Koji političari su najviše napadali novinare prethodnog meseca?

Tokom septembra 2025. godine, Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 141 slučaj verbalnih napada na kritičke novinare i medije u Srbiji od strane visokih državnih funkcionera i narodnih poslanika vladajuće stranke. U poređenju sa avgustom (137 napada), broj incidenata je porastao, što potvrđuje trend kontinuiranog pritiska na kritičke glasove u Srbiji.

Kako su naveli, najaktivniji predstavnici vladajuće većine u verbalnim napadima na medije i medijske radnike tokom septembra bili su:

• narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec – 38 napada

• narodni poslanik SNS Milenko Jovanov – 33 napada

• predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 19 napada

• predsednica parlamenta Ana Brnabić – 17 napada

• narodniposlanik SNS Vladimir Đukanović – 11 napada

U napadima su učestvovali i: predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević, ministar finansija Siniša Mali, ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministar informisanja Boris Bratina, narodna poslanica Biljana Pantić Pilja, predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nevena Đurić, predsednica skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić, savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, potpredsednik skupštine AP Vojvodine Nemanja Zavišić, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon i član Glavnog odbora SNS Siniša Vučinić (ukupno 23 napada).

– Dominantni narativi koji su korišćeni u ovim napadima predstavljaju pokušaje dehumanizacije, etiketiranja novinara kao izdajnika i stranih plaćenika i profesionalne diskreditacije novinara i medija. Tokom septembra mediji su nazivani “izdajničkom bandom”, “šugavim medijima”, “ološem”, a njihovo izveštavanje “ludačkom propagandom” – naveli su iz ove fondacije.

Istakli su da je posebno upečatljiv narativ u kome se novinari i mediji kriminalizuju.

– “Propagandno-terorističko smeće” je postao izraz čija je upotreba normalizovana prilikom spominjanja kritičkih medija. Nezavisni mediji optuživani su da “pozivaju na pobunu”, “podstiču haos”, “ruše državu” ili “rade po nalogu NATO-a”, kao “ustaški megafoni” prizivaju građanski rat u Srbiji ili sprovode državni udar – naglasili su.

Dodali su da je u 16 slučajeva insinuirano je da novinari i mediji sprovode neprijateljske hrvatske interese u Srbiji, prema obrascu u kome je normalizovano predstavljanje Republike Hrvatske kao jednog od najvećih neprijatelja Srbije.

– Zbog izveštavanja televizije N1 o incidentima i policijskoj brutalnost na protestima u Novom Sadu 5. septembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, po treći put od početka godine, zapretio tužiocima zbog toga što ne procesuiraju medije koji “pozivaju na linč i obračun sa državnim organima” – stoji u saoptenju.

Takođe su istakli da, iako su brojni domaći i međunarodni izvori dokazali da javni medijski servis pokazuje očiglednu pristrasnost u korist vladajuće stranke, samo jedna rečenica u dečjoj emisiji “Važne stvari” izazvala je višednevnu kampanju u kojoj su RTS i urednica Dečjeg programa na toj televiziji targetirani najmanje 14 puta. 

– Dečak je rekao da se studenti koji već 11 meseci protestuju širom Srbije “bore za pravdu”. Zbog ovog “incidenta”, za koji su predstavnici vlasti tvrdili da predstavlja zloupotrebu dece u političke svrhe, RTS je nazvan “smradovima”, “medijskom trovačnicom” koja “radi protiv Srbije”, “truje decu” i radi “u službi opozicije” – dodali su iz Slavko Ćuruvija fondacije.

Najčešći povodi za napade, naveli su, bili su protesti (41 slučaj), aktuelnosti/dnevna politika (22), emisija “Važne stvari” (14), vojna parada i obeležavanje državnih praznika (6).

– Ovi obrasci potvrđuju da vlast sistematski koristi političke događaje i društvena previranja kao okidače za orkestrirane kampanje diskreditacije kritičkih novinara i medija. Učestvovanje najviših državnih zvaničnika u širenju uvreda i dehumanizujućih poruka jasno pokazuje da je agresija prema novinarima institucionalizovana i normalizovana. Retorika u kojoj se novinari nazivaju “fašističkim smećem”, “neprijateljima države” i “mrziteljima Srbije” redovan je deo političke komunikacije, čime se ozbiljno narušava bezbednost novinara i poverenje javnosti u slobodne medije – kazali su.

Monitoring je obuhvatio period od 1. do 30. septembra 2025. godine.

Uzorak su bili portali tri tabloida koji najčešće krše Kodeks novinara Srbije: Informer, Alo i Republika (izvor: Savet za štampu), ali i zvanični nalozi na društvenim mrežama nosilaca različitih javnih funkcija, koji su se izdvojili po učestalom targetiranju novinara – Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, Miloša Vučevića, Vladimira Đukanovića, Milice Đurđević Stamenkovski, Milenka Jovanova, Nebojše Bakareca i Biljane Pantić Pilje.

Fokus monitoringa je na verbalnim napadima državnih funkcionera na kritičke novinare, s ciljem utvrđivanja odgovornosti državnog vrha za kreiranje i sprovođenje kampanja protiv medija i medijskih radnika.