Zia, Judit i Livia – tri novosadske Čehovljeve sestre

Sredinom meseca u Novosadskom pozorištu/ Újvidéki Színház premijerno će biti izvedena predstava "Tri sestre", u režiji gosta iz Rumunije Botonda Nađa. Tri Čehovljeve sestre u ovoj postavi igraju: Terezia Figura, Judit Laslo i Livia Banka.

O tome kakve su čuvene dramske junakinje danas, čemu teže, jesu li se promenile, emancipovale, da li su se odvažile da se od svojih čežnji i večnog žala za Moskvom, otisnu u neku promenu, uoči premijere 11. oktobra, za naš portal govore tri glumice koje ih igraju: 

"Naše tri sestre su od krvi i mesa. Nadam se da smo im pronašle esenciju bivstvovanja, višeslojnost njihove biti.", kaže na početku razgovora Terezia Figura, koja u predstavi igra Irinu.

– Jako je važno pokazati koliko su one emancipovane, jer u suštini jesu, a – na kraju krajeva – i nisu, jer iz njih izlaze rečenice poput one u kojoj Olga kaže da bi želela da ima muža, makar i nekog starog, koji će je izdržavati, dati joj neku sigurnost. Druga sestra Irina jako želi da radi, da izađe iz kalupa u kojem su rođene. Međutim, ne uspeva u tome. Njen udvarač Tuzenbah (igra ga Ištvan Kereši) je sve ono što Irina u suštini ne želi i zato se muči oko toga da li da prihvati njegovo udvaranje ili ne. I na koncu tu je Maša, koja je jedina udata, a opet čezne za ljubavlju, jer je ne dobija od svog muža. Zato gleda na drugu stranu, pokušavajući da se ostvari na način na koji to nije moguće. U suštini, sve tri sestre su ukorenjene u nešto što nije njihovo, što osećaju da nije njihovo, ali moraju da žive taj život jer ne umeju drugačije. I ništa se neće promeniti, nijedna od njihovih čežnji neće se ostvariti, sve će ostati isto po pitanju njihovih želja povodom odlaska i povodom ljubavi – reči su glumice Figura.

Na njene reči se nadovezuje Judit Laslo, koja u predstavi igra Mašu:

– Moskva bi bila spas za njih, bekstvo iz zatvora njihovih beznadežnih života – kao neka oaza za žedne, a na kraju ispadne da je bila samo fatamorgana – britko internetski sudbinu Čehovljevih sestara definiše Laslo, koja na pitanje, ima li Čehova među današnjim dramskim piscima, nekoga ko danas tako tanano ispoveda ljudsku dušu, da li ga je pronašla u savremenoj literaturi, kaže da joj se čini da je Čehov nedostižan:

– Ima pisaca s dubokim osećanjima, s jasnim karakterima, ali nisam srela nikoga ko je nalik na njega.

Možda je to tako, jer je Čehov hiruški precizno secirao smisao ljudskog postojanja, često – dovodeći ga u pitanje, baš kao i u "Tri sestre", a možda je to i zato što su u Čehovljevo vreme ljudi mnogo više razgovarali, smatra Livia Banka, koja u predstavi igra Olgu: 

– U Čehovljevo vreme ljudi su mnogo više razgovarali, filozofirali, raspravljali, tražili smisao života, bar oni koji nisu morali od jutra do mraka da rade da bi stavili hleb na sto. Danas kao da živimo od danas do sutra. Većinu ljudi ne zanima šta će biti za 50 ili 100 godina, kakav ćemo svet ostaviti generacijama koje dolaze? Čeznemo za skupim stvarima, da imamo sve što nude u reklamama, a duhovno znanje, ljudskost i empatija polaku izumiru. 

Na propitivanje o tome, da li mi danas možemo bolje od likova u drami koji se ne čuju, pa zato nikako jedni drugima ne uspevaju da pomognu – za šta se današnji čovek uopšte može uhvatiti, postoji li neka vertikala koja je bezbedna, Ujvidekijeva Olga kaže: 

– Svi smo mi ljudi sebični. Neki manje, neki više. Lakše je čuti samo ono što hoćemo. Ponekad dobrovoljno učinimo nešto dobro, samo da nam savest bude čista. Što se tiče ideala u današnjem vremenu, više nisu važni naučnici, umetnici, književnici, nego neki bezimeni, koji su imali svojih pet minuta slave na Fejsbuku ili u nekom rijalitiju.

Breme nosiš uvek, lakše je kad znaš korake

"Glumac je taj koji nosi predstavu. Reditelji dolaze i odlaze, ali je glumac taj koji mora da izađe pred publiku i nosi breme toga da li je predstava dobra ili loša, da li je privhaćena ili nije. Svaki glumac nosi to breme. U slučaju naše "Tri sestre" reditelj nam je partner u svemu što radimo i osveženje je raditi s nekim ko ume da vodi glumca, ko zna dva koraka unapred, pa je onda i glumcu lakše da napravi te korake", reči su Terezie Figura.

A kako je bilo na sceni oživljavati junakinje koje su oduvek bile čežnja svake glumice, na kraju razgovora otkriva Zia Figura.

– Nastavak junskih proba bio je u septembru, a preko leta smo od reditelja dobile zadatak da odgovorimo na neka pitanja koja su se ticala naših ličnih stavova u odnosu na likove koje igramo, na konkretne scene i celukupnu dramu "Tri sestre". U međuvremenu smo čitale tekst, dramatizovan i prerađen za našu predstavu i dobijale odgovore koji su nam pomagali da stanemo na scenu. Reditelj je, inače, došao s konkretnim idejama o tome kakvu predstavu hoće, s konkretnom slikom, mirisom i izgledom same predstave, ali smo i mi glumci bili malo "nevaljali", pa smo uneli i neke svoje predloge i ideje. Predstava će drugačije početi u odnosu na dramu. Ne počinje od početka, već od kraja, što je dovelo do toga da su emocije likova malo izmenjene. Međutim, kako predstava kreće, polako se spušta kao roletna i ide ka tananim emocijama do kraja – spojluje malo, samo za Moj Novi Sad, Terezia Figura.