Zajedničke bašte – ideja za biznis ili zadatak za Grad?

Oni koji imaju sopstvene bašte, pored cveća neretko gaje i povrće i voće. Da bi se povrtarstvom "na malo" rado bavili i oni koji nemaju svoju zemlju, svedoče i neke od objava na društvenim mrežama, u kojima je iskazano interesovanje za zajedničke urbane bašte, koje su već neko vreme hit u svetu.

Kada je jedan naš sugrađanin pitao u veoma popularnoj novosadskoj Fejsbuk grupi da li negde u gradu postoji zajednička bašta u kojoj bi svako ko želi mogao da dobije delić da zasadi jedan paradajz ili nešto slično, ispostavilo se da su mnogi zainteresovani za ovako nešto.

U odgovorima su Novosađani pisali da imaju informacije kako je u zapadnim zemljama tzv. komjuniti garden česta pojava, a jedna članica je navela da zna da to postoji u bar nekoliko gradova u Mađarskoj.

– To sam viđala u Nemačkoj. Paradajz ispred kuće, par strukova samo. Gledaju ga kao svetu biljku i cela porodica ima dovoljno za jelo – navodi druga članica.

Proizvodnja povrća i voća u urbanim baštama u inostranstvu je uobičajena i omiljena, a razvijene su prave male baštenske zajednice. Što iz hobija, što iz želje i potrebe da se proizvodi hrana za sopstveno domaćinstvo, ljudi iz evropskih gradova posežu za ovakvim vidom baštovanstva, u kojem im nije neophodna zemlja u sopstvenom vlasništvu.

– Pun Berlin tih "Gartena". Svaki deo grada ima ograđenu ogromnu zelenu površinu izdeljenu na parcelice koja se iznajmljuje od strane grada, pa ljudi gaje voće, povrće, roštiljaju, rade sta žele. Navala na to, kao na naše kabine na Štrandu. Odlična ideja za biznis – konstatuje još jedna naša sugrađanka.

Kako saznajemo, u Srbiji to ide veoma lagano i u manjem obimu. Ipak, sudeći po reakcijama sugrađana, ideja zajedničkih bašti mogla bi uzeti maha u nekom narednom periodu i kod nas, samo je potrebno da je neko inicira i pokrene. Baš zato su mnogi ovakvu mogućnost videli kao sjajnu ideju za privatni biznis, ali i predlog Gradu da stanovnicima omogući ovako nešto.

Ispostavilo se da je pokušaja već bilo i kod nas.

– Mi smo pre desetak godina iznajmljivali baštu na Klisi, preko puta Najlon pijace. Neko sa Poljoprivrednog fakulteta je sve organizovao, iznajmio zemljište. Nas šestoro je mesečno plaćalo po 800 dinara – podelila je svoje iskustvo jedna žena.

Iz komentara se može saznati i da su ljudi sami zauzimali gradsko zemljište za takve bašte na Avijaciji i Novom naselju, a sada je sve to građevinsko zemljište, a jedan Novosađanin je opisao kako je to funkcionisalo na njegovom placu od 600 kvadrata.

– Kod mene u bašti smo radili po tom principu. Izdelili na manje parcele, svako je imao ključ od prostorije sa alatom pa je dolazio kad hoće. Neke poslove smo radili zajedno, kako se dogovorimo. Ljude smo primali "po preporuci", jer nisam baš hteo da pravim cirkus od toga. Nisam tada ništa naplaćivao. Bilo je lepo, ali su dolazili i nepoznati i nekad ostavljali pikavce za sobom – naveo je on i dodao da se bašta se trenutno ne obrađuje, ali da je spreman da porazgovara sa zainteresovanima.

Nekolicina njih se oduševila idejom, a javili su se i oni koji imaju njivu, ali im tako nešto ranije nije palo na pamet.

– Videla sam to nedavno u jednoj seriji i oduševila se idejom. Ljudi iz velikog grada sa betona i asfalta odu u svoju malu zelenu bašticu, gaje povrće, znaju šta jedu, popričaju sa komšijama dok su tu jer, su baštice baš malecke i iedna uz drugu, a opet taman za to što jednom čoveku koji se time ne bavi da bi prodavao treba... Nadam se da ćete pronaći tako nešto. Ako ne, zaista dobra ideja za nekoga ko ima zemlju da krene da je izdaje – opisuje jedna od Novosađanki u komentarima.

Postavljena je i nedoumica koliko bi to u Novom Sadu bilo ostvarivo i dugotrajno, s obzirom da je to "grad u kojem ubijaju labudove u Dunavskom parku".

Dobili smo informaciju da postoje neke divlje bašte na Novom naselju, u jednom delu koji nije izgrađen do kraja, gde su stanari okolnih zgrada zauzeli parcelu i gaje bašte dok mogu. Takođe, postojala je urbana bašta na Vidovdanskom naselju, ali budući da nismo našli kontakt udruženja koje se bavilo time, ne znamo da li je još uvek aktuelno.

Sve u svemu, izgleda da bi stanovnicima Novog Sada značile ovakve mogućnosti, pa se možda iz ovoga izrode i neke korisne i dobre inicijative.