ZALJUBLJENA U NAJLON: Anđelija promoviše novosadski buvljak kroz odevne kombinacije

Kao redovni posetilac Najlon pijace, naša sugrađanka koja ima njuh da tamo pronađe najneverovatnije stvarčice, svoje pratioce na Instagramu inspiriše i daje im sjajne ideje kako da se obuku za vrlo malo novca.

Anđelija Popović rođena je 1992. godine u Somboru, a dolaskom na studije u Novi Sad, gde je i ostala da živi, upoznala se sa Najlon pijacom i, kako kaže, bila je to ljubav na prvi pogled. Kao studentkinja, tamo bi išla svakog vikenda, a sada čuveni novosadski buvljak obiđe bar jednom mesečno.

Po struci je diplomirani menadžer u turizmu, a po zanimanju virtuelni asistent i kreator sadržaja.

– Moja zanimanja su širokog spektra, od zanatstva do najnovijih tehnologija. Balansiram između prošlosti i budućnosti. Verovatno ste zbunjeni ovom rečenicom. Ukratko, fasciniraju me nove tehnologije, ali u isto vreme me vuče određena nostalgija prema nekom prošlom vremenu, što će se kasnije odraziti na moju ljubav prema buvljaku – kaže Anđelija za portal Moj Novi Sad.

Kada je 2011. godine prvi put zakoračila na Najlon pijacu, bila je fascinirana.

– Moj skroman studentski budžet je Najlon doživeo kao mesto iz snova. Za 1.000 dinara sam mogla sebi da priuštim mnogo toga što mi pre nije bilo dostupno. Na primer, mogla sam da se obučem od glave do pete u garderobu koja bi koštala mnogo više da sam je kupila novu i koju inače sebi ne bih mogla da priuštim. Sigurna sam da mi je ta pijaca promenila neki hemijski sastav u mozgu, jer ne mogu na drugi način da objasnim to ushićenje istom – naglašava naša sagovornica.

Na buvljaku najčešće kupuje garderobu. Od najnovijih ulova ističe pantalone i bluzu poznatih kreatora, vrednosti oko 300 evra, a koje je ona kupila za samo 450 dinara.

– Moji omiljeni "ulovi" su žuta Thiery Mugler haljina i jedan redak kimono koji je 1988. god proizveo Taschen (izdavačka kuća). Jedino su te godine proizvodili upotrebne predmete. Kimono na sebi ima motiv Marsupilamija i vredi oko 2.000 evra, a ja sam ga platila ne više od 1.000 dinara – ističe Popović.

Do nje je tako došao i jedan foto album iz 1958. godine, u kojem se nalaze fotografije italijanskih gradova i njihove arhitekture. Međutim, ono što ju je najviše iznenadilo u tom albumu jeste fotografija mladića koji izgledom neverovatno podseća na njenog supruga.

– Još nešto što sam kupila, a što obožavam, jesu somborski spomenari učenika Srednje trgovačke škole (igrom slučaja išla sam u istu). Spomenari datiraju iz 1924. i 1939. godine. U sebi imaju mnogo crteža, lepih tekstova... Potpisali su se svi učenici. Malo je reći da im je rukopis predivan – zaključuje Anđelija.

Posebno su zanimljive odevne kombinacije koje kreira od komada kupljenih na Najlonu, od kojih su mnoge i markirane. Zanimalo nas je kako uspeva da ih pronađe.

– Pre nego što uopšte odem na buvljak, prvo razmislim šta je to što mi je trenutno potrebno. Tu mi najčešće pomaže Pinterest. Pinujem klasične komade koji su uvek u trendu i onda krećem u potragu. Sve ostalo je stvar sreće. Mada, u mom slučaju se pokazalo da najčešće i pronađem to što želim ili barem nešto slično. Odeća je najčešće markirana iz prostog razloga zato što dolazi iz inostranstva. Doduše, od svog 30. rođendana sam obećala sebi da će u moje ruke dolaziti samo najbolja second hand garderoba, pa možda je i to jedan od razloga zašto mi dolaze markirane stvari – konstatuje ona.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Anđelija Popović (@coco_and_cherie)

S obzirom na to da je Najlon postao njena ogromna strast, rešila je da prikaže svoje kombinacije i drugima, pa i da im ponudi neke stvarčice. Na Instagramu ima dva profila: Najlon fleatmarket master, gde možete videti njene "ulove" i fotke sa Najlona, kao i Coco and cherie, koji je kategorisala kao "vintage second hand store", a stvari koje naručite šalje poštom.

– Na moj profil dolaze ljudi koji su i sami strastveni posetioci buvljaka. Delimo iste vrednosti, shvatamo važnost tih malih pijaca. Neretko delimo svoja iskustva. Vrlo često mi ljudi pošalju poruku šta su to "ulovili" na buvljaku. Inače, mnogo volim ovu malu zajednicu. Moj entuzijazam za buvljak je na jednom mestu okupio mnogo umetnika, novinara, pisaca, kreativaca i zanatlija – opsuje kreativna Novosađanka.

Kako kaže, pravi mali "Najlonaš" postala je i njena četvorogodišnja ćerkica Vasilija, koja obožava da posećuje buvljak sa mamom i zna da će uvek dobiti neku zanimljivu igračku.

– Poseban je osećaj kada sebi priuštiš nešto što si dugo želeo da nađeš, a nisi mogao. Kada vidiš šoljice za kafu koje te vrate 25 godina unazad kod svoje bake. Draž je u tome što shvatiš da su materijalne stvari prolazne i da postoji nešto mnogo važnije od toga. Na primer, kada naiđem na stare fotografije neke porodice, pa se zapitam odakle to tu. Postavlja se pitanje, kako to čovek zapravo treba da živi da do toga ne bi došlo. Draž je u posmatranju trgovine i kako to svet funkcioniše. Zato je Najlon meni mnogo više od jednog buvljaka – završava svoju priču Anđelija Popović.