Zoran Gajić, stanovnik Detelinare: Građani su politički diskvalifikovani, uništava im se fundamentalno pravo na život

Zoran Gajić, stanovnik Detelinare: Građani su politički diskvalifikovani, uništava im se fundamentalno pravo na život

Većina vas se sigurno zapitala čime je ova osoba zavredila da nešto razmatra na našem portalu. To je potpuno legitiman i novosadski stav, ali nije razumljiv, niti opravdan jer današnji sagovornik je tu upravo zbog vas. Na prvom mestu, on je slobodoumni građanin, hrabar pojedinac koji shvata da izbori za savete mesnih zajednica nisu parlamentarni, stranački, niti borba za vlast, niti je zakonom i ostalim pravnim aktima predviđeno da na njima učestvuju stranke.

Zoran Gajić je svestan da pravni i zakonski akti Srbije građanima garantuju pravo na mesnu samoupravu kao poseban oblik ostvarivanja prava na neposredno učešće, te stoga hoće da učestvuje u radu mesne zajednice kako bi doprineo održivosti svoje lokalne zajednice. On ne želi da je diskriminisan, da mu se ukidaju i krše prava Ustavom Srbije zagarantovana jer zna da gubitkom prava na lokalnu i mesnu samoupravu prestaje da bude građanin ove zemlje.

Odrastao je na Detelinari koja je potpuno izmenjena, pa se njegova ulica sad nalazi uz bulevar, a kao klinac se na tom mestu klizao. Odlučio je da se kandiduje za Savet MZ "Jugovićevo" jer se već godinama bavi lokalnom politikom i urbanom samoupravom odnosno poziva i ohrabruje ljude da učestvuju u upravljanju i odlučivanju. Stoga mu je etično da se i sam kandiduje. Osnovna stvar koja po njemu treba da se uradi je otvaranje mesnih zajednica za ozbiljne inicijative i predloge građana.



Život mesne zajednice se ne svodi na kulturne događaje, niti na humanitarne akcije, već i na održavanje zborova građana koji na njima donose zaključke od značaja za mesnu i lokalnu samoupravu. To je važna institucija jer jedino ona pripada građanima. Sve druge su rezervisane za stranačke organizacije koje imaju svoj prostor delovanja, a to su organi vlasti. Ono što ću sigurno moći da uradim, to je da rad mesne zajednice učinim javnim i povežem ga sa organizacijama civilnog društva, što su udruženja građana koja ljudi sami prave kako bi menjali stvarnost u kojoj živimo i rešavali probleme koji izmiču i pažnji i volji svake vlasti. Ljudi čiju sam podršku zatražio znaju čime se bavim i šta mislim da uradim. To su komšije i ljudi sa kojima sam sarađivao i dok sam bio predsednik skupštine stanara. Starije komšije znaju šta je mesna zajednica, ali poslednjih godina to sve više uviđaju i mlađi ljudi. Budući da nas, nezavisnih kandidata, ima sve više, to nam govori da su ljudi spremni i da nešto sami preduzmu. A kada se bavite nekim poslom, vaše okruženje postaje "specifično" odnosno takvo da upoznajete ljude koji sa vama dele interes, pa samim tim i kategorije mišljenja. Ako sam spreman da druge ohrabrujem da nešto preduzmu i da se kandiduju za članstvo u savetu mesne zajednice, onda moram biti spreman da i sam učinim isto ─ čuli smo od Gajića.

Prema njegovim rečima, građani shvataju da mesne zajednice pripadaju njima, čak sve više i insistiraju na tome jer saveti mesnih zajednica koje prave stranke ne rade za građane već si njima bave kampanjski, kad partija proceni da joj je to od interesa. Kako kaže, autentični zahtevi, oni koje građani postavljaju pred lokalnu i mesnu samoupravu ignorisani su i građani sve više uviđaju težinu situacije u kojoj su se našli. Politički su diskvalifikovani. Stoga građani, po Gajiću, s pravom smatraju da se Grad ne rukovodi njihovim interesima.

 


Građane niti ko pita šta misle da je u njihovom interesu, niti ih čuje kada sami odluče da to kažu. Ignorisanje građana, naroda i stanovika jedne zemlje, ne svodi se samo na oglušivanje o zahteve, već i na čitavu kampanju razvlašćivanja građana i ukidanja njihovih prava. Socijalna i ekonomska su davno pogažena, a sada se uništavaju i fundamentalna prava, kakvo je pravo na život. Ratovi su pokazali da je to moguće, pa se vlasti više ne ustručavaju da gaze sve što je ljudsko i garantovano univerzalnim normama civilizacije u kojoj živimo. Gradovima upravljaju ljudi koji vode isključivo svoje, privatne, a nikako javne poslove. Da bi ih se u tome zauzdalo potrebno je da građani istrajnije rade na svojim zahtevima i bez očekivanja da će odgovor dobiti od vlasti. To se mora promeniti inače će svako ko se dočepa vlasti biti prinuđen da radi isto što i njegovi prethodnici. Onda ne čudi što su mesne zajednice zaključane jer se izbori u njima odvijaju isključivo stranačkim kanalima komuniciranja i mobilizacije. Sve se dogovori u stranici i ljudi po zadatku izlaze na te izbore. Otužno, zar ne? A,  zborove građana ne sazivaju ni kada ih građani inciraju i mi smo o tome javno govorili ─ rekao je naš sagovornik.

Gajić je stava da se  na zboru građana može čuti mišljenje ljudi o nekom problemu, nekakav stav, razlog i još dosta toga što se podrazumeva pod mišljenjem i to je daleko više od glasa koji daju na izborima. Dalje objašnjava, da oni koji pokupe glasove, plaše se da čuju mišljenje o tome šta su obećali, a šta učinili na temelju poverenja koje su dobili glasanjem birača. Po njemu, redovna je pojava da vlast upravljajući građane stavlja pred svršen čin i da joj je onda najmanje potrebno da čuje neslaganje sa onim što radi, a o čemu nije bilo reči na izborima.


Zborovi građana su teška politička kategorija, ali borba koja se u srpskoj politici odvija je sve samo ne politička. Borba za vlast i moć nad organizovanjem poslova, pa i kriminalnih, nije politika. Ljudi koji se tako predstavljaju rade nešto drugo. Zato je značajno što su građani odlučili da se kandiduju. I ne samo za Novi Sad, a istini za volju, Novi Sad nije jedini grad ili jedinica lokalne samouprave u kojoj su se ovog proleća građani usudili da izađu na izbore za svoje institucije i prava na lokalnu samoupravu. Mesne zajednice u manjim mestima su važnije jer su to često i jedine institucije opštinske uprave u čitavom naselju. Tamo su zato i uveli "uputstvo" kojim su građani bili primorani da overavaju potpise za kandidaturu svojih komšija. Ali bez obzira na ishod ove borbe, danas je postalo i ostaće jasno šta su mesne zajednice i ko sedi u njima. Do sada se to podrazumevalo, ali sada svi znaju da znaju. Više nema prostora manipulacijama i ljudi sada mogu samo da odluče da li će nešto po tom pitanju promeniti ili neće. Niko nije izuzet i zato se ova inicijativa raširila po čitavoj zemlji, pa samim tim i po Novom Sadu. I čujemo ovih dana, ljudi ovo doživljavaju kao obavezu. Ja bih rekao da je ona više moralna nego politički organizovana, što po mom mišljenju, ne mora biti loše. Ali da bude dobro, faliće političkog rada. Jedan od zahteva koji smo uputili strankama je bio osmišljen tako da ga one mogu prihvatiti bez bojazni da budu viđene kao gubitnici na ovim izborima. Sve što je bilo potrebno učiniti je, javni poziv građanima da izađu na izbore za mesne zajednice i da svaka od stranaka obeća da više nikada neće zalaziti na teren mesne samouprave. Da će poštovati i braniti pravo građana na neposredno učešće u lokalnoj i mesnoj samoupravi. I neke su odgovorile na taj zahtev, a nadam se da će afirmativnih odgovora biti još do dana izbora ─ objasnio je Gajić. 



Novosađani na linku mogu da pronađu kojoj mesnoj zajednici pripadaju, a Gajić je na kraju poručio:

"Poručio bih Novosađanima da slobodno izađu na izbore i glasaju za nezavisne kandidate. Sa tim ljudima će biti lakše pregovarati nego sa stranački ucenjenim i uplašenim ljudima".

Oceni vest:
16
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan