ISTRAŽIVANJE: Manje od četiri odsto stanovnika Srbije se hrani zdravo, svaki peti gojazan

ISTRAŽIVANJE: Manje od četiri odsto stanovnika Srbije se hrani zdravo, svaki peti gojazan

Svaki peti stanovnik u Srbiji je gojazan, a još 35 odsto građana ima problema s viškom kilograma, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Epidemija gojaznosti zahvatila je celu planetu, a ni Srbija nije pošteđena. Najviše raste broj gojaznih među decom.

Nepravilna ishrana – brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, preskakanje obroka, ali i slaba fizička aktivnost, glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu.

Istraživanje o navikama stanovnika Srbije u ishrani pokazali su da više od 75 odsto ispitanika smatra da je ishrana važna, ali manje od četiri odsto naglašava da se u praksi hrani zdravo.

Glavni razlog zbog čega su naveli da se ne hrane zdravo jesu nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ono što posebno zabrinjava jeste da skoro 25 odsto stanovnika preskače doručak u toku radne nedelje, prenosi B92.

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta Batut Dragana Jovanović rekla je na panelu "Važno je da znamo šta jedemo" da je gojaznost rastući problem kod dece i da u prevenciji gojaznosti ključnu ulogu imaju roditelji.



Ona je istakla da je pravilna ishrana važna od samog rođenja deteta, da za novorođenče majčino mleko ima značajnu ulogu sve do šestog meseca života, kao i da se kasnije prvo u ishranu uvodi povrće a zatim meso.

Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, očekuje se da i energetski unos bude odgovarajući. Neophodno je da se unose sve vrste namirnica – žitarice, različite vrste hlebova, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši – pojasnila je Dragana Jovanović.

Napominje da je jedan od kritičnih perioda, što se tiče pravilne ishrane, polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja. Presudnu ulogu u tom periodu imaju roditelji, ali i zrelost deteta.


Sledeći važan period je adolescencija, kada može doći do oštećenja zdravlja raznim dijetama. Mladi samoinicijativno isključuju pojedine vrste namirnica, a da se pri tom ne konsultuju sa stručnjacima.

I u odraslom dobu mora da se vodi računa o ishrani. Svi moramo da nađemo dovoljno vremena za naše zdravlje. Osim raznovrsne, zdrave ishrane, mora se voditi računa i o količini hrane koje unosimo, jer se menja hormonski status i kod muškaraca i kod žena – pojasnila je Jovanović.

Ističe da je gojaznost bolest i da može da bude uzrok različitih drugih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma...

Istraživanje o navikama u ishrani ljudi u Srbiji sproveo je maloprodajni lanac Delez Srbija.

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan