UPOZNAJTE SAJMIŠTE: Kvart u kom se Novosađani rađaju, leče, rekreiraju, opuštaju... (FOTO)

Pesnički rečeno – ima Sajmište sve što duša ište!

Iako pod gorepomenutim nazivom pojedini naši sugrađani podrazumevaju samo kraj u neposrednoj blizini Novosadskog sajma, a neki delove ovog gradskog kvarta pripajaju centru, Detelinari ili čak Banatiću, Sajmište zapravo zauzima ogromnu teritoriju koja se na jugu graniči s Futoškom ulicom, na istoku s Bulevarom oslobođenja, dok se na severu naslanja na Bulevar kralja Petra prvog i ulicu Braće Popović. Severnozapadnu granicu ovog naselja čini ulica Branka Bajića, dok se na zapadu ono graniči s Bulevarom Evrope.

Širenjem Novog Sada na zapad tokom XIX veka, izgrađen je istočni deo današnjeg Sajmišta, dok je na obodu naselja, tadašnjoj gradskoj periferiji, 1860. godine sagrađeno Uspensko groblje, po kome je i cela ulica kasnije dobila ime – Grobljanska (danas Novosadskog sajma).

Svoj šarmantan starinski izgled, s redovima pretežno jednospratnih, porodičnih kuća oivičenih cvetnim i povrtnim baštama, Sajmište je počelo da gubi krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađen čitav blok sivih betonskih zgrada s jednosobnim i dvosobnim radničkim stanovima, a koji se prostire od Mičurinove 70 i 72 pa sve do Branimira Ćosića. Novogradnja je u to vreme nicala i u okolini DES-a, gde su stanove pretežno dobijali pripadnici službe bezbednosti, kao i u  tadašnjoj Grobljanskoj ulici, gde se nalazi i jedna, za ono vreme neverovatna – osmospratnica.

Promene je tokom osamdesetih doživeo i deo Sajmišta koji se naslanja na Bulevar oslobođenja, dok bi se današnji izgled čitavog kvarta mogao okarakterisati kao mešavina stare i nove arhitekture, koja često, kao, recimo, u Majevičkoj ulici, ne deluje ni malo skladno, a isto bi se moglo reći i za "budž" u već pomenutom betonskom kompleksu koji možete videti na slici dole.

Hajduk Veljkova

Na najširoj i svakako najprometnijoj saobraćajnici u naselju smeštene su sve "institucije od značaja" – izuzev Betanije: Novosadski sajam, Pošta, Dečja bolnica, Klinički centar Vojvodine, Medinski fakultet i, naravno, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine na broju 9a, o čijim aktivnostima se redovno možete informisati i na našem portalu. Ovom ulicom saobraćaju i autobuske linije broj 5 i 11, povezujući tako Sajmište s Limanom i delom grada "s one strane kanala DTD".

Tereni u SC "Sajmište", koje lokalci jednostavno zovu Igralište, oduvek su bili jedno od glavnih mesta okupljanja u kraju, a otvaranjem brojnih prodavnica i mini-marketa u Mičurinovoj ulici, ekipi koja iz hobija igra mali fudbal ili basket umnogome je olakšan odlazak po pivo posle iscrpljujuće utakmice na vrelom suncu, dok izgubljene kalorije lako mogu povratiti parčetom pice u obližnjoj piceriji. Onima koji se nakon sportskih aktivnosti zažele dobrog espresa, preporučujemo stecište dobroćudnih motoraša – "G-Pub", zgodan i za "jedno na brzaka" u slučaju da vam ispred nosa pobegne gradski autobus, posebno vikendom kad su polasci proređeni.

Zabavu ovde mogu naći i najmlađi, jer su u jednom delu sportskog centra postavljene ljuljaške, klackalice i ostale dečje "skalamerije", koje bi, kažu nam roditelji koji svoje mezimce pažljivo gledaju s klupa, mogle biti i malo bolje održavane.

Bez obzira na manje tehničke probleme, kompleks bazena Sportskog centra "Sajmište" i dalje je lokacija bez premca u gradu kada je kupanje van reka i jezera u pitanju, iako bi mnogi naši sugrađani voleli da oko "brčkavca", srednjeg i olimpijskog bazena ima više hladovine. Cena ulaznica za odrasle je 300, a za decu do 12 godina 200 dinara, koliko košta i poludnevna ulaznica, ukoliko na bazen dođete posle 15 časova.

Futoški park i Jodna banja

Nastao u prvoj deceniji dvadesetog veka, uređenjem dela šume koja se prostirala sve do Futoga, ovaj gradski park do dan-danas nije izgubio gotovo ništa od svoje lepote, da ne govorimo o tome koliko je praktično imati ovakvu oazu mira, zelenila i hlada na samo pet-šest minuta od kuće, za koliko se dovde stiže iz bilo kog dela Sajmišta.

Kompleks objekata Jodne banje – zvanično "Specijalne bolnice za reumatske bolesti" – a koji se nalazi u sklopu parka, zajedno sa neposrednom okolinom zaštićen je 1986. godine kao spomenik kulture od velikog značaja, tako da Futoški park i Jodna banja čine kulturno-istorijisku celinu na koju svaki Novosađanin može biti ponosan. Imajući to na umu, žalba našeg čitaoca na stanje dvorišta ove zdravstvene ustanove još više dobija na značaju.

Na drugoj strani Futoškog parka, sve brojniji turisti koji dolaze u naš grad mir pronalaze u Hotelu "Park", koji je, kaže se na zvaničnom sajtu, u potpunosti klimatizovan i nudi elegantno uređen smeštaj sa besplatnim internetom i kablovskom televizijom. U restoranu "Park" koji ima terasu za čak 500 ljudi služe se jela internacionalne i domaće kuhinje, a tu je i ekskluzivni restoran "Tito", u kom je novu godinu pre četiri decenije dočekao doživotni predsednik SFRJ. U slučaju prebukiranosti ovog hotela, nije zgoreg podsetiti da se u njegovoj blizini nalazi i Hotel "Sajam", u uvučenom delu Hajduk Veljkove ulice, u okrivu sajamskog kompleksa.

Ulica Novosadskog sajma

U delu koji počinje od ulice Bore Prodanovića, pa prema istoku, sve do Bulevara oslobođenja, nekadašnja Grobljanska pretvorila se u pravu meku male privrede, gde su jedan do drugog načičkani kafići, pekare, papirnice, mini i oni veći marketi, kao i restoran sa hranom "za poneti", a sličan "trend" zahvatio je i sve okolne ulice do kojih je doprla famozna novogradnja s lokalima u prizemlju. 

U ulici Novosadskog sajma nalazi se i Osnovna škola "Petefi Šandor", koja je počela s radom 1955. godine u današnjem prvom krilu, da bi vremenom dobijala novu fizionomiju dogradnjom još dva nastavna objekta, te podizanjem nove trpezarije i, što je vrlo bitno, fiskulturne sale, jer su se časovi fizičkog vaspitanja do tada decenijama održavali u objektu DFV "Partizan 2" u ulici Uroša Predića.

Uspensko groblje krase mnogi monumentalni i vredni spomenici porodice Polit-Desančić, zatim porodice Batut, Vilovac i drugih. Spomenik na zajedničkoj grobnici prenetih sa Jovanovskog groblja 1921. godine ima posebnu umetničku i arhitektonsku vrednost. Na ovom groblju nalazi se zajednička grobnica podignuta zarobljenicima pomrlim tokom Prvog svetskog rata. U delu groblja koji se se naziva Ruska parcela sahranjivani su ruski emigranti pravoslavne vere. Na Uspenskom groblju se sahranjivalo sve do 1974, a posle deset godina Gradski zavod za obnovu graditeljskog nasleđa i zaštitu spomenika kulture stavio je groblje pod zaštitu, kaže se na sajtu JKP "Lisje".

ZLOČIN KOJI JE ŠOKIRAO JUGOSLAVIJU: Na ovom mestu u ulici Novosadskog sajma svojevremeno se nalazio novinski kiosk u blizini kojeg su u junu 1977. godine hicima iz vatrenog oružja ubijena dva pripadnika tadašnje Milicije – Dušan Popović (41) i Ćetko Mijatović (47).


Nakon opsežne istrage, utvrđeno je da je osumnjičeni za ubistvo bez presedana u tadašnjoj nam državi bio Dimitrije Gavrilović zvani Gavra (32) kog su nesrećni milicajci zatekli u blizini nakon što je opljačkao pomenutu trafiku. Krajem aprila 1978. godine Gavrilović je osuđen na smrt streljanjem nakon što mu je odbijena molba za pomilovanje.

Branimira Ćosića i okolina

Iako najvećim delom zauzima Majevičku ulicu Klinika za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu zvanično se nalazi na adresi Branimira Ćosića 37. Naše zaboravnije sugrađane ovom prilikom podsećamo da je Betanija 2016. godine proglašena za najbolje veliko porodilište u Srbiji, a kakve utiske iz ove zdravstvene ustanove nose mame koje su u njoj donele decu na svet pročitajte ovde.

U ovoj ulici, koja spaja Novosadskog sajma s Bulevarom kralja Petra prvog, smešten je i prostrani dečji vrtić "Palčica", koji se trenutno obnavlja, a par stotina metara dalje nalazi se još jedan objekat PU "Radosno detinjstvo" – obdanište "Zlatna ribica" u Marodićevoj ulici.

Na uglu s Majevičkom, blista preuređena Mesna zajednica "Narodni heroji", gde, između ostalog, glasačku dužnost obavlja deo stanovnika Sajmišta. Mesnu zajednicu u ulici Novosadskog sajma verovatno pamte samo stariji i višedecenijski stanovnici ovog dela grada, i to uglavnom po sjajnim igrankama koje su se u njoj održavale krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka.

U bloku između Branimira Ćosića i Bulevara oslobođenja svoje mesto našlo je i nekoliko kafića, picerija i kioska s brzom hranom, kao i prodavnica knedli, popularnih gomboca, a mi vam ovom prilikom izdvajamo kafe "Pasaž", s baštom smeštenom u večnu hladovinu okolnih zgrada i drveća, kao i roštiljnicu "Zarićev vajat".

Šetnja po obodima kvarta

U delu Sajmišta gde su svojevremeno jedini lokali bili Bife "Sunce" i trafika s kokicama i suncokretom kod popularnog "Muse", danas se nalazi skoro čitav kompleks objekata namenjenih uživanju u kafi, hrani i slatkišima, na čelu sa dugovečnim kafe-restoranom "Panter", a nešto niže niz Bulevar kralja Petra naići ćete i na "Duck Bar", gde se, kaže komšiluk, održavaju odlične rokenrol žurke. Naravno, nismo zaboravili ni "Bubi Gril", koji je na svojoj originalnoj lokaciji – u kući u kojoj je detinjstvo i mladost proveo gazda Mlađa Miljković – zbog godišnjeg odmora zatvoren do 6. avgusta.

Smešten tik do Futoškog parka i ne previše prometne ulice Nikole Tesle, mini-kvart koji sačinjavaju ulice Đorđa Bešlina, Pere Dobrinovića i Dr Milana Petrovića jedan je od najmirnijih kutaka za život u gradu. Slični uslovi za opušteniju egzistenciju vladaju i u ulici Uroša Predića, kao i u Nenada Mitrova i Paje Jovanovića – u vreme kad u školi "Petefi Šandor" nema đaka.

Ćirpanova ulica pak sve više postaje nalik ulici Novosadskog sajma, posebno u delu bližem Futoškoj pijaci koji je već prepun raznovrsnih lokala male privrede, o brutalnom sudaru stare i nove arhitekture da i ne govorimo, a ono što se u ovom kraju jedino ne menja jeste "prodavnica na ćošku" smeštena samom početku ulice, nekad davno u državnom, a već godinama unazad u privatnom vlasništvu.

A dok stanovnici Novog naselja vape za kulturnim centrom u svom kraju, Sajmište odnedavno ima i takvu vrstu institucije – Kulturni centar LAB nalazi se u prelepoj modernističkoj kući u ulici Dr Hempta, nadomak parka, a svojim zanimljivim programima već su uspeli da privuku brojne Novosađane. Kako poručuju na sajtu, "KC LAB otvoren je za sve ljude kreativnog i preduzetničkog duha koji kritički promišljaju stvarnost u kojoj žive, kao i za inovativne društvene i umetničke prakse".

OVDE SE PISALA ISTORIJA PANKA: Već odavno napuštena i ruinirana kuća u Mičurinovoj broj 20, u kojoj je dugi niz godina živela porodica poznatog novosadskog mesara Save Sivačkog, našla se u epicentru gradskih muzičkih zbivanja pre ravno četiri decenije, osnivanjem tinejdžerskog pank sastava Crkveni pacovi, čiji su članovi bili i čika Savini sinovi Mladen i Stevan.


Tako je kroz podrum kuće Sivačkih, gde su se održavale probe, do polovine osamdesetih prodefilovala i prva muzička znanja stekla čitava plejada pankom zaraženih omladinaca i omladinki iz ovog ali i drugih gradskih kvartova. 


Vredi pomenuti i to da su Pacovi svoj prvi koncert održali samo par metara dalje od "prostoraje" u kojoj su vežbali – na terasi kuće okrenutoj ka dvorištu, dok su publiku činili njihovi drugovi i drugarice iz škole, učenici sedmog i osmog razreda u OŠ "Petefi Šandor".