Zloupotreba medicinskih informacija postala veliki biznis

Jedna od najmlađih globalnih industrija pravi bilionski profit trgujući medicinskim informacijama. Zdravstveni papiri vrede najviše osiguravajućim društvima. Ogromna mogućnost zloupotreba.

Medicinska dokumentacija u svetu je sve unosnija "roba". Kupoprodajni kanali se šire i umrežavaju, vidovi zloupotrebe multiplikuju, a profit uvećava geometrijskom progresijom. Globalna industrija koja raste oko datoteka ove vrste meri se milijardama evra i dolara.

Najnoviji izvor informacija o ovoj temi je knjiga "Naša tela, naši podaci", novinara Adama Tanera, bivšeg izveštača agencije Rojters. Taner osvetljava puteve kojima se posredničke firme "šetaju" od lekara, farmakoloških džinova, bolnica i osiguravajućih društava, noseći čas prazne, čas pune džakove para.

- Bez znanja pacijenata, podaci dobijeni njihovim snimanjima, analizama krvi i bolničkim testovima, postaju predmet ekstenzivne trgovine, gotovo sasvim sakrivene od očiju javnosti - veli Taner, dodajući da digitalizovani podaci vrede tek koji cent po komadu, ali da u milijardama i bilionima stranica oni postaju veliki biznis.

U kojim pravcima zloupotreba sve može da ide, svedoče i primeri iz filmske industrije, koji sada prete da se ostvare. Autori TV serija razradili su iskustvo Islanda, koji ima zakonsku obavezu da pravi medicinske banke podatka na nacionalnom nivou. Polazeći odatle, napravili su priču: bogataš čije je dete pati od veoma retke srčane bolesti i može da bude spaseno samo transplantacijom plaća basnoslovne sume da se domogne zdravog srca. Tipizacija tkiva je u tom slučaju ključna stvar. S dobijenim rezultatom, koje su uporedili s nacionalnom bazom podataka, plaćene ubice kreću u lov za donorima koji su, avaj, još živi...

Kako se pare uveliko i sve brže obrću, pokazuju primeri iz SAD. Najveće farmaceutske kuće prodaju svoje podatke za desetine miliona dolara, a isto, za sličnu sumu, čine i laboratorije iz Amerike i drugih delova sveta.

Etičari postavljaju, međutim, kontrapitanje: zašto ograničiti trasfer medicinskih podataka, ako oni mogu da se koriste na dobrobit čovečanstva? Taner ističe da je Skandinavija najviše odmakla u korišćenju medicinskih podataka u daljim kliničkim ispitivanjima sa ciljem da se dođe do novih lekova i zdravstvenih postupaka.

Opet, s druge, ili treće, strane, medicinske informacije koje naši lekari imaju o nama zlata vrede osiguravajućim društvima širom sveta, naročito u zemljama sa dominantno privatnim zdravstvenim osiguranjem. Nemačka štampa piše o "lovu na obolele od raka, koji je bogato nagrađen". U Nemačkoj, kao i drugim zemljama u kojima postoji obaveza lekara da ćuti o informacijama koje ima, beli mantil je, u smislu poverenja, često jači i od crne svešteničke odore.

A da beli i crni mantili sarađuju i u ovom velikom medicinskom biznisu, otkrio je slučajno novinar kelnskog lokalnog lista "Rajn Zig Ancajger". Zatražio je od bolnice nekakve podatke, a kad je od njih primio povratni mejl, nije mogao očima da poveruje! Na ekranu mu se otvorila lista podataka sa imenima teško obolelih pacijenata, vrstama bolesti, te detaljima o dobijenom medicinskom tretmanu... Kad je zatražio objašnjenje, tek ga je odgovor prenerazio: "Greškom ste dobili mejl namenjen katoličkoj crkvi!?"

Među najzainteresovanijim korisnicima (nezakonitog) transfera medicinskih podataka jesu zdravstvena osiguranja. Njihova čarobna formula glasi "Morbi-RSA", što znači analiza korisnika prema očekivanom morbiditetu, to jest smrtnosti. Pacijenti koji boluju od jedne od 80 bolesti na toj listi donose osiguravajućoj kući više nego što će koštati njihov medicinski tretman. Oboleli od hemofilije ili "Alchajmera", kao i oni na dijalizi, pravi su džek-pot. Društva koja se domognu većeg broja osiguranika koji su praktično već jednom nogom u grobu, mogu da se nazovu pobednikom ove svetske crne (u)trke.