Kada se danima ne stigne pozdraviti proleće koje nam stiže, polako ali sigurno, a najavilo ga je, još uvek malobrojno rascvetalo drveće, onda postoji opasnost da će neke druge, tužnije i teže stvari “poklopiti” tu vest.

Zbog toga “proleće a mi u Srbiji”/ Novom Sadu/ Bačkom Gradištu, Rakovcu…  ipak dobija malo prostora jer, kako peva bend koji se i sam zove Proleće: “Ovde na dnu mora, disati se mora – i živeti lepo…” 

Ovaj “zadatak” je sve teži i teži. Jer…

Treći femicid u 2024. godini

Za samo 10 dana tri žene su ubijene u porodičnom nasilju.

Još jedan femicid: Nožem ubio nevenčanu suprugu u Bačkom Gradištu

Za prve dve, majku i ćerku, znamo da su žrtve nasilnika koji je prijavljivan, imao je zabranu prilaska, pa čak i bio u zatvoru. 

Za sinoćnu žrtvu, posredstvom tabloida, sigurno ćemo saznati detalje koji ne bi trebalo da budu u javnosti, ali, eto, zanimaju “raju”.

Žene koje protestuju protiv femicida, traže reakcije nadležnih, bolju kontrolu mere zabrane prilaska i, ukratko, prekid nasilja, neretko su na meti uvreda, pa čak i napada.

FOTO I VIDEO: Održana protestna akcija povodom femicida u Rakovcu

Pitam se, kako nekom možeš zameriti što protestuje protiv nasilja, femicida i ko su ljudi koji to rade?

Naravno da nismo jedina zemlja u kojoj se zlostavljanja i ubistva dešavaju, ali ovo je jedina zemlja koja je naša i mi hoćemo da više ne govorimo da je proleće, “a mi u Srbiji”.

Oprosti im Bože…

Kao neko ko je kršten u dvadeset i nekom danu života (u vreme Tita), ko ponekad voli da pronađe mir između zidina crkve ili manastira, ali i ko je desetak godina pevao u crkvenom horu, nadam se da imam dozvolu “auditorijuma” da kažem svoje skromno mišljenje… i da se zapitam.

Da li su Limanci tražili da dobiju crkvu?

Pa, čak i da jesu (mada sumnjam da je bila neka konkretna inicijativa), zapitajmo se da li je baš ovo mesto, na kom je nekada bila legendarna “Žuta kuća” pravo mesto za to.

Da li sam jedina ili smo u tolikoj manjini mi kojima se čini da hoće da zatru sve što ima veze sa slobodom i kreativnošću?  Pitam se koji je to vajni urbanista ili gradski čelnik predložio da se crkva zida baš tu? Da ne spominjem i blizinu Dunava, plaže koja je sinonim za relaksaciju, zabavu, razgolićene Novosađane koji, kad završe s obavezama, dođu na Štrand da se opuste i razvesele. 

Već vidim kako klinke u minićima i topićima prolaze pored crkve, a neki ljudi se krste i pitaju se gde ide ovaj svet… Pa, nemojte da se pitate, hajde da nađemo neko drugo rešenje, ovo je toliko apsurdno da, iskreno, sumnjam da će biti prihvaćeno i finiširano.

Još jedan apsurd je ono što u pozivu na sednicu Skupštine grada koja će se održati 5. marta, piše da je cilj izrade plana “povećanje broja verskih objekata na teritoriji Novog Sada i zelenih površina u svrhu stvaranja što većeg broja zelenih oaza”.

Da nije tužno, bilo bi smešno jer se o “ozelenjavanju” i nezalivanju i neodržavanju zelenih površina u gradu može pisati nadugačko.

FOTO: Seci, ne pitaj!

Još nešto jaako važno. Uz veliko poštovanje svih vernika koji ljube Boga i bližnjeg (i daljeg) svog, volela bih da čujem šta oni misle o rušenju Parohijskog doma i da li smatraju da se možda deo novca koji će biti namenjen za novu crkvu, mogao iskoristiti u održavanje zgrade Crkvene opštine koja je, ni kriva ni dužna, spala na originalnu fasadu (za sada).

Porušena zgrada Crkvene opštine, ostala samo fasada

Ne čudi…

…što probijamo rekorde u broju potrošnje sedativa, što nemamo dovoljno lekara, a ni mladih jer ih sve više beži odavde, što se rak širi kao epidemija, a epidemije koje su davno zaboravljene vraćaju na velika vrata jer – antivakseri…

Ne čudi, na veliku žalost i što posle više od devet meseci nije urađeno skoro ništa da se poveća bezbednost dece u školama pa smo čak, i pored brojnih prijava protiv dečaka kod kog je, baš u Ribnikaru, pronađen nož, on i dalje predstavljao opasnost za svoje drugare. Zbog njega su se deca “samoorganizovala” i zbog njega VIII-6 juče nije bio na nastavi. I dobro znamo da nije samo on i da je mnogo toga “trulo u državi Danskoj”.

Kako završiti

Kako prekinuti ovaj tragičan niz jer vesti samo pristižu, moraću da glumim hirurga i da se vratim na proleće i cveće, dok ih još ima… Jer, skoro svakodnevno sa Fruške gore stižu fotografije i snimci isečenih stabala…