Zbog izgubljenih sporova, budžet Srbije svake godine "tanji" za oko 200 miliona evra

Srbija je u poslednjih deset godina iz budžeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale, što je duplo više od uštede koje je ostvarila smanjenjem penzija tokom fiskalne konsolidacije.

To je dva i po puta više od ukupnog troška gradnje četiri klinička centra. To je čak više i od gradnje južnog i istočnog kraka Koridora 10, kojim je ovaj auto-put završen nakon više decenija, piše "Nova ekonomija".

Oni napominju da, iako su tako veliki novci potrošeni iz budžeta, te troškove i dalje obavija veo tajne. Recimo, javnost ne zna šta ćemo to platiti 280 miliona evra ove godine, koliko je predviđeno da se isplati iz budžeta na ime kazni i penala.

Ove stavke razbacane su po budžetu po različitim ministarstvima, bez ikakvog objašnjenja i bez analize koja bi nam objasnila šta mi to plaćamo, osim 80 miliona evra koji se odnose na početak isplate za restituciju.

Isplata akontacije za restituciju počinje 31. marta

Ni Fiskalni savet, koji secira budžet do najsitnijih detalja, nema kompletan odgovor na ovo pitanje, a ni mi nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, piše "Nova ekonomija".

Kako objašnjava Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, za oko im je zapala ova stavka 2014. godine, kada je dostigla stotinak miliona evra. U 2020. je za ove namene plaćeno oko 200 miliona, prošle godine oko 180 miliona, mada to nije sigurno dok se ne usvoji završni račun budžeta. Dakle, davanja za tzv. kazne i penale stabilizovala su se na oko 200 miliona evra godišnje, što ih čini značajnom stavkom u budžetu.

U principu, izdaci za kazne i penale se sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od strane državnih organa. To mogu biti razne odštete, od onih po presudama domaćih i međunarodnih sudova, na primer Evropskog suda za ljudska prava, a po tužbama fizičkih lica, do penala koje država plaća jer nije izvršavala pripremne radnje za ugovorene investicije.

Na primer, nije pripremljen projekat ili urađena eksproprijacija zemljišta za investiciju koja je već ugovorena, pa izvođač radova ne može da izvede planirane radove.

Tu su i presude međunarodnih arbitraža u privrednim sporovima i upravo one bi mogle imati najveći finansijski efekat.

Ko najviše isplaćuje i zbog čega

Gledano prema računu sa kog se isplaćuju kazne i penali, najviše ih je planirano sa računa Ministarstva finansija, 140 miliona evra (bez onih 80 miliona evra za restituciju), sa računa sudova zajedno sa Ministarstvom pravde oko 30 miliona evra, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 10 miliona evra i Ministarstva odbrane sedam miliona evra.

Kako Milanović objašnjava, gro isplata sa računa MUP-a i Ministarstva odbrane odnosi se na radne sporove, kada zaposleni tuže po osnovu neisplaćenih dnevnica ili prekovremenog rada.

Poslednjih dvadesetak godina građani Srbije imaju pravo da se, kada više nemaju kud u zemlji, žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Tamo je, zaključno sa 2021. godinom, doneto 207 presuda u kojima je ustanovljeno kršenje prava građana ili pravnih lica, za šta su propisane odštete i plaćanje sudskih troškova i svega 18 u kojima je presuđeno da nije bilo kršenja prava.

Ipak, velika većina ovih odšteta je u sitnom iznosu od nekoliko hiljada evra. Mada, u Strazbur se ide kada se iscrpe sva pravna sredstva u Srbiji, a to traje veoma dugo. Uostalom, i suđenja u Strazburu su prilično duga, u proseku sedam godina, tako da su sporovi okončani prošle godine nastali još pre desetak ili petnaest godina.

"Krupne ribe", odnosno veliki iznosi isplaćuju se sa računa Ministarstva finansija, pošto se kod njih knjiže plaćanja u međunarodnim sporovima, gde je Republika Srbija tužena strana. Tu se radi, najčešće, o arbitražama po žalbama investitora protiv države. 

"Nova ekonomija" podseća an izjavu Aleksandra Vučića od pre dva meseca: "Ali, hajde da sutra izbacim Rio Tinto. Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra, koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali" gde je, smatraju, upravo mislio na arbitražu na koju bi rudarska kompanija izvela državu i verovatno pobedila, imajući u vidu i praksu tih sudova, ali i bilans Republike Srbije do sada.
 

Izvor: Nova ekonomija