Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Zoran Knežev Fotografija: privatna arhiva
Zdravstvene prilike u Vojvodini u XVIII veku
Nehigijenski uslovi, bolest i glad su obeležili srednjovekovnu Evropu. Kada su na evropskim dvorovima u XVIII veku mladi paževi padali u nesvest od teškog zadaha i neugodnih mirisa koji su osećali u prostorijama, onda nije teško zamisliti kakve su higijenske prilike vladale po vojvođanskim selima, gde su eksploatisani seljaci živeli u bedi i prljavštini.
Po lekaru Hasu, koji je proučavao higijenske prilike srpskog naroda u Sremu, žene još i drže svoje telo čisto, dok se za muškarce to nikako ne može kazati. “Oni se ponekad i više od šest nedelja ne presvlače i spavaju u istoj odeći u kojoj se kreću preko celog dana” – zabeležio je zaprepašćeno Has. Po zabelešci jednog drugog lekara, Srbima, u krajevima današnje Vojvodine šuga uopšte nije bila neprijatna, a kao jedini lek koristili su se vlastiti nokti. Tako iz jednog sanitetskog izveštaja iz 1796. godine vidimo da je u to vreme bilo u Sremu mnogo krastavih i šugavih. Pošto naši preci nisu izgleda ni posuđe prali i držali čisto, a o nekom pranju ruku pre jela i da se ne govori, mnogo su bolovali od crevnih oboljenja i raznih vrsta glista. Vaši su takođe bile široko odomaćene kao i šuga. Ponekom odraslom muškarcu bili su čak i brkovi puni vaški. Među zaraznim bolestima naročito su česte bile epidemije boginja, a kao posledica ove opake bolesti povećavao se broj rošavih, boginjavih i slepih osoba. Interesantno je spomenuti da naši preci ne samo da nisu voleli da se umivaju i peru, već su se i u najkritičnijim situacijama odupirali sanitetskim naredbama i intervencijama lekara. Zato nije ni čudo što su zarazne bolesti, a među njima i one najopakije kao što su kuga i kolera, bile česti gosti u vojvođanskim selima i gradovima, u ne tako dalekom XVIII veku.
Srbi iz Bačke, građani i zanatlije 1809. god. (akvarel Jovana Pačića, Sečenjijeva biblioteka Budimpešta)
Današnja Vojvodina u XVIII veku beše jedna podvodna, vodoplavna i močvarna, zdravlju škodljiva ravnica, puna beskrajnih bara i ritova. Na zdravlje stanovništva štetno su uticale i guste magle, oštri vetrovi i vazduh pun prašine, i najgore nezdrava pijaća voda iz bara i plitkih nezaštićenih bunara. Dimitrije Mišković i Marko Staniša, bunarski majstori iz Turske, izdubili su bunar u Petrovaradinu 1765. godine, a na pijaci u Karlovcima je 1799. godine sagrađena je česma sa četiri slavine, na kojoj je zabeleženo ime “istočnikovoditelja”, Dimitrija Zaharića. Kupatila se spominju za vreme Turaka. Evlija Čelebija pripoveda da ih je bilo u Petrovaradinu, Slankamenu, Mitrovici, Čereviću, Bečeju, Velikom Bečkereku, Vršcu i Staroj Palanci.
Oskudica u drvetu i kamenu, a i burna vremena i epidemije su bile uzrok što su široki slojevi našeg naroda dugi niz vremena boravili u zemunicama, pletarama i kolibama bez stakla na prozorima, zajedno sa marvom, a katkad i u ritovima. Postavljena na svetskom drumu, Vojvodina je bila ne samo poprište ognja i mača, već i leglo mnogih endemskih i epidemskih bolesti: difterija, srdobolja, boginje, vrućice, pegavac, malarije, sušice, sifilisa i gonoreje, skorbuta, šuge, kuge, a usled vojnih pohoda je vladala velika nečistoća po vašarima i drumovima. Godine 1738. izbila je kuga u Temišvaru, pa je svom žestinom obišla celu današnju Vojvodinu.
Karlovački trg s početka XIX veka
Jedna od najstrašnijih kuga, koje su u prošlosti veoma često zahvatale Evropu, pa i naše krajeve, pojavila se u Vojvodini 1738. godine. Trajala je sve do 1740. godine i pokosila je mnoge živote. Iz Erdelja kugu je u Temišvar preneo jedan odred vojnika, a odatle se epidemija veoma brzo širila, a kako tvrdi jedan ondašnji zapis, “do Šanca Varadinskog (Novi Sad), a posle po svemu Sremu, i po svoj Bačkoj i do samog Beča”. Kuga se u Vardinskom Šancu pojavila 1. novembra 1738. godine. Dalje u tom zapisu je zabeleženo da se “od Varadina do Zemuna nije moglo proći drumom od trupova mrtvih ljudi i skotova (stoke) i od smrada. A ne mogavši se ni u Dunavu pristupiti ni vode zahvatiti od teškog gada i smrada… Decembra pomreše mnogi ljudi u Ledincima…”. Mnogi ljudi stradali su po drugim selima i gradovima. No, prema pojedinim svedočanstvima, najteže je pogodila Banat. U Bečkerečkom okrugu stanovništvo je gotovo prepolovila. Bečkerek je posle kuge postao jedno od najmanjih naselja u ovom okrugu. Godine 1764. po Sremu je harala neka teška malarija, a za vreme turskog rata (1788-91) besneo je pomor u Sremu, verovatno usled pegavca. Godine 1795-96. Srem je strahovito stradao od kuge, a 1798. godine je nekakva rednja, verovatno boginje, kosila Banat (Crepaja). Utvrđeno je da su krajem XVIII veka sifilis i gonoreja vladali u Zemunu, Pančevu, Novom Sadu, Topoli… Od 1773. godine često se spominju čedomorstva, pobačaji, vanbračna deca, a zabeleženo je i neumereno uživanje u alkoholnim pićima. Ti negativni faktori razorno su delovali na opšte zdravlje i na priraštaj stanovništva u oblastima današnje Vojvodine. Srem je 1795-96. izgubio 3.435 duša usled kuge, a taj nedostatak nije mogao da namiri ni za 80 godina. U Novom Sadu se 1782. godine rodilo 414 dece, a umrlo 691 duša, a godinu dana ranije umrlo je 13 katolika više, nego što se rodilo, iako u varoši tada nije vladala nikakva rednja. I natpisi na grobljima i spomenicima u Novom Sadu govore nam o ranim umiranjima naših ljudi, a kako Vasa Stajić i piše, dolazi i do gašenja mnogih porodica u Novom Sadu.
Žene Srpkinje iz Bačke 1809. god. (akvarel Jovana Pačića, Sečenjijeva biblioteka Budimpešta)
Pre nepunih 300 godina porođaj je smatran sramotnim činom, pa je zato u velikoj većini slučajeva obavljan u tajnosti. Srpske žene su u krajevima današnje Vojvodine prikrivale trudnoću i na nekom zabitom mestu u mukama rađale svoju decu. Međutim, svedočanstvima tog varvarizma iz te tako daleke nam prošlosti jeste naredba Zemaljske administracije od 26. februara 1729. godine upućena Mojsiju Petroviću, tadašnjem beogradsko-karlovačkom mitropolitu. U tom dopisu austrijske vlasti zahtevaju od karlovačkog mitropolita da preko sveštenstva nastoji, po svaku cenu, da iskoreni štetan običaj srpskih žena, koje krijući trudnoću i dan porođaja od svojih muževa i okoline, same u tajnosti rađaju decu po žbunju, u šumama, kukuruzištu ili na drugim nepristupačnim mestima. Kakvih je ovo moglo imati, a imalo je, tragičnih posledica nije potrebno ni pominjati, međutim vekovne predrasude, sujeverja i primitivizam nije bilo moguće iskoreniti tek jednom administrativnom merom. Zbog toga su državne vlasti propisale i kaznene mere radi iskorenjavanja ove štetne i pogubne pojave. Ponovo su se parosi u srpskim crkvama širom Habzburške monarhije obratili i objavili okupljenim vernicima carsku naredbu: “Da svaka porodilja ima obavestiti muža svoga, ili rođaku ili susetku da joj se nađe na pomoći prilikom porođaja. Žene koje to ne budu učinile biće najstrožije kažnjene. Posebno će biti strogo kažnjeni i oni nesavesni supruzi, koji prilikom porođaja ne budu vodili dovoljno brige o supruzi-porodilji i rađanju svoje dece”. Ali naše pra-pra-prabake i dalje su se zavlačile u žbunje, kukuruzišta i odlazile na druga usamljena mesta da bi se porađale. Za ovaj primitivizam mnoge su platile previsoku cenu, umirale su usled odliva krvi ili sepse i često rađale mrtvu decu. Jedan francuski lekar 1870-ih godina izračunao je da od 1.000 duša umre 23 pri porođaju, 277 pri izbijanju zuba, od grčeva i glista, 7 od mrase (malih boginja), 2 na porođaju kao porodilja, 195 od tuberkoloze, astme i drugih hroničnih bolesti u grudima, 250 od groznice, 12 od srčane kapi i 41 od vodene bolesti. Po drugom načinu računanja umre od 1.000 osoba, 200 u prvoj, 80 u drugoj, 40 u trećoj i 24 u četvrtoj godini života. U prvih osam godina života umre 445 osoba, dakle skoro polovina umre preranom smrću.
Pored retkih doktora medicine, hirurga, berbera i domaćih neškolovanih lekara na terenu današnje Vojvodine bilo je stranih nadrilekara, a među njima i herniotoma i litotoma iz Epira. Ne samo široki slojevi našeg naroda, već i srpsko građanstvo tražilo je empirike i preporučivalo ih, jer su bili jeftiniji, a i što se naš narod sa njima kao sa svojim ljudima lako snalazio i verovao im. Na žalost zbog besparice i siromaštva bežalo se od pravih lekova, a i školovanih lekara i babica, koji se takođe sa nekim velikim uspehom nisu mogli pohvaliti, a i naš narod nije imao poverenja u tuđine lekare, koji nisu poznavali naše običaje i jezik. Međutim, Vojvodina kao minijatura svih srpskih država tih vremena smogla je snage da se od sredine XVIII veka značajnije uključi u stvaranje zdravstvene obrazovanosti. Od sredine do kraja XVIII veka, pošla su jedna za drugim četiri srpska mladića na stranu, da uče medicinu, pa se trojica vraćaju sa postignutom diplomom medicinskog doktorata. Ta četvorica mladića su Jovan Apostolović iz Budima, Petar Miloradović iz Novog Sada, Jovan Živković iz Kamenice i Manojlo Janković iz Novog Sada. To nam danas može izgledati minijaturno, ali u ono doba, kad današnja Vojvodina nije imala ni gimnazije ni fondova, koji bi siromašnima omogućavali školovanje na strani, bio je to veliki korak za ondašnje vojvođane.
U Pešti je, na primer, 1789/90. godine promovisano samo osam doktora medicine, koji su bili Nemci i Mađari, ali mladi Srbi doktori, Apostolović i Miloradović, nailazili su na velike prepreke i smetnje. Sav trud novosadskih Srba da im obezbedi opstanak u Novom Sadu i Karlovačkih Srba da se domognu Miloradovića za svog fizika behu uzaludne, jer im se usprotivila Generalna komanda u Varadinu, Ugarska dvorska kancelarija u Požunu i Nemci katolici u novosadskom magistratu. U znatne podvige zdravstvene kulture i nastojanja vojvođanskih Srba spadaju dve srpske bolnice podignute sredinom XVIII veka.
Autor: Zoran Knežev, hroničar i publicista
Izvori:
Glasnik istoriskog društva u Novom Sadu, Sr. Karlovci 1936.
Glasnik istoriskog društva u Novom Sadu, Sr. Karlovci 1928.
Glasnik istoriskog društva u Novom Sadu, Sr. Karlovci 1940.
"Javor"
"Dnevnik“
Slike:
Digitalna kolekcija autora
Akvareli Jovana Pačića, Sečenjijeva biblioteka, Budimpešta
EUR
USD
CHF
GBP
Vita
pre 3175 dana i 25 minuta
Poslednji deo teksta je potpuno nejasan. Zasto srpski dokori nisu mogli raditi u NS, da li je tad grad imao lekara Nemca, ili nije uopste imao lekara... I gde su se nalazile te srpske bolnice?
@Vita
pre 3174 dana i 9 sati
Na vaša pitanja moraćete sami potažiti odgovore, jer u izvorima to nije pisalo, a za kompletnan odgovor potreban je znatan istraživački rad i trud (a i znanje).
Bogdan
pre 3173 dana i 19 sati
Ne pripadam grupi ljudi izučavaju istoriju, ali volim pročitati članke iz istorije, pogotovo ako obrađuju istoriju Novog Sada i Vojvodine. Osnovno obrazovanje koje sam stekao u osnovnoj i srednjoj školi, apsolutno je dovoljno da mi daje pravo da prokomentarišem ovakav tekst i ocenim ga lošom ocenom. Autor ako već piše o zdravstvenim prilikama u Vojvodini u XVIII veku, mora znati da su one uslovljene društvenim, ekonomskim i političkim prilikama tog vremena i da se one ne mogu izdvojeno posmatrati kao nezavisna celina. Prosečnom čitaocu (čitaocima) delovi teksta bivaju "potpuno nejasni" (komentar čitaoca Vite), a ponovljeno čitanje ne doprinosi razumevanju suštine, sem ako se ne konsultuje internet, literatura (kome je dostupna), ili neki prijatelj poznavalac istorije. Zato neizbežno moram postaviti pitanje: kome je onda namenjen ovaj tekst sačinjen od par nezavisnih pasusa spojenih u jednu nerazumljivu celinu ?
Jova
pre 3172 dana i 9 sati
Izvori: Istorijski glasnici, dnevnik.... I onda kao i sada, novinari pisu samo o najgorem da bi skrenuli paznju na sebe. O pozitivnim primerima ni rec, kao i danas. Ipak, i pored toliko navodnih umiranja nartalitet Srba u tom regionu je bio kudikamo na visem nivou nego danas? Ovaj tekst nece se dopasti ni onima koji zastupaju teoriju "Madjarske Vojvodine" da je Srba bilo u to doba malo na ovim prostorima. Nedostatak drveta? Pa Vojvodina je bila vrlo sumovita sto dokazuju fotografije koje posedujem iz mnogo kasnijeg perioda sa stoletnim stablima i jos mnogo nelogicnosti koje sadrzi ovaj tekst. Ipak, na svu ovu neobrazovanost, neznanje, nevodjenja racuna o osnovnim higijenskim pravilima, neko je napravio preciznu stastisiku umiranja i matematicki je sveo na primerak od 1000 osoba. Danas za to moramo imati obrazovane i obucene ljude, naucno odabrane uzorke precizno vodjenu dokumentaciju, matematicki znanje..... Ko je to odradio u onakvoj Vojvodini. Znam! Verovatno Marsovci,
Vlada S.
pre 3171 dan i 21 sat
@Vito, prvi Srbi lekari javljaju se tek od druge polovine XVIII veka i njihov broj je jednocifren. Razloge zašto je toliko mali broj lekara Srba treba tražiti u političkim i ekonomskim prilikama u kojima je živeo srpski narod u Ugarskoj (što je lepo primetio @Bogdan u svom komentaru), jer su Srbi u to vreme bili od vlasti sputavani i nisu se mogli posvetiti svakom pozivu. U pogledu višeg obrazovanja imali su samo dve mogućnosti, ili da se posvete svešteničkom pozivu, ili vojnoj službi (u kojoj im je napredovanje bilo prilično ograničeno). Ostala zanimanja Srbima u Austrougarskoj, kao pravoslavcima, bila su apsolutno nepristupačna. Pored tog, čisto političkog razloga, velik uticaj na odsustvo školovanih lekara Srba utiče i ekonomsko stanje Srba u Ugarskoj, jer treba imati u vidu da se srpska građanska klasa počela formirati tek početkom XVIII veka i da je imućnih građana koji su mogli školovati svoju decu bilo jako malo. Sve te poteškoće na svojoj koži najbolje su osetili Srbi lekari, počev od Apostolovića, Miloradovića, oba Živkovića i Mandića. U prilog tome govori i činjenica da su prva dva Srbina lekara učili medicinu na protestantskom univerzitetu u Haleu, na dalekom severu, a ne na rimokatoličkim Univerzitetima u Beču ili Pešti.
Što se tiče prve bolnice u Novom Sadu prema Đ. Rajkoviću osnovana je 1730. godine , što znači da je prva srpska bolnica u Novom Sadu ujedno naša najstarija bolnica na teritoriji današnje Vojvodine. Srbi su tada u Novom sadu predstavljali većinu stanovnika i osim toga ekonomski su bili stali na svoje noge. Ova bolnica je u početku imala karakter doma za siromahe. R. Jeremić je objavio građu koja se odnosi na bolnicu za period 1786-1792. godine iz koje se vidi da se o bolnici starala srpska opština i da se izdržavala od dobrovoljnih priloga. Sudeći po objavljenoj građi, ona nije nikada bila u teškoj materijalnoj situaciji. Sama činjenica da se izdržavala od dobrovoljnih priloga i bila uvek u dobroj materijalnoj situaciji, govori u prilog da je srpska građanska klasa u Novom Sadu stasala i ekonomski dobro stajala.
Nadam se da sam vam (a i svim ostalim čitaocima koje ova tema interesuje) pomogao, a sto se razjašnjenja teksta tiče tu vam ne mogu pomoći, jer ni meni nije jasan. Ali, ukoliko ima neki čitalac/čitateljka koji ga je shvatio/la nadam se da će se javiti komentarom i nama pomoći da ga razumemo.
Vama, pošto vas interesuje ta tematika, mogu toplo preporučiti literaturu gde možete pronaći iscrpne i verodostojne informacije i opširno se informisati o zdravstvenim prilikama u Vojvodini u XVIII veku, a da nisu „Izvori“ - prepisani tekstovi iz starih novina diskutabilne verodostojnosti:
Rajković Đ., Nega bolesnika, Slika iz prošlosti sa osobitim osvrtom na Novi Sad, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 138, 79;
Jeremić R., Bolnica srpske opštine u Novom Sadu, Glasnik Istorijskog Društva u Novom sadu, 12, V, 1932, 432;
Vasa Stajić, Građa za kulturnu istoriju Novog Sada, Matica srpska, Novi Sad, 1951.
Dejan
pre 3171 dan i 6 sati
Hvala na zanimljivom tekstu!
Što se tiče komentara o tome kome je namenjen, i slično, rekao bih da je namenjen ljudima poput mene koji vole da pročitaju zanimljiv tekst - a da pri tome nisu akademici i Nobelovci. I koji su, pri tome, mrzeli istoriju u osnovnoj školi, a sada shvataju da ona može da bude i zanimljiva.
Autor je naveo izvore - i to je sasvim dovoljno za verodostojnost ovog članka.
Autori komentara mogu da diskutuju o verodostojnosti izvora u istorijskim akademskim žurnalima - ili da makar pokušaju da napišu članak koji je zanimljiv poput ovog.....
Milan
pre 3170 dana i 2 sata
Pridružio bih se Dejanu.
Hvala Vladi S. na zanimljivom tekstu!
Nada Popović
pre 3170 dana i 1 sat
Dejane ne treba da objašnjavate ono što je gospodin Knežev već objasnio : " Ovo nisu tekstovi za profesore istorije i ostale pozvaoce prošlosti ovih prostora. Ovo što pišem je čista publicistika i namenjena je publici od 7-77 godina, od čistačice početnice do najstarijih penzionera sa osnovnom školom, a ne naučni radovi iz oblasti istorije."
Zato, kome se sviđa neka čita, a kome ne, širok mu internet (to sam već jednom prepuručila onima kojima ne sviđaju ovi tekstovi). Uostalom ako niste zadovoljni tekstom vi napišite svoju verziju kao što je to lepo i stručno uradio gospodin Vlada S.
@Vlada S.
pre 3169 dana i 22 sata
Bravo !!! Uživao sam dok sam čitao vaš tekst. Bila bi prava šteta da, kao očigledno odličan poznavalac istorije zdravstva u Vojvodini, malo više i opširnije ne obradite tu interesantnu temu na stranicama našeg omiljenog portala "Moj Novi Sad".
Biljana
pre 3169 dana i 9 sati
Apsolutno se slažem sa komentarom @Vlada S. i podržavam ideju i molbu da gospodin Vlada S. napiše seriju tekstova u istoriji zdravstva u Vojvodini. To je tema o kojoj se jako malo može pronaći i pročitati, a jako je interesantna.
Svetozar
pre 3169 dana i 3 sata
Jedan komentator napisa:" Autor je naveo izvore - i to je sasvim dovoljno za verodostojnost ovog članka. Autori komentara mogu da diskutuju o verodostojnosti izvora u istorijskim akademskim žurnalima."
Ja imam bolji predlog; da autor lepo navede članak koji je prepisao pa onda nek komentatori diskutuju o verodostojnosti ovog članka do mile volje. A ako im nešto ne odgovara nije onda kriv gospodin Knežev, nego onaj što je izvorni tekst napisao.
Bogoljub
pre 3169 dana i 1 sat
Nado, manite se demagogije. Svedoci smo opšteg zaglupljivanja našeg napaćenog naroda poplavom odurnih rejaliti emisija na TV, turbo folka, niskobudžetnih skandaloznih filmova i serija, bez sadržajnih senzacionalističkih članaka i tekstova u tabloidnim novinama, raznih polu istinitih informacija u svim medijima (a ponajviše na internetu) i umesto da se borite za kvalitet tekstova koji se objavljuju o Novom Sadu i Vojvodini, vi zagovarate „široki internet“ i slobodu izbora štiva za čitanje. Internet je i inače pun raznog sadržaja veoma sumnjivog kvaliteta, a odabir šta čitati je moguće napraviti jedino ako se poseduje bar elementarno znanje iz oblasti na koju se tekst odnosi. Zato tekst koji tretira specifičnu istorijsku temu o zdravstvenim prilikama u Vojvodini u XVIII veku mora biti kvalitetno obrađen i istinit, jer to nije tema koja se može pročitati u udžbenicima istorije za osnovnu školu ili gimnaziju, pa kome nije fah istorija pročitano će prihvatiti „zdravo za gotovo“. Stručan članak, kao što je ovaj članak, mora biti i stručno napisan, naravno na način koji je prihvatljiv prosečnom čitaocu koji nije ni „akademac i Nobelovac“ kako to lepo konstatuje autor. Istorijske teme koje se na portalu obrađuju nije štivo za „razbibrigu i razonodu“ ili tekst koji objašnjava značaj pranja ruku na sprečavanje širenja infektivnih bolesti, već je štivo za one čitaoce koji žele da nešto više saznaju, ili da prošire znanje, o prošlosti sredine u kojoj žive. Moram vas upitati: internetom u poslednje vreme kruži popriličan broj tekstova u kojima se dokazuje da je Zemlja centar Kosmosa i da se on okreće oko Zemlje i da ona nije okrugla nego je ravna ploča. Da li verujete u to? Siguran sam da NE! A ne verujete zato što ste učili i naučili ono što su „akademci i Nobelovci“ davnih dana dokazali, odnosno imate dovoljno predznanja da to ne prihvatite kao istinu. Šta bi bilo da nemate? I ne zaboravite da najveću štetu u nauci, kulturi, umetnosti, literaturi, privredi, politici, ekonomiji… nije napravilo neznanje, nego poluznanje.