Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini najčistiju vodu pili su građani u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je od kontrolisana 74 javna vodovoda ispravno 63 ili 85,1 odsto.

Slede regioni istočne i južne Srbije gde je od kontrolisana 32 javna vodovoda ispravno 27 ili 84,37 odsto, region Beograda gde je od sedam vodovoda ispravno četiri ili 57,14 odsto, dok najlošiju vodu piju građani u regionu Vojvodine gde je od kontrolisana 43 javna vodovoda ispravno svega 12 ili 27,9 odsto, piše “Blic”.

Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjobanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan, a najmanji procenat neispravnosti vode prikazan je u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti, gde je voda potpuno čista.

Prema rečima šefa Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Dušana Polomčića, ovi podaci ne treba da čude zbog genetskog nasleđa zemljišta u tim sredinama.

– Jednostavno, kvalitet same hidrogeološke sredine u Vojvodini je takav da voda u startu nije najbolja i da se njen kvalitet može povećati samo preradom. Sa druge strane u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti ima dosta stena koje poboljšavaju kvalitet tla, a samim tim i vode koja se tamo nalazi – objašnjava Polomčić za “Blic”.

On dodaje i da se prilikom analiza uzročnika za kvalitet vode i zemljišta ne sme zanemariti i stepen zagađenja oblasti u kojima se vrši uzorkovanje, a koje značajno može uticati na kvalitet tla, pa samim tim i vode na izvorištima.

– Skoro da je paradoksalno da u najrazvijenijim delovima zemlje imamo najzagađeniju vodu. U Vojvodini je jako razvijena industrija koja, kao neminovan zagađivač životne sredine, uz nizak hidrogeološki kvalitet zemljišta negativno utiče i na kvalitet vode. U sredinama gde je industrija manje razvijena, logično je da ima manje zagađivača, a samim tim je uz povoljnu hidrogeološku klimu i kvalitet vode bolji – kaže dr Polomčić.

Redovni profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Srđan Rončević izjavio je da je Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini donesena još 2010. godine, ali da se ne implementira.

Koji je njegov predlog za rešeje problema i u kojim opštinama i naseljima je najlošija voda, pročitajte na sajtu “Blica”.