Zašto su raskrsnice u Novom Sadu talasaste i nebezbedne?

Novosađani su ekskluzivni vlasnici prava na to da na glavnim gradskim raskrsnicama imaju asfalt u obliku tek uzorane njive. I ako se uradi rekonstrukcija, za par meseci opet isto. Činjenica je da ovo izuzetno ugrožava bezbednost saobraćaja, ali se problemom niko ne bavi. Zašto?

Gradsko JKP „Put“, zaduženo za održavanje ulica u gradu, juče je uputilo poziv građanima da na sajtu preduzeća popune obrazac i tako im dojave gde ima rupa na gradskim ulicama. Ako zanemarimo činjenicu da bi bilo logično da stručne ekipe ovog preduzeća redovno krstare ulicama i da zakrpe svaku rupu u samom začetku ili da preduprede stvaranje rupa, i ako zanemarimo to da preduzeća koja održavaju puteve odgovaraju po zakonu i za bezbednost na istim, ostaje zaključak da je ovo samo „krpljenje rupa“ i da se niko ne bavi korenom problema sa lošim ulicama u Novom Sadu.

Činjenica je da Novosađani  već deceniju i duže imaju priliku da budu svedoci  da čak i sasvim novoizgrađene ili detaljno rekonstruisane ulice propadaju u vrlo kratkom roku ili da trotaori zadržavaju ravno stanje taman dok ne prodefiluje svita za otvaranje.

I to nije sve. Novosađani su ekskluzivni vlasnici prava na to da na glavnim gradskim raskrsnicama imaju asfalt u obliku tek uzorane njive. Ako je sve već toliko ravno u ovoj ravnici, valjda je red da bude i po neki brežuljak, tek toliko da se dobro rastresete.

Činjenica je da ovo izuzetno ugrožava i bezbednost saobraćaja, usporava ga, otežava kočenje, ali koliko je poznato još se nije desilo da je saobraćajna policija podnela neke prijave za to i tražila popravku. Činjenica je i da uništava automobile Novosađana, ali, rekli bi šereti, treba i majstori da žive od nečega.

Šalu na stranu, problem je tu već dosta dugo ali se ne rešava i pitanje je zašto. Raskrsnice se raskopaju, mesecima detaljno renoviraju, kolapsi saobraćaja traju li traju, a onda sasvim nova raskrsnica za svega nekoliko meseci dobija iste talase kakve je imala i stara. I nikome ništa.  Godinu-dve tako, pa opet detaljno renoviranje. Pa opet talasi. U krug. E, toga nema nigde. Novosađani putuju Evropom, svedoci su da takvih raskrsnica nema nigde. Nema ih u Budimpešti, nema ni u Beču, nema ni u Atini, a tamo su letnje temperature koje asfalt trpi mnogo više, a o broju automobila da ne govorimo. Nema čak ni u Beogradu.

Pitanje je zašto i kako se to prave novosadske ulice? Zato otvaramo dva konkursa. Molimo sve Novosađane koji pronađu u nekom gradu van Novog Sada slične raskrsnice da nam jave. U tom slučaju treba pripremiti inicijativu za bratimljenje sa tim gradom. Drugo, pozivamo sve stručnjake iz oblasti niskogradnje da nam objasne u čemu je problem i kako ga rešiti. Verujemo da na Fakultetu tehničkih nauka, na primer, ima ljudi koji imaju rešenje. Dakle, napišite nam šta mislite koje raskrsnice su najtalasastije i šta predlažete. Možda znate i ko je kriv i ko bi trebao da odgovara.

Usput, odgovore na ova pitanja tražili smo i od Zavoda za izgradnju grada, koji bi trebalo da ih ima. Više od dve nedelje nije bilo dovoljno da dobijemo odgovore na sledeća pitanja:

1. Da li se pri izboru ponuđača za radove rekonstrukcije i izgradnje ulica u Novom Sadu vodi računa o garantnom roku koji oni daju za izvedene radove?

2. Koliki je garantni rok koji grad dobija za izvedene radove, ako dobija?

3. Ko vodi računa da se u garantnom roku kontrolišu eventualni nedostatci i da se oni isprave?

4. Navedite primere gde su izvođači u garantnom roku, bez doplate, sanirali nedostatke koji su se pojavili.

5. Dostavite nam spisak ulica koje su rekonstruisane i izgrađene u poslednje dve godine, uključujući i parterna uređenja i parkinge sa navođenjem izvođača radova i garantnim rokom koji su dali.