U poslednjih nekoliko dana, broj slučajeva srčanih i moždanih udara među populacijom je naglo porastao

Kod mladih ljudi javlja se upala srčanog mišića, upala srčane kese.

Takođe, lekari redovno upozoravaju da nagle promene vremena mogu uticati i na krvne sudove, kao i rad srca. Lekari upozoravaju i da srčani i moždani udar sve više pogađaju mlade.

Sa toplotnim talasom koji je pogodio ovih dana našu zemlju biometeorolozi upozoravaju na moguće srčane tegobe, ali i na osećaj malaksalosti i glavobolje.

Dr Andrijana Ilić iz Hitne pomoć potvrdila je još jednom danas da je sve više mladih koji doživljavaju infarkt, te da je izuzetno važno da se on na vreme prepozna i da se na vreme adekvatno reaguje.

– Sve su mlađe osobe koje imaju akutne infarkte miokarda, što nije tipično. I kada se to desi budu jako uznemireni i uplašeni – kaže za RTS dr Andrijana Ilić iz Hitne pomoći.

Kada su u pitanju simptomi infarkta, prvi znak je jak bol u sredini grudi, koji se širi u levu ruku.

– Prvi simptom koji se javlja je jak bol u sredogruđu sa mogućim širenjem u levu ruku, u vilicu, u leđa, u stomak. Pacijenti su bledi, preznojeni, kratkog daha, ne mogu da leže, jako su uznemireni zbog toga – kaže dr Ilić.

Savetuje da tada, pre svega, treba pozvati Hitnu pomoć i biti saradljiv sa njima.

– Ljudi budu u panici tada, pa je zato potrebno biti saradljiv i dati što više informacija. Važno je i pacijenta postaviti u udoban položaj. Pacijent, koji oseća jak bol u grudima ne treba da hoda, treba da se štedi, treba da bude miran, jer će se njegove tegobe pogoršavati što je on u većoj panici – kaže dr Ilić.

Savetuje da se Hitna pomoć pozove sa prvim jačim bolom u grudima, koje prati preznojavanje i gušenje.

Broj pregleda, ali i hospitalizovanih pacijenata je poslednjih dana za nekih 20 odsto veći nego pre mesec dana, izjavio je nedavno prof. dr Nemanja Đenić, sa Vojnomedicinske akademije (VMA) i dodao da su kapaciteti na VMA sto odsto popunjeni, čak je bilo potrebno uneti dodatne krevete kako bi svi pacijenti bili zbrinuti.

– Infarkta je bilo mnogo i moram da kažem da je bilo i mladih ljudi u sali za kateterizaciju srca. Više puta sam rekao, pacijenti u četrdesetim godinama postaju dosta česti u salama za kateterizaciju. Imam utisak da je način života, faktori rizika i sve ostalo što prati to daje danak u svemu tome. Naravno, imate i genetiku, ti ljudi koji imaju genetiku ili ljudi koji imaju neke druge pridružene faktore rizika, kao dijabetes, su u posebnoj opasnosti i apelujemo da oni budu oprezni i da češće posećuju svoje lekare – rekao je prof. Đenić.