Zloupotreba lekova sve češća kod mladih

Primećuje se da mladi sve više konzumiraju lekove za smirenje, često bez konsultacije sa lekarom, te često i uz istovremeno konzumiranje alkohola. Ova praksa može biti veoma opasna, jer takvo mešanje supstanci može imati ozbiljne posledice po zdravlje upozoravaju stručnjaci.

Psihijatar Lela Trninić objašnjava da su lekovi za smirenje preparati koji se propisuju za umirenje unutrašnje napetosti, straha i uznemirenosti, te da su to najčešće lekovi iz grupe benzodiazepina (bensedin, lorazepam, bromazepam).

– To su lekovi koji deluju na nivou centralnog nervnog sistema, delujući i potencirajući inhibitorni neurotransmiterski sistem, koji onda deluje na određene strukture koje generišu emocije. Kada pacijent uzme terapiju, trebalo bi da se oseća smirenije i opuštenije – navela je ona za Tanjug, a prenosi Radio–televizija Vojvodine.

Dodaje da postoji više indikacija za propisivanje ovakvih lekova, da se propisuju za anksiozna stanja, u slučaju raznih afektivnih i drugih psihijatrijskih poremećaja, i ističe da nije svaka anksioznost i napetost razlog da se odmah uzme lek za smirenje.

–Potrebno je da tegobe traju izvesno vreme, da utiču na funkcionalnost pacijenta, da ne prolaze. Da se osoba oseća stalno uznemirena, teže obavlja svoje radne ili porodične aktivnosti. I tada je potrebno da se ta osoba javi stručnjacima, koji će proceniti koji joj je lek potreban. Međutim, ljudi uzimaju medikamente po preporuci prijatelja, komšija, a to nije najbolji način da započnemo neku terapiju – rekla je Trninić.

Kada je o dozi lekova reč, ona navodi da se uglavnom savetuju najmanje doze koje bi mogle da izazovu određeno poboljšanje, kao i da se za neke somatske bolesti savetuje da se lekovi uzimaju kraće vreme.

– To su lekovi koji, kada se uzimaju duže vreme, pogotovo visoke doze, izazivaju psihičku i fizičku zavisnost. Javlja se tolerancija na lek, pa on više nije efikasan u onoj meri koliko je pacijentu potrebno. Onda on povećava doze i usled naglog prekida terapije javljaju se apstinencijalne smetnje. Vrlo je opasno da pacijent sam određuje šta će da pije, koliko, i koliko dugo – rekla je Trninić.

Upozorava da se istovremeno ne konzumiraju lekovi za smirenje i alkohol, koji takođe ima inhibitorne efekte, pa je moguće da u zavisnosti od doze uzetih preparata dođe do zdravstvenih stanja koja mogu biti ugrožavajuća za život pacijenta.

Ukazala je da je kod mladih primetan trend porasta mentalnih oboljenja, anksioznosti, depresivnosti, pogotovo posle pandemije koronavirusa.

Savetuje osobama koje duže vreme imaju određene smetnje da se jave stručnjacima, koji mogu proceniti i napraviti individualni plan tretmana, dodajući da se danas za lečenje anksioznosti psihijatri ne ograničavaju samo na upotrebu lekova za smirenje.

– Postoje i drugi lekovi, koji su u tom smislu efikasniji – rekla je Trninić.

Dodaje da lekari za anksiozne smetnje savetuju psihoterapiju i navodi da postoje i nefarmakološke metode lečenja, kao što su fizička aktivnost, druženje, metode mišićne relaksacije i druge.

Nina Šašić iz NVO "Re Generacija" kaže da su lekovi za smirenje lekovi koji se dobijaju na recept, da su to kod nas najčešće bensedin, bromazepam i rivotril, i navodi da je reč o kontrolisanim supstancama koje se propisiju najčešće za poremćaje koji sadrže anksioznost.

Navodi da je upotreba ovih lekova, benzodiazepina, donekle zastupljena i u noćnom životu, osnosno na žurkama, festivalima, u klubovima, barovima i slično. Šašić kaže da mladima nije teško da dobiju farmakoterapiju i da je potpuno prihvatljivo i smisleno da mladoj osobi iz nekog razloga ta terapija bude propisana.

– Problem nastaje onda kada se te supstance uzimaju ili sa drugim supstancama ili kada se uzimaju u dozama većim od preporučene, kada se uzimaju bez preporuke, odnosno bez recepta. To je problem zato što su i benzodiazepini i alkohol depresori centralnog nervnog sistema, što znači da usporavaju njegov rad i u njihovom sadejvstvu može doći, naročito u većim dozama ili količinama, do pojava kao što je gubitak pamćenja, gubitak svesti, respiratorna depresija  – rekla je Šašić.

Dodaje i da je zastupljeno korišćenje lekova nakon uzimanja supstanci koje imaju suprotan efekat na centralni nervni sistem, odnosno supstanci koje su stimulansi centralnog nervnog sistema, kao što su kokain, amfetamin (spid) i MDMA (ekstazi) - kako bio bio poništen efekat tih supstanci.

Šašić ukazuje da je potencijalno opasno i mešanje lekova za smirenje sa kanabisom i ističe da je bitno zapamtiti da svako mešanje različitih psihoaktivnih supstanci nosi određene rizike.

Ona dodaje da je odluka o upotrebi ove vrste lekova na stručnjacima za mentalno zdravlje i da je bitno znati da farmakoterapija nije jedini element terapije i da bi uvek trebalo da ide u sprezi sa psihoterapijom.

Poručuje svima koji uzimaju lekove mimo preporuke lekara da se obrate nekome za pomoć i podršku.