Vek od početka rada čuvene Novosadske fabrike kablova – “Novkabel” obeležen je 12. septembra, a po rečima onih koji su u njoj radni vek proveli, bio je to sistem, “bolje rečeno, institucija u Novom Sadu i nekadašnjoj SFRJ, u kojoj je uspešno i sa zadovoljstvom radilo 5.000 ljudi.”

– Kao i sam čovek, “Novkabel” je imao faze rođenja, mladosti, zrelosti, pa i vrhunac u svom postojanju, ali, nažalost, i kraj. Proizvodnja kablova i dalje je neophodna po čitavom svetu, zamena za bakar još nije pronađena. Za proizvodima koje je NFK sasvim odgovarajuće po svim standardima stvarao i dalje postoje potrebe. Samo sada to neki drugi rade. Mogli smo i mi u NFK to i dalje raditi, uz određene izmene i prilagođavanja postojećim uslovima na tržištu – ističe nekadašnji v. d. generalnog direktora u “Novkabelu” Mile Đapić, danas tamo zaposlen po ugovoru o delu, kao lice za sprovođenje mera zaštite od požara, piše Dnevnik.rs.

Novosadska fabrika kablova onovana je 12. oktobra 1921. godine, a počela je da radi godinu dana kasnije, 12. septembra 1922., kao filijala budimpeštanske fabrike u sistemu “Felten i Gijom”. Matična fabrika “Felten i Gijom” je, 1922. godine, od Novosadske kudeljare u Radničkoj 2 otkupila jedan magacin i preuredila ga za svoje potrebe. U početku su tu samo dovršavani jednostavni kablovski proizvodi i taj posao je radilo 14 radnika. Tokom 1928. i 1929. godine u fabrici se izrađuje određena vrsta kablova i čeličnih užadi, i broj radnika dostiže 55, a pred početak rata 1941. godine u fabrici je bilo 380 radnika i proizvodnja je bila oko 740 tona. Za vreme rata fabrika nije prekidala da radi. Interesantno je istaći podatak da je tada proizvedeno čelično uže od 1.000 kvadratnih milimetara preseka, što je bio najveći presek kabla proizvedenog u jednoj fabrici. Broj radnika u tom periodu varirao je od 70 do 400, s tim da su više od dve trećine činile žene, što je i razumljivo zbog ratnih dešavanja. Obnova fabrike posle rata bila je mukotrpna. Tokom bombardovanja saveznika, oštećena je električna centrala, te fabrika nije imala električnu energiju. Okupator je tokom povlačenja odneo sve što se moglo odneti. Tada je u fabrici bilo 260 zaposlenih.

Najboljim vremenom Novosadske fabrike kablova smatra se period od 1976. do 1986. godine, a najveće priznanje ikad dobijeno bila je nagrada AVNOJ-a, 14. decembra 1982. godine, dodeljena najuspešnijem preduzeću u SFRJ u ono vreme.

Raspad nekadašnje Jugoslavije, od 1990. godine pa nadalje, i događaji koji su potom sledili imali su teške posledice po poslovanje fabrike. Pre svega, izgubljeno je domaće tržište, prvo Slovenije i Hrvatske, a posle i Makedonije i Bosne i Hercegovine. Kao najteži u istoriji “Novkabela”, može se okarakterisati period od 2000. do 2003. godine, kada preduzeće zapada u duboku krizu. Ipak, i tokom sankcija i bombardovanja, kao i vrlo složenih spoljnopolitičkih i eknomskih okolnosti, tu se radilo. Uz upotrebu domaćih sredstava i sopstvenog znanja, rekonstruisana je proizvodna oprema i uvedene su tehnološke inovacije.

Kompletan tekst možete pročotati preko ovog linka.