Zdravstveni benefiti hladnog tuširanja

Možda ste primetili ljude kako skaču u hladno more ili se kupaju u ledenoj vodi tvrdeći da je to korisno za zdravlje srca, oporavak mišića, smanjenje stresa i mnoge druge stvari.

Ova praksa, poznata kao uranjanje u hladnu vodu ili krioterapija, koristi se u medicinske i terapeutske svrhe na različite načine. Može se primenjivati putem ledenih obloga za smanjenje oticanja, kriohirurgije za lezije ili ledene kupke za razne namene, uključujući oporavak posle fizičke aktivnosti.

Postoji duga istorija ljudi koji su praktikovali uranjanje u hladnu vodu zbog navodnih zdravstvenih koristi, koja seže sve do antičke Grčke, pa je istraživanje ove vrste terapije obimno. U današnje vreme, neki se pitaju da li bi hladni tuševi, jednostavniji oblik ove prakse, takođe mogli da budu korisni.

Međutim, važno je napomenuti da tuširanje hladnom vodom tokom veoma vrućih dana može biti kontraproduktivno.

"Istraživanje je veoma, veoma tanko o samim hladnim tuševima", istakao je dr Kori Sajmon, vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Djuk i viši saradnik u Centru za starenje Djuka, prenosi N1.

– Postoji najmanje 100 studija, od kojih su neke stare decenijama ili imaju metodološke probleme, a većina takođe ima mali broj učesnika, koji su obično zdrave mlađe odrasle osobe – rekao je Simon.

Ali stručnjaci imaju ideje o tome kako bi hladni tuševi mogli da funkcionišu, na osnovu naučnih i anegdotskih dokaza koji postoje, dodao je on.

Mentalno i srčano zdravlje

Sajmon veruje da većina prednosti uzimanja hladnog tuša dolazi iz psihološkog procesa prilagođavanja i prevazilaženja stresora – u ovom slučaju, hladne vode.

– Ljudi ne idu samo od nule do 60 pod hladnim tuševima. Obično moraju da im se prilagode, tako da postoji element u kome vaše telo može da kontroliše boravak u stresnom okruženju – rekao je on.

Ova teorija je u skladu sa rezultatima nekih studija hladnog tuširanja. Učesnici koji su se tuširali sa temperaturom vode od oko 10 do 14 stepeni Celzijusa – do jednog minuta dnevno tokom dve nedelje – prijavili su niže nivoe stresa od kontrolne grupe, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu Current Psichologi. Prednosti su bile veće kada su se učesnici tuširali nakon nekoliko rundi tehnike disanja koja je uključivala duboko disanje, izdisanje i zadržavanje daha.

Sajmon se tušira ​​jednom ili dva puta nedeljno, što mu je, kako kaže, pomoglo da postane mentalno prisutniji uopšte, jer ga praksa primorava da procesuira "patnju".

– Hladan tuš takođe može poboljšati raspoloženje i energiju ili mentalnu budnost, kao što je iskusila dr Rejčel Rid, fiziolog za vežbanje u Atini, Džordžija. „Osećate se malo ushićeno, a smatra se da je to barem delimično posledica povećanja (neurotransmitera) epinefrina, norepinefrina i dopamina – objašnjava on.

Ove psihološke prednosti mogu takođe da budu primarni razlog zašto neki ljudi smatraju da hladni tuševi smanjuju njihov bol, za koji je psihološki stres glavni prediktor, rekao je Simon.

– Tokom terapije imerzivnom hladnoćom, temperaturni šok može na kratko da optereti kardiovaskularni sistem, podižući krvni pritisak, broj otkucaja srca i disanje, kažu stručnjaci. Ali ova hiperaktivnost može dovesti do poboljšanja protoka krvi jer telo treba da radi da bi se vratilo u normalno stanje i zagrejalo. Hladni tuševi bi teoretski mogli donekle proizvesti isti efekat. Međutim, ljudi sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa cirkulacijom, senzornim problemima – poput Rejnoove bolesti ili neuropatije – ili dijabetesa ne bi trebalo da se tuširaju hladno bez prethodnog razgovora sa lekarom, kažu stručnjaci. Isto važi i za trudnice, osobe koje su nedavno operisane ili su pod uticajem alkohola ili droga. Ljudi su umirali od pokušaja terapije hladnoćom, tako da je ovo odricanje od odgovornosti ozbiljno i ne treba ga zanemariti – objasnili su doktori.

Pozitivni uticaj na imunološki sistem

Hladni tuševi mogu imati korisne efekte na imunološki sistem prema nekim istraživanjima. U studiji iz maja 2014. godine, istraživači su testirali uticaj meditacije, dubokog disanja i tuširanja hladnom vodom na imunološki sistem male grupe holandskih muškaraca tokom 10 dana. Kada su učesnike izložili bakterijskoj infekciji putem injekcije, oni koji su praktikovali ove wellness tehnike pokazali su manje simptoma. Takođe su proizveli više antiinflamatornih hemikalija i manje inflamatornih proteina kao odgovor na infekciju.

Međutim, postoji i skeptičan stav, kako ističe Sajmon, jer nedavna istraživanja sugerišu da smanjenje inflamatornog odgovora tokom akutnih bolesti može negativno uticati na proces oporavka ili produžiti trajanje bolesti. Simon naglašava da je hronična upala, a ne akutna upala, veći problem. Takođe, važno je napomenuti da holandska studija ne može jednoznačno odraziti individualnu efikasnost meditacije, dubokog disanja i tuširanja hladnom vodom kao separate tehnike.

Druga studija iz septembra 2016. godine iz Holandije je pokazala da su ljudi koji su provodili 30 do 90 sekundi pod hladnim tušem imali 29% manje izostanaka sa posla zbog bolesti. Takođe su prijavili manju učestalost oboljenja tokom perioda kada su praktikovali tuširanje hladnom vodom.

Hladni tuševi mogu imati korisne efekte za fitnes, posebno u ublažavanju bolova u mišićima, ali je važno koristiti ih ispravno.

"Najnoviji dokazi sugerišu da ne želite da poremetite zapaljeni proces koji dolazi nakon treninga", objasnio je Rid. Zbog toga, preporučuje se da se hladna terapija koristi samo u danima kada se ne podižu tegovi. To omogućava mišićima da vremenom postanu jači, veći i efikasniji.

Hladni tuševi takođe mogu privremeno ubrzati metabolizam, ali ovo nije direktno povezano sa gubitkom težine.

Ako želite da isprobate tuširanje hladnom vodom, preporučuje se da počnete postepeno, naročito ako vam je lekar odobrio tu praksu. Studije obično koriste temperature vode od 10 do 15,5 stepeni Celzijusa, ali nije potreban termometar, prema Simonu.

Prebrzi prelazak sa tople na hladnu vodu može biti neprijatan, pa se preporučuje da postepeno prelazite sa mlake na hladnu vodu, kako je predložio Simon.

Za početak, izlaganje hladnoći od 15 do 30 sekundi je dobar savet, dodao je Rid. Možete postepeno povećavati vreme izlaganja dodavanjem oko 15 sekundi svakih nekoliko nedelja.

Kako gradite svoj nivo tolerancije, tzv disanje u kutiji može vam pomoći da se osećate smireno pod tušem; oduprite se predugo zadržavanju daha, dodala je. Ovo uključuje udisanje za četiri brojanja, zadržavanje za četiri brojanje, izdisanje za četiri brojanje i zadržavanje za četiri brojanja.

Obratite pažnju na povratne informacije svog tela i sve znakove koji vam trebaju da izađete iz hladnoće, rekao je Rid.

Sajmon i Rid ne mogu definitivno da kažu da je hladno tuširanje siguran način za poboljšanje opšteg zdravlja, ali smatraju da u stresnom svetu ova praksa može biti dobar dodatak osnovnom nivou zdravlja koji je već podržan ishranom, hidratacija, vežbanje i san, piše N1 Sarajevo.