Zagorka Marinković, pedagog: Prvi put posle mnogo godina došlo je do istinske saradnje i povezanosti između roditelja i prosvetnih radnika

Našu sugrađanku krug prosvetnih radnika odlično zna, s obzirom na to da je vrlo aktivna u borbi za napredak u obrazovanju, a širi krug javnosti ju je zapazio poslednjih meseci, dok je držala vrlo inspirativne i nadahnute govore na nekoliko protesta, u ime prosvetara.

Zagorka Marinković je diplomirani pedagog, zaposlena kao stručna saradnica u osnovnoj školi "Jožef Atila". Uz to je i pedagoška savetnica – spoljna saradnica Školske uprave Novi Sad, član Upravnog odbora Podružnice pedagoga južnobačkog okruga i vrlo aktivna kao predavač i realizator obuka u Pedagoškom društvu Vojvodine. Majka je dva sina: jednog studenta i jednog malog maturanta.

Sa sagovornicom portala Moj Novi Sad razgovarali smo o trenutnoj situaciji u školstvu, zahtevima prosvetnih radnika, povratku u škole, potrebi za promenama u nastavi, podršci roditelja nastavnicima, zajedništvu, solidarnosti i drugim aktuelnim temama.

Lično ste učestvovali u kreiranju zahteva prosvetnih radnika, koje ste timski predali Školskoj upravi. Kako je došlo do toga?

– U okviru grupe Prosveta uz studente Novi Sad podeljeni smo u pet timova: za psihološku podršku, za medije, za organizovanje protesta, za saopštenja javnosti i pravni tim. Ja sam u pravnom timu, sa još šest kolega. Uloga tog tima je da mi počnemo da uređujemo školu po našoj meri. Do zahteva prosvetnih radnika, koje smo formirali, došli smo svot analizom, gde smo se vodili time što smo uočili kao velike nedostatke i potrebom da se uredi sistem, da bismo mogli da realizujemo obrazovno-vaspitni rad u punom obimu, da ne budemo sputavani i da nemamo politizaciju škola. Zbog politizacije su nam ugušene kreativnost, emocije, socijalizacija i intelektualna svojina, jer je politika na prvom mestu. Ja se slažem da se mi bavimo politikom, ali obrazovnom. Programi su zastareli i treba da se menjaju. Često ponavljam jednu rečenicu: "Krećemo iz destrukcije, kroz dekonstrukciju u rekonstrukciju". Bili smo vođeni idejama da krenemo iz neuvažavanja u uvažavanje, iz razjedinjenja u jedinstvo, iz bolesnog u zdravo društvo, iz straha u autonomiju. Zato smo kreirali zahteve pomoću kojih možemo da uredimo našu "kuću", a iznad nas je ta naša "krovna kuća" – Ministarstvo prosvete, koja treba da se bavi nama, a ne politikom pod patronatom vladajuće stranke. Mi želimo da obrazujemo društvo koje će se i te kako baviti politikom, ali politikom koja ide u korist svih nas, a ne jednopartijsko jednoumlje koje je ušlo u sve pore života.

Recite nam nešto više o samim zahtevima?

– Napravili smo 12 zahteva. Jedan od osnovnih je bezbednost, tema koja je u poslednje vreme isplivala iznad površine. Istakla bih i zahtev za depolitizacijom obrazovnih ustanova, što bi podrazumevalo da direktori škola ne mogu biti članovi nijedne stranke, a članovi Školskog odbora više ne bi bili iz lokalne samouprave, već bi ih sačinjavali nastavnici i roditelji. Bitne stavke su i rešavanje statusa na određeno vreme, nestručne zamene, zatim redukovanje preobimne i bespotrebne administracije i tako dalje. Oni su prosleđeni Školskoj upravi Novi Sad i to bi trebalo da se širi dalje.

Sve zahteve prosvetnih radnika možete pročitati OVDE.

Rekli ste da je školski plan i program zastareo. Šta su najuočljiviji problemi?

– Programi su iz 60-ih i 70-tih godina prošlog veka i uopšte ne prate savremene trendove nastave niti školu po meri deteta, već guše individualnost. I sada se sećam lekcije iz Teorije vaspitanja, dok sam studirala: "Celoviti razvoj ličnosti podrazumeva intelektualni, moralni, estetski, emocionalni i fizički razvoj". Ukoliko mi forsiramo intelekt, bez ostalih komponenti, to stvara jednoumlje. Sadašnji plan i program, koliko god se mi kao pojedinci trudili da ga prilagodimo, ne podstiče celokupni razvoj ličnosti. I dalje imamo tradicionalnu nastavu i uče se nebitne stvari. Deca su onesposobljena da izdvoje bitno od nebitnog. Školski udžbenici ne bi trebalo da budu osnovno sredstvo za rad. Škole su jako loše opremljene, mnoge od njih nemaju osnovna sredstva za rad. Na taj način, nastava postaje dosadna i svi su nezadovoljni. Mnogo toga treba da se menja, a mi znamo tačno šta i imamo konkretne predloge.

Kako vidite situaciju u prosveti u ovom trenutku, kada se škole mahom vraćaju u nastavu?

– Najveću problematiku vidim u tome što se školom bave ljudi koji nisu stručni, a koji su nas i doveli dovde. Mislim da je sada najgore stanje u školama, gore nego što je bilo pre odlaska u obustavu. Sad će na to mnogi reći da smo krivi mi koji smo bili u obustavi, ali to nije tačno. To se "ljuljalo" i bilo je pitanje dana kada će se nešto ovako desiti. Taj prvi studentski zahtev je, zapravo, takav da kad se ostvari, više niko, ni u jednoj instituciji, neće imati nikakav problem. Škole vidim ovako: direktore koji su pijuni vlasti i koji ispunjavaju naređenja, etos u kolektivima je totalno razoren, a Ministarstvo je "mrtvo", ono čeka da vidi ko će pobediti u trci, pa da odluči kojoj strani da se prikloni. Veliki problem je podeljenost među kolegama, postoje oni koji su primljeni na određeno vreme i stalno ih drže u strahu i neizvesnosti, ima puno onih koji su završili sumnjive fakultete, programi nastave su užasno stari, a deci je dozvoljeno više nego što je dobro za njihove glavice. Baš zato što one komponente koje sam pomenula nisu razvijane od ranog uzrasta, došlo je do ove anarhije po školama.

Kako će, prema Vašem mišljenju, povratak u škole nakon obustave uticati na decu i nastavnike?

– Nastava koja se do sad tokom obustave realizovala nije bila kvalitetna, već forme radi. Sada se svi vraćamo totalno sluđeni i stavila bih akcenat na mentalno zdravlje svih nas. Na nastavnicima je velika odgovornost nadoknade gradiva, ali bi trebalo sa decom najviše raditi na emocijama, socijalnim kontaktima, osvešćivanju stanja u društvu. Da se ja pitam, sada bih svima zaključila ocene i do kraja školske godine sa decom radila radionice i učenje kroz zajedničke aktivnosti u prirodi. Svi se vraćaju izmenjenog stanja, nastavnici su iscrpljeni i u strahu, deca odviknuta od radnih navika... Može doći do opšteg "pucanja", da nastavnici više ne budu funkcionalni, jer su nedorečeni i sa pitanjem iznad glave. Deca su tek sad izgubljena, ne znaju šta je prava vrednost, za šta smo se to borili...

Ipak, u prethodnom periodu, isplivali su zajedništvo, solidarnost, empatija... Čemu to može da nam koristi u budućnosti?

– Najviše me brine da ćemo, ako sve to prođe bez ikakvog cilja i plana, u sledeću školsku godinu ući u još gorem stanju. Mislim da svaki kolektiv sada treba da se osnaži i da proba da sredi "svoje dvorište", baš kao što se pokušava na zborovima građana. Ipak se nešto dogodilo, neke je uzdrmalo, mnogi su se probudili i videli da ništa ne funkcioniše kako treba, da se bez politike ne može ništa.

Koliko je prosvetarima u obustavi značila ta zaista ogromna podrška roditelja, pružana svih ovih meseci?

– Po tome su ovi protesti jako specifični, jer prvi put posle mnogo godina došlo do istinske saradnje i povezanosti između roditelja i prosvetnih radnika. A, samo saradnjom te dve "institucije" mi možemo da stvorimo kompletnu i srećnu decu. Tokom prethodnog perioda, i jedni i drugi su u fokuse stavili interes deteta. Prvi put smo svi shvatili da, ako ne promenimo nešto, ne znamo šta će biti sa našom decom. Osvešćeni smo da i jedni i drugi vaspitavamo i obrazujemo, ali za šta i za gde? Osvestili smo da nam je društvo nebezbedno, da nam je školstvo u katastrofalnom stanju i svi su stavili ispred svega dobrobit mlađih naraštaja. Kod mnogih roditelja probudila se svest o značaju obrazovanja, što je jako važno. Sada je društvo toliko kriminalizovano i došlo je do dna, da su ljudi shvatili da samo obrazovanjem možemo nešto postići. To je ono što je pozitivno. Roditelji su samim neslanjem dece u škole i odnosom prema nama "uzeli stvar u svoje ruke". Mi smo im jako zahvalni na podršci, jer su nam oni dali "vetar u leđa". Prvi put je stvoreno poverenje i to je suština priče. Mi sada treba dalje da ga gradimo, jer je poverenje most između kvaliteta i kontinuiteta.

Koja je Vaša poruka za roditelje?

– Svako dete je individua za sebe, a vi kao roditelji detetu treba da mu pružite onoliko koliko možete. Trudite se da u ranom uzrastu prepoznate potencijale svog deteta i da ga usmeravate, bez da gledate šta druga deca mogu i žele. Samo mu tako možete pomoći da se razvije u ličnost i izrazi sve svoje potencijale.

Na kojim ste sve protestima u našem gradu bili govornica?

– Prvo moje obraćanje javnosti bilo je krajem februara, ispred OŠ "Ivo Lola Ribar", gde sam govorila kao predstavnik Saveta roditelja škole u koju moj mlađi sin ide, a sa ciljem podrške nastavnicima koji su bili u obustavi. Tražili smo da sve institucije pregledaju školu u smislu bezbednosti, ali nismo dobili nikakav izveštaj povodom toga. Pošto je Savet roditelja prošao bez obaveštenja o kvalitetu rada ustanove, mi smo se četiri meseca svakog jutra sastajali ispred škole. Drugi put sam dala izjavu televiziji N1 ispred Spensa, a u vezi sa onim čuvenim sastankom sa direktorima škola. Dobili smo dojavu da se sastanak organizuje tog jutra u amfiteatru Spensa, brzo reagovali i okupili se. Nikad neću zaboraviti izraze lica tih ljudi, direktora škola, kada su nas ugledali: njihova lica bila su izbezumljena. Oni su se potom zaključali u salu, a mi i roditelji smo ostali ispred. Bio je to prvi pokušaj zastrašivanja na nivou Pokrajinske vlade i donošenja odluke da se nama, prosvetarima, smanje zarade. Treći put sam pozvana nedavno, od strane srednjoškolaca, kada su organizovali protest na koji su krenuli sa tri strane grada, gde sam držala govor ispred Odeljenja za suzbijanje korupcije, a četvrti put sam bila govornik ispred Školske uprave, na protestu koji je organizovala neformalna grupa Prosveta uz studente.

Šta biste poručili kolegama prosvetarima?

– Moja poruka bi bila da svaki prosvetni radnik shvati i zapamti da je osoba od integriteta i dostojanstva, da niko ne treba njima da se bori za njihovo dostojanstvo, već su oni svojim samim znanjem i zvanjem lideri u obrazovanju. Samom odgovorošću da nekog obrazuju oni imaju i dostojanstvo i integritet. Shvatiće koliko su vredni. Takođe, treba da se upoznaju sa zakonima i pravilnicima, jer time štite sebe.

Razgovarala: Svetlana Rajić Bogićević

Foto: mojnovisad.com, privatna arhiva sagovornice