KAKO ŽIVE NOVOSAĐANI U INOSTRANSTVU: Kina oduševljava Malekoviće, ali ih iznova frapira ogromnim razlikama

KAKO ŽIVE NOVOSAĐANI U INOSTRANSTVU: Kina oduševljava Malekoviće, ali ih iznova frapira ogromnim razlikama

Kineska kultura, način života, običaji... sve je toliko intrigantno i drugačije za nas. Porodica Maleković – Milica, Nenad i njihova ćerka Mina (10) u ovoj zemlji su već pet godina i kažu da još uvek ne mogu da se odupru utisku da ih i dalje, skoro svakodnevno, život u Kini iznenađuje.

Ovi Novosađani dugo su težili ka tome da se izmeste u neko uređenije i srećnije društvo, dok jednog dana Nenad nije dobio ponudu za posao koja se ne odbija. Kažu da su se Kinezi od početka prema njima odnosili vrlo ljubazno jer veoma poštuju belce, a neretko se dešavalo i da ih posmatraju ili traže da se slikaju sa njima.


Tamo sam počela da radim posle samo deset dana, dok u Novom Sadu ovde godinama nisam mogla da nađem posao. S početka sam radila u vrtiću u koji smo upisali ćerku, te nismo morali da plaćamo isti, a onda sam prešla u drugi vrtić. Kažu da Kinezi izmišljaju radna mesta kako bi svako imao priliku da radi. I stvarno, kad si u banci ili školi, vidiš da to što tamo radi sedam ljudi kod nas rade tri čoveka – priseća se Milica.

Malekovići su se nastanili u Čengduu, glavnom gradu Sičuan provincije, koji je ogroman i sadrži mnogo solitera. Oni stanuju u jednom od novoizgrađenih kompleksa koji ima tri ulaza na kojima rade čuvari, a tu su i baštovani i još čitava "armija" ljudi.

Dugo mi je bilo žao što je u našem gradu skoro stalno oblačno, dok nisam shvatila da Kinezi, pogotovo Kineskinje, ne vole sunce. Čim grane sunce, a to je u proseku jednom nedeljno, one šire kišobrane i prelaze na stranu ulice gde je hladovina. Nose kačkete i šešire sa velikim obodom, a ako su u kratkim rukavima, navuku nešto što im je zamena za rukave. Kupaći kostimi su im poseban hit, jer one koriste haljinice za kupanje sa obaveznim rukavima i suknjicom – opisuje naša sagovornica.


Ova porodica tvrdi da je ranije zagađenje vazduha bilo mnogo veće od dozvoljenog i da su ljudi najnormalnije nosili maske skoro čitave zime, gde su uvideli koliko su Kinezi disciplinovan narod i koliko im nošenje maski ne predstavlja nikakav problem. Tako i za vreme pandemije ništa ne prepuštaju slučaju, već se upornim merama bore protiv virusa.

Obavezno nose maske u zatvorenom javnom prostoru, a čak i na otvorenom, osim kad malo bude naznaka da je virus iščezao, onda se na otvorenom poneko i opusti. Zatim, svako u telefonu ima zdravstveni kod, koji gde god da ulazi skenira i pokaže. Ako se desi da kod nije zelen, nego žut ili crven, osoba mora da radi testove i sledi joj karantin, u zavisnosti od boje koda i situacije u gradu. Kad ima nekoliko slučajeva, zatvaraju se kvartovi, sledi testiranje i karantin. Pomoću telefona i bar koda vide kretanje zaražene osobe i označe je na mapi. Svima koji su se kretali gde i zaražena osoba menja se boja koda i sledi procedura – objašnjava Milica i dodaje da su oni do sad samo jednom tako testirani.

Odnedavno se priča i da Kinezi imaju lek protiv kovida, čemu se Malekovići nadaju, jer je Kina i dalje zatvorena. Za Srbiju može da se ode relativno lako, ali je skoro nemoguće vratiti se.


Što se hrane tiče, Kina je poznata po nudlama koje se, kao i pirinač, jedu skoro svakodnevno. Škorpije, stonoge i bube dođu kao grickalice, a nije neuobičajeno sesti na sred ulice i jesti.


Kinezi jedu skoro sve: korove, od životinja sve delove sem kostiju koje, ako ne mogu da sažvaću, pljunu na sto pored sebe ili na pod. Delikates im je HotPot, užasno ljuta čorba koja stoji nasred stola i ključa. Ono što je u njoj jedino prihvatljivo za naše navike su jaja i tanko sečena govedina, a pored toga stavljaju krastavce, zelenu salatu, tofu, grkljane od krave, creva, mozak i noge od kokoške sa sve noktima, što je njima omiljeno. Kad se to malo obari, štapićima vade i umaču u ćasu sa soja sosom, belim lukom i peršunom. E sad, zamislite baren ljuti mladi krastavac ili zelenu salatu, a da ne pominjem iznutrice. Pirinač dolazi na kraju, a hleb ne konzumiraju – dočarava nam ona kineski način obedovanja.


Malekovići uviđaju mnogo razlika između Kineza i nas. Kažu da ih na ulici viđaju čak i u pidžamama, glasno se iskašljavaju, pljuju gde stignu, podrigivanje im je društveno prihvatljivo. Piju mlaku, skoro toplu vodu, i leti i zimi. Mašine za veš peru hladnom vodom, rerne ne koriste, eventualno samo mikrotalasne.


Prozori su im leti zatvoreni, a zimi otvoreni jer smatraju da spoljašnja i unutrašnja temperatura treba da se izjednače. U našem gradu nema centralnog grejanja i nasmrzavali smo se tokom zime. Oni su navikli da rade u jaknama, deca u školi sede u jaknama i često su bez čarapa – ističe Novosađanka iz Kine.

Od nje saznajemo i to da se muškarci, kao i žene, dosta neguju i sva sredstva za negu tela imaju efekat izbeljivanja, a žene su prilično dominantne u vezi i u porodici.

Kineskinje su niske i veoma mršave, uskih strukova, sa krajnje zanimljivim smislom za odevanje. Oblače se kao da u mraku iz ormana izvuku suknju i majicu. Kupuju mahom preko interneta. Ima mnogo tržnih centara i jedine meni prihvatljive prodavnice su H&M, Zara i sportske, sve ostalo su modne kuće poput Armanija, Diora… I po tome i po kolima jedino i možeš da zaključiš da imaju dosta novca, po izgledu teško – primećuje ona.

Primetila je i da često bračni parovi žive sa roditeljima, koji im čuvaju decu dok oni rade. Dodaje i da se Kinezi uglavnom venčavaju mladi, tako da babe i dede postaju sa nešto više od 45 godina.


Deca imaju prenaporan tempo. U školi nemaju prvu i drugu smenu, nego su tamo od 8 do 18 časova, a kad dođu kući, čeka ih težak domaći. Ni vikendom nisu slobodni, imaju po nekoliko vannastavnih aktivnosti, od umetnosti, preko stranih jezika, do raznih sportova, a tu je i preostali domaći. Tako da deca ni kad imaju raspust nisu bez obaveza, jer imaju previše domaćeg, pa se iz tog razloga mnogi roditelji odlučuju da ih upišu u privatne škole za vreme raspusta – primećuje ova majka i kaže da ona i suprug pokušavaju da nađu neki balans za ćerku koja je sada četvrti razred, kineski jezik govori perfektno, što im je i bio jedan od ciljeva, a što se tiče čitanja i pisanja trebaće još mnogo discipline, upornosti i rada.


Kako je do skoro vazilo pravilo da parovi u Kini mogu da imaju samo jedno dete, ova nacija je došla u problem sa natalitetom.

Parovi se teško odlučuju na dvoje i više dece, jer je za decu sve preskupo, od lekara i vrtića, do vannastavnih aktivnosti i zabave. Uvidevši to, vlada je preuzela neke striktne mere i vikendom, osim sporta, zabranila sve aktivnosti za decu školskog uzrasta (časovi matematike, engleskog i kineskog su zabranjeni). Takvim merama će se rasteretiti i kućni budžeti, a i deca. Ono sto je manje popularno što se tiče tih mera je što su mnogi trening centri širom Kine zatvoreni, a time su i mnogi nastavnici ostali bez posla, posebno stranci koji su bili primorani da se vrate kućama – pojašnjava ona.


Kako nam navodi, Kinezi se poprilično druže i često odlaze zajedno da jedu.

Mi smo stekli mnogo prijatelja. Kolege su nam takođe prijatelji, druželjubivi su i blagonakloni, tako da tu nije bilo problema – priča nam Milica.

Dodaje da joj dugo nije nedostajalo baš ništa iz Srbije, dok je njenom suprugu falilo roštiljanje i gledanje utakmica sa drugarima. Ipak, pošto više od godinu i po nisu dolazili u našu zemlju i ne znaju ni kad će biti u mogućnosti da to učine, počinje da im fali sve, a pogotovo babe i dede.

Sreća pa je Kina toliko velika, različita i inspirativna zemlja da uspevamo nekako da odolimo želji za Srbijom, ali to svakim danom ide sve teže. Baš iz razloga što se ovde sve jako brzo menja i što mi kao stranci ne možemo da sa sigurnošću planiramo budućnost u ovoj zemlji, gledamo da ako je dozvoljeno u trenutku kada imamo slobodnih dana obavezno negde otputujemo i da što više obiđemo i upoznamo ovu divnu zemlju i njen narod – završava svoju priču sagovornica portala Moj Novi Sad.

Oceni vest:
19
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Dr Miggyy

    pre 11 dana i 22 sata

    ГДЕ ЈЕ СРПСКИ СТАНДАРД ЖИВЉЕЊА?

    Водећи политичари нас убеђују како добро живимо и са БДП међу највећим у Европи. Ствар је сасвим супротна. Просечна плата у фебруару 2022. године је 70.605 динара по запошљеном и пензија 30.974 динара (или 43,87% плате). Од марта 2021. до марта 2022. године храна и безалкохолна пића су поскупела за 15,7%, прерађена храна 11,4% и непрерађена храна 24,6%. Месечна инфлација је 1,5%, а инфлација од априла 2021. до априла 2022. године је порасла за 9,6%. Пензије су п

    Oceni komentar:
    2
    6
  • Dr Miggyy

    pre 11 dana i 20 sati

    Nastavak:

    Пензије су повећане у 2022. године за 5,5%, а плате за око 10%. БДП у 2021 години по глави становника износи 15.432 $ по глави становника и већи је само од Албаније, Македоније и БиХ, процентуално је 7,4% и је у врху Европе, а номинални БДП, оно што народ троши је на дну Европе.. Према томе наша земља је на дну европске листе животног стандарда. Бројке показују како народ у земљи живи, а не како кажу надмени политичари.

    Oceni komentar:
    0
    7
  • Mišica

    pre 11 dana i 5 sati

    Možda je BDP veći od Makedonije i Albanije, ali cene namirnica i komunalije su u obe zemlje niže od Srbije za 30-50% tako da su i oni daleko ispred nas.Živim u Dojranu treću godinu pa eto…

    Oceni komentar:
    0
    1