelinare zauzimala je površina pretežno zasejana detelinom, pa je na osnovu toga nastao i današnji naziv naselja, iako mu je, pred početak Drugog svetskog rata, bilo dodeljeno i zvanično ime – Ivanjdansko naselje – ali se ono nikad nije "primilo" među Novosađanima.

Istraživački rad započinjemo od prvog kruga poznanika i prijatelja. Naša namera bila je evociranje interesantnih anegdota i legendi iz kraja u kom su odrasli. Njihova iskrenost uzvraća aperkat niza asocijacija rečima, "Zeleni most, vojni otpad, peščara, samoubice koje žive u zgradama duž pruge, bivši parkić kod umetničke u kom su obitavali manijaci... ima toga koliko ti duša ište".

Da nije tužno, čak bi bilo i duhovito...

Ipak, menjamo strategiju anegdotskom legendom o Musi, poznatom sladoledžiji uz kog su rasle generacije Detelinaraca, prisećajuci se "sunje" sa nazivima kao što su "Majk Tajson" ili "Dejvid Koperfild", kao i alve, zimskog sladoleda, ušećerenih jabuka i gugija, ali i mita prema kom Musa "fišekom od sladoleda čačka uši", u koji zapravo niko ne veruje, ali ih svi na kraju ipak bace. 

A "gde je i šta radi danas" ta detelinarska legenda, upitali smo sagovornika i čuli, "Eh, Musa se renovira – nema više gugija i sunje, sad prodaje voće i povrće, a cene k'o u Najku", kaže Detelinarac i dodaje da mu nije jasno zbog čega se Detelinara neizostavno stavlja u kontekst kvarta u kom žive samo narkomani. Međutim, već u narednoj rečenici i sam daje zapravo stereotipiji osvrtanjem na skorašnja ubistva o kojima svedoče mnogobrojni murali koje možete videti šetnjom kroz kvart.

Svoje izlaganje završava pričom o novom terenu za basket u Rumenačkoj ulici. koji je kroz svega nekoliko nedelja već uspešno unakažen i dodaje razočarano, "Šta napisati o Detelinari? Tuga i depresija...".  

Da li je sve baš tako, rešili smo da proverimo otvaranjem drugog prozora u svet i to onog virtuelnog, posredstvom Fejsbuk mreže, gde nailazimo na status, "Zna li neko kada će na Grbavicu stići voda?!" Okej, čini se da nije samo Detelinara u "problemu", budući da se kolapsi raznih oblika dešavaju podjednako i u drugim delovima Novog Sada. Uostalom, podsetimo se samo da na teritoriji grada još uvek postoje naselja koja nisu priključena na kanalizaciju. Stavljeno u taj kontekst, primećujemo da je na Detelinari zapravo odlično živeti, ako ništa drugo, ono i zbog, recimo, odlične povezanosti sa ostatkom grada zahvaljujući autobuskim linijama 3, 5, 7, 8, 11, 13 i 14.

Ipak, ponovo ćemo promeniti strategiju – vreme je da prošetamo ulicama ovog kvarta i sami steknemo utisak o stanju stvari koje vam u nastavku prenosimo u vidu legendi, znamenitosti, događaja i situacija kojima ako niste svedočili i za koje ako niste čuli – smatrajte da niste ni bili na Detelinari. Nadaleko čuvene detelinarske grafite da i ne pominjemo. 

Rivalitet "Tozovci" vs "Dositejevci"

 Jedna od najbesmislenijih stvari koja se neobjašnjivom genskom deobom ponovo javlja u svim novim generacijama jeste ovo negovanje izvitoperenog takmičarskog duha između đaka osnovne škole "Dositej Obradović" i učenika OŠ "Svetozar Marković – Toza".

Kako nam kažu bivši učenici "Tozine" i "Dositejeve", upitna je i pedagoška kvalifikacija pojedinih nastavnika obe škole koji su negovali i podsticali ovu besmislenu međuvršnjačku mržnju.

SEDIŠTE VELIKE OPŠTINE: Između 1980. i 1989. godine Detelinara je bila jedna od sedam gradskih opština koje su tada činile Grad Novi Sad. Ova opština je, pored Detelinare, obuhvatala i gradske četvrti Sajmište, Banatić, Avijatičarsko Naselje, Jugovićevo, Industrijsku Zonu Jug, Industrijsku Zonu Sever, Gornje Livade, Rimske Šančeve, kao i naseljena mesta Rumenku, Kisač i Stepanovićevo. 

R kao Radnički  

Osnovan je 1921. godine kao Novosadski trgovački klub, a fuzijom sa Radničkim 1966. godine dobija ime koje i danas nosi – RFK Novi Sad. Ovde je svaki Detelinarac načinio svoje prve poteze s bubamarom, a u "Kanarincima" su fudbal trenirali i brojni dečaci i mladići iz drugih delova grada.

Kada je u pitanju druga varijanta ovog sporta, ona koja se igra na rukometnom terenu, podsetićemo se samo stihova koje smo u detinjstvu čuli sa sajamskih tribina na "Dnevnikovom turniru" – Na Balkanu ima grad, po imenu Novi Sad, tu je Detelinara, škola malog fudbala.

Detelinarski pozdrav  

Po ovome se uljez prepoznaje! Ako pružite ruku osobi sa kojom se pozdravljate, a niste razdvojili mali prst tako da i mali prst druge osobe može da "ulegne" u javljanje, svi će znati da niste sa Detelinare.

Stara i Nova Detelinara

Današnji deo Nove je nekad bila Stara, Stara je nekada bila i jedina pa je bila samo Detelinara, a Nova više i nije tako nova od kako postoji Novija Nova. Ko je ovo razumeo, zaslužio je domaću kafu u nekom od mnogobrojnih lokalnih kafića kojih u novoizgrađenom delu "Detoša" ima gotovo 1 na 1 – ugostiteljski objekat dolazi otprilike na jedan ulaz ili barem na jedan stambeni objekat – ali ćemo se fenomenom Nove Detelinare pozabaviti  nekom narednom prilikom. Zvanično, granica između starog i novog dela kvarta je ulica Kornelija Stankovića, mada i u toj podeli ima mnogo nelogičnosti.

STAFORDSKI TERIJER: Idealan za prikrivanje vlastite nesigurnosti, maskiranje strahova i igranje uloge "opasnog tipa", zapravo samo deo imidža koji se skriva iza neretko sjajnih momaka. Dosta je nezgodno kada mladi tinejdžer prestane da vodi brigu o svom ljubimcu pa obavezne svakodnevne šetnje prepusti roditeljima. Scena s Detelinare: ni kriva, ni dužna – baba koju šeta staford terijer (umesto ona njega) jer je potrčao za drugim psom, te ga ova ne uspeva savladati.

 
Đulika

Ovo je, kažu naši sagovornici, termin za merenje stepena "detelinarizma" koji imate u sebi. Ukoliko znate šta je Đulika i gde se nalazi, položili ste deo testa, pozdrav (detelinarski!).

Detelinarska pijaca 

Sagrađena je tokom sedamdesetih godina 20. veka na površini od oko 3.000 kvadratnih metara, a sve veći broj stambenih objekata u ovom delu grada nametnuo je potrebu za njenim proširenjem (dodatnih 470 kvadrata) i preuređenjem, te danas na Detelinarskoj pijaci možete naći čak 161 prodajno mesto.

Naravno, za one Detelinarce kojima se "ne cima" do ulice Janka Veselinovića, na raspolaganju je i mala, divlja "pijaca" oko nekadašnje Robne kuće na Staroj Detelinari, još jednog kultnog mesta i omiljenog okupljališta stanovnika ovog kraja.

Detelinarska crkva

U blizini srednje škole "Bogdan Šuput" odskora se nalazi i, još uvek nedovršeni, Hram rođenja Sv. Jovana Krstitelja. Kako se navodi na Vikipediji, urbanističkim planom iz 1925. godine ovde je bilo predviđeno podizanje Ivanjdanske crkve, što se nije realizovalo sve do 2004. godine, kada je postavljen kamen temeljac za današnju bogomolju.

Luksuz da na 4.500 kvadratnih metara Detelinara dobije, recimo, i uređen park, nije u opisu ni jednog plana. Nasuprot tome, deca se mogu igrati duž Bulevara Evrope na kom su postavljene mini teretane, poput onih na Keju, kao  i nekoliko sprava za najmlađe, a psi se mogu istrčavati po asfaltiranoj pešačkoj stazi.

Majevica

Iako geografski pripada naselju Jugovićevo, ipak je naslanjanje kasarne Majevica na obode Detelinare "odgovorno" za prvu NATO bombu 1999. godine – kojom je taj nemili period za Novosađane zvanično i otpočeo.

Novi Sad je tokom bombardovanja bio jedna od stalnih meta i pretrpeo je najveću materijalnu štetu od svih gradova. Iako su na meti bili privredni i saobraćajni objekti, štetu su pretrpeli i brojni civilni objekti među kojima je i škola "Svetozar Marković – Toza", padom bombe na stambeni blok na Detelinari.

DETELINARA NA FILMSKOM PLATNU: Reditelj filma "Jesen u mojoj ulici" Miloš Pušić i sam je odrastao na Detelinari, a kroz svoj diplomski rad je na filmsko platno preneo stanje svesti i percepciju ovog kraja koju je protkao brojnim aluzijama na lokalne likove i priče.

- Film "Jesen u mojoj ulici" je stvarno jesen u mojoj ulici. Prolazi voz ljudima pored prozora, ne ide nikud, ne zna se kad će nešto da se uradi povodom toga… Ti ljudi čekaju da uklone tu prugu nekih 30-40 godina, stalno se priča kao sad će to da sklone, pa će tu biti nešto, ali, zapravo, neće biti ništa. Pomislih kako je baš ta Detelinara zanimljivo mesto jer je sklop puno naših doživljaja. Nešto je izmišljeno, nešto dodato, nešto stvarno, ali od toga je napravljen scenario koji je snimljen na autentičnim mestima, gde smo mi kao klinci stvarno sedeli i pili pivo – rekao je Miloš u razgovoru za naš portal.