COMMUNIQUÉ: A FOST SAU N-A FOST?

Ja nikad do sad nisam napisao tekst o Petom oktobru. Ali sad mu je i moja pomoć potrebna.

Jesam ja Peti oktobar pominjao tu i tamo ali nikada mu se nisam pošteno, napismeno posvetio. Kao i sa mnogim drugim stvarima, i o njemu sam počeo da razmišljam na nove načine jer me je razvoj situacije tako navodio. Postao mi je kao neki muzički album o kojem nemam uvek isto mišljenje ali jedno je sigurno, volim što sam ga slušao i imam na ploči.

Bombastični, click-bait naslov je na rumunskom. Prevod glasi "Da li se desilo ili nije?" . Odnosi se na genijalni film koji (potpuno legalno, namig!) možete preko torenata nabaviti pod naslovom "12:08 East of Bucharest". Presmešna priča o malom mestu, daleko od glavnog grada koje traži svoj položaj u Istorijskim Promenama 1989. Imam gotovo savršen predložak za literarno prisećanje. Onakav kakav bi svaki talentovani pisac poželeo a pošto on nije prisutan, probaću da tim lepršavim kombinacijama krajnje ličnog i krajnje opštog, napabirčim nešto i kažem šta mislim.

Peti oktobar nije došao niotkuda i to uvek volim da istaknem jer o politici često pričam sa mlađim ljudima koji nemaju slično iskustvo a i stariji ga zaboravljaju. Balkanskog kasapina, krvavu svinju sa Dedinja, uništitelja svega što smo voleli, Slobodana Miloševića rušili smo skoro od početka njegove vlasti. Uzjahao je kada sam ja imao 7 godina a pao je kad mi je bilo 20. Nisam bio Normalna Deca i politika me je zanimala maltene oduvek. Tinejdžerske godine proveo sam u zavereničkom diskursu i sa svojim drugarima planirao razne psine režimu. Smejte se koliko hoćete (Jao! Zvučim ko Vučić!) ali mi smo verovali da smo jako važan faktor u političkom životu. I bili smo! Nas nekoliko i jedan auto-lak sprej, fotokopir mašina, cigla ili samo ruke, noge i grlo. Svoja politička uverenja, koja obitavaju na levici, nikad nisam menjao i bilo je dosta zajebano uklopiti se u sve to jer su ljudi koji su mrzeli Miloševića to radili iz različitih razloga. Većina, nažalost, ga je mrzela jer gubi svaki rat u koji nas je uveo a mi, manjina, smo ga prezirali jer je ratove poveo.

Ovi iz prve grupe su ga smatrali komunistom a mi smo ga smatrali nacionalistom. Trudili smo se da ga sinhronizovano sabotiramo ali nije nam bilo milo da se puno međusobno mešamo. Entuzijazam bradate ekipe nije se mogao osporiti. Mi, mladi partizani, često smo na megdane sa Miloševićevom policijom u Beograd išli o sopstvenom trošku i u svojoj režiji jer nismo hteli sa pijanim četnicima iz lokalnog SPO u njihov bus. Ipak bismo se tamo zajedno najedali suzavca i bili nabijani u iste plave kombije. Nismo propuštali priliku za sukob sa režimom i njegovim slugama.

Kad nam Novi Sad nije davao prilike, išli bismo u Beograd. Oh, kako smo grčevito branili Studio B od preuzimanja od strane režimlija i pojma nismo imali kuda bežimo kad za nama juri najsadističkiji odred kerova u plavom. Tako sam upoznao Beograd. Prvo podrum u Siminoj pa tek onda kafiće u Knez Mihajlovoj, kasnije. Otišao sam 1999. u jesen da studiram u Beograd i drugari bi često dolazili kod mene da idemo na proteste i budemo masa opoziciji.

Po tom ključu sam našao i nove, beogradske prijatelje. Bio sam naloženi agitator i zahtevao političko angažovanje od svakoga. Zamislite me kako tog petog oktobra 2000. sahranjujem dedu na beogradskom Novom groblju a sa ulice čujem masu u kojoj su svi moji drugari. Deda je bio jedan od onih malobrojnih partizana, komunista koji su Miloševića mrzeli od prvog pogleda na njega. Nije ga obmanuo nikada. Taj dan sam posvetio dedi a gada su srušili bez mene. Dedina daća protekla je u revolucionarnom, ateističkom duhu uz trčanje po radio i tv skali i lovljenju vesti o situaciji na terenu.

To je bio moj lični Peti oktobar. Otada je on lagano postajao simbol razočarenja i propuštene šanse a od dolaska Napredikala na vlast, on je otvoreno kriminalizovan i vodi se kao loš.

Peti oktobar je svetli dan u našim životima. To je dan kada smo naučili da i skupština gori i da se i murija razbeži ako nas ima dovoljno i besni smo. Oni koji ne nameravaju da sa vlasti siđu demokratskim putem to dobro znaju i zato toliko rade na demonizaciji jedne legitimne i zdrave pobune.

Lekcije za budućnost: Bez trulih kompromisa sa reakcijom u našim redovima i mnoooogo revanšizma. Mnogo!!!