Zalogaj na sreću: Upitna ispravnost hrane

Građani Srbije nisu stigli ni da se oporave od šoka izazvanog otkrićem da je u kašicama za bebe bilo ostataka preparata za zaštitu bilja, a već je usledila nova potencijalna afera sa uvozom mesa zamrznutog 1982. godine. U toj konkurenciji, gotovo da se i zaboravila priča sa aflatoksinom od pre nekoliko godina, ili podatak da je svaka treća teglica meda "falš", a da je većina crnog hleba u stvari "obojena"...

Stručnjaci, međutim, upozoravaju kako ovi problemi neće ostati usamljeni i kako postoji mogućnost da ih bude i više, a da će građane sa rafova prodavnica vrebati "zamke" sve dok izostaje adekvatna reakcija nadležnih organa, prenose "Večerenje novosti".

- Ovo pitanje se ne rešava na kratke staze, već je neophodna brza i adekvatna reakcija svih – odlučan je Branislav Gulan, agrarni analitičar, član Akademijskog odbora za selo SANU. - Tek kada neko bude zaista kažnjen zbog ovakvih propusta, koji se direktno odražavaju na bezbednost i zdravlje građana, onda će se stvari promeniti.

Uslov za promene, međutim, kako ukazuje Gulan jeste da uredbe koje se donose od slučaja do slučaja, zamene sistemski zakoni u oblasti bezbednosti hrane.

- Ovi propisi se menjaju od ministra do ministra, a mi smo, od 2000. godine, imali čak 13 ministara poljoprivrede – navodi Gulan. - Rešenje ovog problema trebalo bi tražiti u izradi Strategije poljoprivrede, koju ne bi donela Vlada, nego usvojila Skupština. Ako bi taj dokument bio donet, iz njega bi proizilazili i svi ostali propisi, pa bi, samim tim, problem bezbednosti hrane bio adekvatno rešen. Sada, kada na gotovo 1.000 preduzeća koja se bave poljoprivredom i prehrambenom industrijom, imamo jednog inspektora, jasno je da se ne može očekivati značajna akcija.

Ivana Vasiljević, direktor "Abioteh" laboratorije u Sremskoj Kamenici, objašnjava kako je za bezbednost proizvoda odgovoran isključivo njegov proizvođač, a da trgovci, koji ga plasiraju, moraju da traže analizu kvaliteta, odnosno, nalaze akreditovane laboratorije, za proizvode koje nabavljaju.

- U Srbiji se, u proizvodnji hrane od 2005. godine uvodi HASAP sistem kvaliteta, tako da bi sve kompanije koje se bave proizvodnjom i preradom hrane morale da primenjuju njegove odredbe – kaže Vasiljevićeva. - To, naravno, podrazumeva sledljivost proizvoda, sve od trpeze pa unazad do njive. Samim tim, prema ovim propisima, lako bi bilo da se utvrdi gde je u ovom "lancu" došlo do problema, a inspekcija je tu da ceo ovaj proces kontroliše. Situacija u praksi je, međutim, često drugačija...

Stručnjaci su, inače, i pre ovih problema upozoravali kako sistem kontrole hrane postoji i kako je, bar na papiru, dobro zamišljen, ali da u njegovom sprovođenju ima ozbiljnih problema. Dr Dragana Pešić Mikulec, stručnjak za kvalitet mesa i mleka, ranije je, baš preko stranica "Večernjih novosti", upozorila kako dobar deo mesa u Srbiju, posebno onog koje se prerađuje u kobasice i slične mesne prerađevine, stiže iz "neproverenih izvora, posebno kada je u pitanju uvoz".

Ostatak vesti možete pročitati ovde.